Osušiće nam se i izvoz: Hrane ćemo imati ali ostajemo bez stotina miliona dolara

Kukuruz kao najznačajnija ratarska biljka u Srbiji, u poslednjih nekoliko godina predstavljala je  glavnu izvoznu prehrambenu robu i izvor velikog deviznog priliva. Lane smo na njemu u inostranstvu zaradili 606 miliona dolara a u 2020. godini 665 miliona. Ove godine biće dobro ako zaradimo 460 miliona, kaže za 24sedam agroekonomski konsultant Žarko Galetin.

- Suša je značajno naštetila kukuruzu i rod bi mogao da bude 30 do 40 odsto manji nego što je višegodišnji prosek. Kukuruza će biti za domaće potrebe, tu nema šta da brinemo, ali sa prinosom od 4,5 tona po hektaru umesto 6-6,5 tona, ne možemo se nadati dobroj izvoznoj zaradi čak i pri ovim rekordnim cenama kukuruza u svetu – kaže Galetin, ranije dugogodišnji direktor novosadske Produktne berze.

Trenutna cena kukuruza na Euronekst berzi u Parizu je oko 307 dolara po toni, i da kad bi Srbija mogla da ostvari čak i umanjeni prošlogodišnji izvoz od 2,3 miliona tona, zarada bi bila 706 miliona dolara. Ovako, kaže Galetin, izvoz će biti najviše milion do 1,5 miliona tona. I to samo zbog toga što je bila zabrana izvoza i zbog ranijih prelaznih rezervi.

Ispucalo da "proguta" mobilni

Sa sušom su slično prošle i druge kasne ratarske kulture. Pesimistične vesti stižu od ratara koji imaju šećernu repu i soju, dok su nešto bolje prošli oni sa suncokretom, kaže za 24sedam Petar Radić, savetnik za agrarnu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.

- Videćemo šta će biti sa kukuruzom, nešto je već moralo da ode u silažu a nešto je čak i istanjirano jer nije bilo klipova. Sad i da padnu ove najavljene kiše, ništa ne vredi, kasno je da se stvar popravi. Još gore je prošla šećerna repa, pitanje je da li će biti dovoljno šećera ili će ponovo morati da „rade“ uvoznici. Soja, da kažemo, manje više a jedino je malo bolje prošao suncokret. Šta da vam kažem, zemlja je toliko ispucala da ako vam padne mobilni u procepe morate da ga iskopavate – objašnjava Radić.

Radić, koji ovih dana konstantno obilazi vojvođanska polja, kaže da će podbačaji u proizvodnji biti od 25 do 50 odsto kod kukuruza a kod šećerne repe i više od toga.

- Šećerna repa je tužno za gledati, sada je malo veća od šargarepe. Tu će biti svega i svačega – slikovito opisuje Radić.

Treba računati i da je ove godine kukuruza zasejano sedam odsto manje površine, a šećerne repe i gotovo 20 odsto.

- Za nas će kukuruza biti, ali to je i zbog toga što imamo ogromno i višegodišnje smanjenje stočnog fonda, tako da nam treba sve manje i pitanje je ko će ubuduće taj kukuruz što ostane i jesti – ukazuje naš sagovornik.

Na berzi cena miruje

Sa ovakvom pesimističnom situacijom na poljima ratare na berzi dočekuje cena kukuruza od 34 dinara za kilogram (oko 280 dolara po toni). Ta cena će još pasti kada stignu količine novog roda pa ćemo videti da li će to biti dovoljno da se napravi i neki profit na paorskoj muci ili će i tu država morati da „uskače“, kao kod suncokreta ili pšenice pre toga.

Nakon uličnih protesta poljoprivrednika Vlada je pristala da ratarima garantuje cenu od 620 evra po toni suncokreta novog roda. Proizvođači su inicijalno zahtevali 700 evra a na tržištu, odnosno Produktnoj berzi, im trenutno nude 535 do 540 evra ali ove nedelje niko nije želeo da proda po toj ceni.

„Dogovorenih“ 620 evra po toni je cena koja je viša nego što je trenutno u regionu.

- Ne znam zašto se država meša u tržište, top joj nije posao, ni zašto poljoprivrednici traže da se ona meša. Otkup za robne rezerve je ok, kod pšenice smo imali i zavidne količine i dobru cenu, čak iznad tržišne u tom trenutku. Ali sada je potpuno nejasno kako i šta država garantuje, jer sigurno neće otkupiti sav suncokret – zaključuje Žarko Galetin.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi