Od poligona za samostalno kretanje do senzornog vrta: Pogledajte kako izgleda škola za slepe i slabovide u Zemunu (VIDEO)

Škola za slepe i slabovide "Veljko Ramadanović" stacionirana je u Zemunu i za svoje đake predstavlja drugu kuću, sigurno mesto i prostor za učenje, gde se učenici upoznaju sa Brajevim pismom i jedinstvenim poligonom za samostalno kretanje na čitavom Balkanu. 

Osim redovnog nastavnog plana i poligona za samostalno kretanje, škola poseduje i senzorni vrt, gde nijedna biljka nije otrovna, kao i veliku radionicu u kojoj nastavnici sami izrađuju knjige i ostale stvari koje su đacima potrebne za učenje. 

Kako je za 24sedam objasnila defektološkinja i direktorka ove obrazovne ustanove Jelena Vukić, deca kod njih dolaze na ranu intervenciju, sa već šest ili sedam meseci, i u školi ostaju sve dok ne završe srednju školu, što znači do 19. godine.

- Mi smo škola koja se bavi vaspitanjem i obrazovanjem dece koja imaju oštećenje vida ili koja su slepa, ali radimo i sa decom koja imaju ostale smetnje ili poremećaje u razvoju. Škola je organizovana u jednosmenom radu, a to znači da deca samo pre podne idu u školu. U školi postoje mlađa razvojna grupa, pripremna predškolska grupa, osnovna škola i tri profila srednje škole - navela je Vukićeva. 

Ona je istakla da se od ostalih obrazovnih ustanova razlikuju po tome što imaju redovan plan i program sa profesorima koji su usko stručni za svoju oblast, pa im tako, na primer, matematiku predaje nastavnik koji je završio Matematički fakultet. 

Vukićeva kaže da je u ovoj školi sve prilagođeno slepim i slabovidim osobama, počev od prostora unutar škole, dvorišta, učionica, pa do tiflodidaktičkih sredstava.

Poligon za samostalno kretanje 

Poligon za samostalno kretanje je jedini takav na Balkanu, i pre izlaska na ulicu sa belim štapom đaci prvenstveno moraju da prođu ovaj poligon. 

On se sastoji od prelaza preko mosta, različitih vrsta staza i prelaza preko raskrsnice, koji ima čak i zvučni semafor. 

Takođe, poligon se sastoji i od tramvajskih šina, koje predstavljaju posebnu prepreku za slepe i slabovide osobe zbog upadanja belog štapa unutar šina. 

Prema rečima Tanje Medved, koja predaje praktičnu nastavu, individualna je stvar za koje vreme će neki učenik kompletno savladati poligon za samostalno kretanje. 

- Sva deca prolaze ovu obuku. Ovu školu pohađa dečko Konstantin koji svaki dan putuje sam iz Pančeva do Zemuna i nazad. Deca se obučavaju za različite rute i lokacije u zavisnosti od njihovih ličnih potreba. Ovo je vrlo odgovoran posao, svaki dan stavljamo svoju glavu u torbu kada đake puštamo da se samostalno kreću ulicama - objasnila je za 24sedam Tanja Medved.  

Senzorni vrt 

Pored jedinstvenog poligona za samostalno kretanje, dvorište škole "Veljko Ramadanović" opremljeno je i senzornim vrtom, koji je prilagođen slepoj i slabovidoj deci.

Nijedna biljka u ovom vrtu nije otrovna. Đaci ih mogu dodirnuti, pomirisati, pa čak i pojesti.

Tabla za šah i "čoveče, ne ljuti se"

Osim senzornog vrta i poligona za samostalnog kretanje, škola "Veljko Ramadanović" ima i kabinet za tiflotehniku, gde se adaptiraju i izrađuju razna nastavna sredstva i pomagala. 

U ova nastavna sredstva spadaju: atlasi, albumi, fizičke i političke geografske karte, nastavni pribor i društvene igre za slepe i slabovide. 

Tu se može naći tabla za šah koja mora da ima razliku između crnih i belih polja. Razlikuju se i crne i bele figure - crne imaju ekser, a bele su ravne. 

Osim šaha, pred đacima su i tabla za "čoveče, ne ljuti se" i mice, karte...

Sami štampaju lektire

Škola "Veljko Ramadanović" sama štampa sve lektire po redovnom nastavnom planu i programu. 

Kako je za 24sedam objasnila Radmila Vidović, tiflolog tiflotehničar, u predbukvarskom periodu đaci se upoznaju sa šestotačkom, a nakon toga se radi na razvoju taktilnog čula, gde učenici najpre opipavaju reljefne crteže i posle dolaze do momenta kada isto kao i njihovi vršnjaci počinju da uče slova. 

- Bukvar je napravljen na specijalnoj vrsti plastificiranog papira, koji uvozimo iz Nemačke i uz pomoć određenih matrica radimo 3D prikaz, odnosno reljefni crtež, kako bi učenik mogao što bolje da ga opipa. Đaci svaki crtež upoznaju deo po deo i nakon toga stvaraju celinu. Kada učenik prvi put posmatra reljefni crtež, njemu moraju da se vode ruke i da mu se pokazuje gde je šta i šta je šta - istakla je Vidovićeva. 

Takođe, ona je napomenula da đaci u školi "Veljko Ramadanović" uz pomoć Brajevog pisma čitaju sve lektire po redovnom nastavnom programu, kao i da se u ovoj obrazovnoj ustanovi štampa kompletna lektira na Brajevom pismu. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi