Dve tegle izvezemo, jednu uvezemo: Kakav med jedu Srbi i gde je tu „naftna formula“

U Srbiju su u prva tri meseca ove godine uvezene 222 tone meda, za 28 odsto više nego u istom periodu lani, i to nam je stiglo i sa nekih „egzotičnih“ destinacija, kao što je u privrednom smislu Novi Zeland. Istovremeno su strancima prodate 554 tone meda, na provereno izbirljivim tržištima Italije ili Norveške. Zašto smo i uvoznici i izvoznici, i da li je taj med jednakog kvaliteta, raspitali smo se u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

- Deo meda koji dolazi sa Novog Zelanda trebalo bi da bude med od manuke, i kao takav dokazano lekovit, pogotovo za infekciju bakterijom helikobakter pilori. Međutim, pitanje je kakvog je to kvaliteta, jer cena tog meda, u zavisnosti od nivoa lekovitih tvari, trebalo bi da bude između 12 i 90 evra. Ne verujem baš da uvozimo najbolji – kaže za 24sedam Rodoljub Živadinović, prvi čovek SPOS-a.

Pitanje kvaliteta nameće se i kod ostatka uvoza, odnosno izvoza srpskog meda. Nažalost, situaciju tu nije nimalo ružičasta po domaće potrošače.

- Prilično veliki uvoz, a da pritom imate i veliki izvoz, stvarno je neobična stvar ako ne znate cene. Srpski pčelari izvoze bagremov med u Italiju i Norvešku po ceni od 7,1 evro po kilogramu. A trgovci med uvoze iz Moldavije i Rusije po 1,5 evra. Pritom je uvoz iz Rusije pod znakom pitanja, jer je moguće da se radi o kineskom medu. Pitanje je i da li je i pravi med ili sintetički, s obzirom na cenu. Nisam skoro bio u Rusiji, ali kada sam poslednji put bio tamo 2010. med se prodavao po ceni od 12 evra za kilogram kod pčelara, a 20 evra je koštao u trgovini. Ne verujem da je cena toliko pala. Taj med se ovde prepakuje, pa prodaje po Srbiji i u komšiluku – kaže Živadinović.

Za meso može "trobojka", ali ne i za med

U Srbiji, nažalost, ne postoji zakonska obaveza da se u deklaraciji na teglici napiše iz koje je zemlje med. To, generalno, ne postoji ni u EU, mada su se neke zemlje izborile da kod njih to stoji u deklaraciji. U ostalim zemljama najčešće piše da je med poreklom iz EU i drugi zemalja, bez navođenja kojih i u kojoj srazmeri, ili se samo pobroje zemlje, pa može da u jednu teglicu "dođe" med sa deset destinacija.

Pixabay/BusinessHelper

Iako postoji inicijativa SPOS-a da se to i kod nas promeni - jer ako mogu u prodavnicama da pored mesa stoje zastavice i da piše „poreklom iz Srbije“, zašto isto ne bi moglo da se primeni bar za naš med - zasad od toga nema ništa.

Naftna formula za med

Što se tiče cene meda, onog pravog i kvalitetnog, Živadinović kaže da niko ne zna kolika će mu cene biti ove godine.

- Prošle godine je paša bila slaba, meda nije bilo i cena je otišla vrlo visoko. Ove godine je dobra, ali se ne može reći da li će cena da padne ili da raste. Svi drugi troškovi pčelarima porasli su zbog krize i inflacije od 30 do 80 odsto. Sve je skuplje, od goriva za premeštanje i obilazak košnica, preko lekova, šećera, do samih košnica i prohromske opreme. Samo cena tegli je porasla čak tri puta – objašnjava Živadinović.

Upravo tegla za med najbolje ilustruje sulude troškove s kojima se susreću pčelari. Apsurd ide dotle da i u ceni meda postoji famozna „naftna formula“, koju tako često spominjemo kod cena derivata ili prirodnog gasa.

- Cena tegle je trenutno 59 dinara u trgovini kod nas, a bila je 20 dinara. Ali ni to nije najgore, nego što ne znamo koliko će koštati već sledećeg meseca. Kada smo pre nekog vremena naručili da nam se za pogon Saveza pčelara u Rači u inostranstvu naprave naše tegle, pošto u Srbiji više ne postoji niti jedna fabrika, u staklari su nam dali cenovnik. A u njemu imate fiksni deo cene, koji se menja, recimo, mesečno, ali i promenljivi deo, koji zavisi od cene gasa, nafte i struje na dan plaćanja – objašnjava Rodoljub Živadinović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi