Koliko smo daleko od "srpske koka-kole": U EU zaštićeni proizvodi mogu biti i za trećinu skuplji

U Berlinu, Parizu ili Stokholmu ne možete kupiti kranjsku kobasicu, prašku šunku, neretvansku mandarinu i istarski pršut a da nisu stigli iz mesta o kojem im ime govori, zato što su to na nivou EU zaštićeni proizvodi iz regiona. Ali zato možete kupiti „srpski“ med ili malinu bilo pod tuđim imenom, bilo pod "generičkim“ nazivom sa ne baš tačno određene i garantovane destinacije.

A proizvod koji platežni evropski kupac prepoznaje „na prvu loptu“ može da ima znatno veću cenu nego njemu sličan koji nema isti „pedigre“. To ugledno poreklo u prehrambenom sektoru u najvećem broju slučajeva znači da se mora imati zaštićeno geografsko poreklo. I to ne lokalno, već geografsko poreklo koje priznaje Evropska unija, jedno od najbogatijih tržišta sveta i reper čije sertifikate kao relevantne prihvataju Bliski istok i čitava Azija.

Originalnost pre svega

- Sa dokazom da je sa tačno određenog područja koje je prepoznato kao mesto odakle dolaze kvalitet i posebnost, proizvod može da dobije u EU i za 30 odsto veću cenu. Zbog toga moramo da istrajemo u naporima da ariljsku malinu, fruškogorski med i pirotski kačkavalj zaštitimo u EU i tako promovišemo Srbiju kao mesto odakle dolazi nešto posebno, jedinstveno, a nesumnjivo kvalitetno – kaže za 24sedam Mirjana Milutinović, predsednica udruženja „Original Srbija“.

Evropsko „priznanje“ ova tri proizvoda najavljuje se već godinama, ali Milutinovićeva očekuje da bi i ta saga konačno mogla da se ove godine privede kraju.

- Prvo moramo da usaglasimo naše propise o serftifikaciji geografskog porekla sa onima iz EU, a i kod njih se propisi menjaju. Predlog zakona je bio gotov 2020. godine, ali je korona odložila sve i nadamo se da sad stiže na red. Može to da se uradi i direktno, u Briselu, ali problem je što se mora biti veoma oprezan, jer koga Evropska komisija jednom odbije kao neoriginalnog, ne može da konkuriše ponovo – objašnjava naša sagovornica.

Da se prvo malinari dogovore

Da će ta briselska prepreka ubrzo biti preskočena, uveren je i Božo Joković, direktor OZZ zadruge „Agro Eko Voće“ iz Arilja i člana i inicijatora udruženja „Ariljska malina“, koje je nosilac projekta evropske serfitikacije maline.

Profimedia

- Radili smo na tome sa stručnjacima iz Francuske, Švajcarske i Ambasade Italije u Srbiji. Spremni smo da od ariljske maline napravimo brend koji će biti prepoznat širom Evrope i sveta, da napravimo „srpsku koka-kolu“ – kaže za 24sedam Joković.

Joković navodi da je zaštita geografskog porekla ariljske maline na dobrom putu, ali za samu proizvodnju maline u Srbiji više nije tako siguran.

- Govorimo o brendiranju i prepoznavanju kvaliteta, a kod kuće se sve manje bavimo kvalitetnom proizvodnjom. Naši malinjaci su na nivou svetskih iz osamdesettih godina prošlog veka, nema primene nauke, nekontrolisano se sadi sa lošim sadnicama... Država može i treba da pomogne, ali moramo prvo mi proizvođači da se sami među sobom izborimo za našu malinu – ističe Joković.

Foro: Pixabay

Mirjana Milutinović kaže da serfitikovanje nije skupo kao što se misli i da se svakako isplati i firmama i lokalnim i regionalnim zajednicama.

- To ide na osnovu količine proizvoda koji imate. Malom proizvođaču je potrebno za korišćenje nacionalne oznake geografskog porekla oko 500 evra, a velikom, recimo, 2.000 evra godišnje. Trebalo bi da se tu više uključe lokalne zajednice i doprinesu tome da se proizvođači zainteresuju da to rade, jer to „podiže cenu“ svima u regionu – napominje Milutinovićeva.

I med nam je svetski, ali…

Fruškogorski lipov med je, kao što smo napomenuli, jedan od tri proizvoda za koje smo se odlučili da bi najlakše mogli da „probiju led“ priznanja geografskog porekla u EU. Srbija se u Evropi već prepoznaje po kvalitetnom medu, i geografskih oznaka odnosno „brendova“ za med bi moglo da bude nekoliko, ali tu problema ima jednako kao i sa malinom, kaže za 24sedam Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

- Kvalitet kakav ima fruškogorski lipov med nema niko na svetu i tu je velika perspektiva. Kvalitetan nam je bagremov, ali imamo problem sa količinama. Da bi nešto probirljivom kupcu u Evropi i svetu bilo prepoznatljivo on to mora da proba, znači toga mora da ima dovoljno. Mi meda nemamo toliko da snabdevamo evropske lance i potrebni su nam specifični kupci koji žele da plate više za ekstrakvalitet. Druga stvar je marketing. Sve dok naše firme i lokalne ili regionalne organizacije ne shvate da za marketing mora da se odvaja 30 odsto zarade, nema ništa od promocije i brendiranja ni proizvoda ni Srbije – napominje Živanović.

To su odavno shvatili u obližnjoj Hrvatskoj, gde je za sedam godina zaštićeno u EU 35 proizvoda, čime su stigli na sedmo mesto po broju zaštićenih proizvoda. Poslednji na listi su zagorski štrukli i zagorski bagremov med. Šampioni su, naravno, Italijani, sa gotovo deset puta više zaštićenih proizvoda, vrlo blizu su Francuzi, a Španci imaju gotovo 200 proizvoda sa žigom EU.

Na nivou EU zaštićena su 1.574 poljoprivredna proizvoda i 257 alkoholnih pića, saopšteno je u martu iz Evropske komisije u Briselu. Geografsko poreklo je samo jedan od tri načina zaštite nekog lokalnog proizvoda na nivou Evrope. Tu su možda i za hranu prestižniji sertifikati „znak izvornosti“ ili originalnosti, kao i „garantovano tradicionalni specijalitet“.

U Srbiji na aktuelnoj listi žigova u Zavodu za intelektualnu svojinu ima manje od 70 proizvoda koji imaju lokalnu, odnosno srpsku oznaku geografskog porekla. Dosad ih je registrovano, od 1986. godine do danas, 106, ali su neki u međuvremenu „izgubili“ aktivne ovlašćene korisnike.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi