Nema vraćanja na staro: Hrana će tek biti skupa

Ukoliko vas je obradovala vest o globalnom padu cena hrane od 2,3 odsto u junu, koji je kroz svoj indeks objavila Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO),  nemate mnogo osnova za optimizam, objašnjava za 24sedam "pozadinu“ svetskog tržišta Žarko Galetin, argoekonomski konsultant.

- FAO indeks cena hrane jeste u padu, i to treći mesec zaredom, ali to je stvar sezonskog karaktera. Najveći deo u indeksu od pet kategorija „vuku“ cene uljarica i žitarica, a njima su, pogotovo pšenici, cene sezonski pale. Pritom, i pored višemesečnog pada, te cene su i dalje gotovo 28 odsto više nego juna 2021. godine, a kod pšenice čak više od 48 odsto. Zbog toga to nema nikakve veze sa cenama koje će nas zateći ove jeseni, od istih tih žitarica do mesa i mleka, jer nema više vraćanja na staro i moramo se navići na to da će hrana biti skupa još dugo – kaže nam Galetin.

Ovaj agroekonomski stručnjak, koji je bio i dugogodišnji direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da će cene rasti ili ostati visoke i dugo nakon što prođu faktori koji su pogurali rast – pandemija koronavirusa i rat Rusije i Ukrajine.

Cene mesa svuda idu naviše

- Pored ovih spoljnih faktora, na tržištu je i pre toga postojala strukturalna kriza. Kad se to pomešalo ušli smo u zonu visokih cena, i dugo nećemo izaći iz toga. Ove godine smo imali istorijske maksimume cena žitarica, kojima sada malo pada cena, ali zato cena mesa raste i kod nas i u svetu. Bilo je i nelogično da su pšenica, kukuruz i soja toliko skupi a meso životinja koje se njima hrane jeftino. A meso u Srbiji jeste bilo jeftino, ali to više neće biti slučaj – ukazuje Galetin.

Meso poskupljuje i na svetskom nivou, FAO beleži 1,7 odsto u junu i 12,7 odsto godišnje, ali i kod nas.

- Cene se pomeraju na jedan stepenik više, a kod mesa se sada ispravlja ekonomska nelogičnost. Jer nije mogla da ostane cena tovljenika od 150 ili 160 dinara za kilogram, a cena kilograma soje 80 dinara ili kukuruza 37 dinara. Sada je otkupna cena od 250 do 280 dinara i videćemo koliko će još gore, jer u suprotnom, nestaće domaće proizvodnje – kaže Galetin.

Sa tih maksimalnih 280 dinara po kilogramu tovljenika, u prodavnicama smo došli do 580 i 670 dinara za kilogram svinjskog buta. Pre godinu dana cena je bila tridesetak odsto niža, od 450 do 510 dinara.

Kod junetine smo sa 770 dinara prošlog jula, prema podacima Cenoteka.rs, došli do 1.100 dinara (+42 odsto), a kod piletine od 450-570 do 650-800 (+40 odsto).

Cena je „samo“ 25 odsto skočila i kod mleka, druge kategorije koja ni kod FAO indeksa nije popustila cenom u junu. Na globalnom nivou mleko je danas skuplje u istom procentu kao i kod nas (24,9 odsto), gde 1,5 litara svežeg mleka u supermarketima košta 150 dinara, a bilo je 120.

Niske cene i subvencije ubile srpsko stočarstvo

Da je srpsko stočarstvo u katastrofalnom stanju, zbog niskih otkupnih cena i malih subvencija, kao i slobodnog uvoza, pokazuju i podaci koje je ovih dana na skupu o biogasu naveo Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

Sa nekadašnjih oko tri miliona, broj goveda se u Srbiji smanjio na današnjih 850.000 grla (-70 odsto), od čega je samo 350.000 mlečnih krava. Kod svinja je broj od šest miliona grla prepolovljen, a imamo samo 160.000 krmača.

- Makaze cena, između koštanja proizvodnje i otkupne cene ili čak krajnje cene koju plaća potrošač, muče proizvođače svuda u svetu. Ali u razvijenim zemljama imaju snažnu podršku države koja vodi računa o tome i ne dozvoljava da neko trpi gubitke i ne može da obnovi proizvodnju. Mi nemamo takve kapacitete, pa nam se dešava šta nam se dešava – zaključuje za 24sedam Galetin.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi