Za njih organska malina nije tajna: Uzgajaju zdravo, a cena 30 odsto veća (FOTO/VIDEO)

Porodica Živadinović uspešno je iskoristila sve prirodne prednosti svog, ne tako izdašnog, brdsko-planinskog kraja i u selu Latkovac iznad Aleksandrovca napravila plantažu na kojoj glavnu ulogu ima malina. Ali ne bilo koja, već organska malina.

Naravno, organska malina nije posebna sorta, ali izbor organskog načina proizvodnje u zemlji Srbiji, gde se malina uzgaja naveliko i naširoko, jeste nešto što izdvaja od većine, pokazuje reportaža Agro TV.

Trud se ipak isplati

- I mi smo u početku bili sumnjičavi da ćemo biljnim preparatima uspeti da uradimo ono što se obično uradi pesticidima i herbicidima. Sve je drugačije, prskanje, rad oko biljke ali i papirologija oko upotrebljenih preparata - objašnjava vlasnik gazdinstva Miroljub Živadinović.

Ovakav trud se svakako isplati. Ne samo kroz svest da se ljudima prodaje hrana koja ne može da bude zagađena hemikalijama, nego i novčano. Organska malina traži dosta posla, skuplji su preparati za prskanje ali zato ima i veću otkupnu cenu od one koja je uobičajeno, agrotehnički, tretirana. I to ne malo, jer ta razlika može da bude i do 30 odsto.

- Imamo siguran otkup, cena nam je garantovana, plaća se redovno, i dobro prolazimo – kaže vredni domaćin.

Miroljub svoje zasade obrađuje sa suprugom, sinom, snajom i tri unuke. Kako je angažovana cela porodica, Živadinovići nemaju potrebu za dodatnom radnom snagom, što je inače rak rana gotovo svih srpskih voćara.

Strpljivo do profita

U svojoj proizvodnji Živadinovići sarađuju sa savetodavnom kućom „Agrokonsalting 037“ iz Aleksandrovca, jer pomoć u trogodišnjem periodu konverzije zemljišta je svakako poželjna, ako ne i podrazumevajuća.

- Konverzija iz klasične u organsku proizvodnju sama po sebi nije skup proces, ali je dugotrajan i zahteva tačnost. Tu su i subvencije države, pa je trošak poljoprivrednika u tom periodu manji. Kod Živadinovića to je bio pun pogodak, jer oni su i ranije imali proizvodnju koja je u suštini bila gotovo organska, pa je taj prelaz bio još lakši – kaže Saša Rašković, inženjer zaštite bilja iz ove kuće.

Pored maline, kao glavnog proizvoda, na „PG Živadinović“ uzgajaju i kupinu i šljivu. Prinosi su im dobri, a to održati na tom nivou biće veliki izazov u nastupajućim klimatskim promenama, ističe Rašković.

- Klima je svuda u svetu poremećena. Recimo, ovde kod nas već nedeljama nije bilo kiše, a zemljište je inače vrlo vodopropusno. Bez navodnjavanja nema razgovora ni o kakvoj proizvodnji, a pogotovo maline sa plitkim korenovim sistemom – napominje Rašković za AgroTV.

Kod Živadinovića je to rešeno sistemom za navodnjavanje „kap po kap“, za koji se voda dovlači sa kilometrima udaljenog mesta i što je koštalo 14.000 evra. Ta investicija se pokazala kao ključni element uspeha u protekle dve sušne godine, a i u ovoj tekućoj koja preti da takođe bude sušna.

- Malina uvek dobro ponese rod, često ima veliki broj plodova ali ako nema vode i u osetljivom periodu "nalivanja plodova“, ostaće sitni, neugledni i slabijeg kvaliteta. Drugo, kod organske proizvodnje mnogo je važnije agrotehničke mere primeniti tačno na vreme, nego koji ćete preparat ili đubrivo koristiti – kaže Rašković.

Sa navodnjavanjem Živadinovići dobijaju sa zemlje relativno slabijeg kvaliteta 170 do 250 kilograma maline po aru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi