Misterija Žrnova: Kralj je naredio da ga sravne sa zemljom, a pitanje zašto i danas izaziva jezu

Na vrhu Avale danas se uzdiže monumentalni Spomenik Neznanom junaku, jedno od najpoznatijih dela Ivana Meštrovića u Srbiji. Međutim, na istom mestu nekada su stajali ostaci srednjovekovnog utvrđenog grada Žrnova.

Nije ih dokrajčilo vreme. Nisu nestali u požaru niti u nekoj velikoj bici.

Žrnov je dignut u vazduh.

U aprilu 1934. godine, po odluci kralja Aleksandra I Karađorđevića, ostaci utvrđenja minirani su kako bi vrh Avale bio pripremljen za izgradnju monumentalnog Spomenika Neznanom junaku.

Poznat je, dakle, neposredni razlog rušenja. Poznato je ko je doneo odluku. Poznato je i šta je podignuto na mestu Žrnova.

Ali gotovo vek kasnije ostaje pitanje zbog kojeg ova priča i dalje intrigira:

Zašto je vekovima staro utvrđenje moralo potpuno da nestane, iako su stručnjaci tražili da bude sačuvano i predlagali druga rešenja?

Istorija Žrnova nije počela u srednjem veku

Dominantan položaj Avale i rudno bogatstvo njene okoline činili su ovaj prostor važnim još u antičko doba, o čemu svedoče arheološki nalazi.

Ipak, treba biti oprezan sa često ponavljanom tvrdnjom da je sam Žrnov bio „rimska tvrđava“. Tačno vreme nastanka najstarijih fortifikacija na njegovom mestu nije pouzdano utvrđeno.

Profimedia

Srednjovekovno jezgro utvrđenja najčešće se povezuje sa periodom srpske vlasti, verovatno vremenom despota Stefana Lazarevića.

Žrnov je naročito dobio na značaju sredinom 15. veka.

Osmanlije su ga dograđivale i pretvorile u jako vojno uporište iz kojeg su kontrolisale prilaze Beogradu, koji se tada nalazio pod ugarskom vlašću.

Posle osmanskog osvajanja Beograda 1521. godine strateški značaj Žrnova počeo je da opada.

Vekovima je tvrđava propadala, ali njeni ostaci opstali su na vrhu Avale sve do 20. veka.

A onda je Prvi svetski rat ovom mestu dao sasvim novo značenje.

Nepoznati srpski vojnik menja sudbinu Avale

Tokom borbi za Avalu 1915. godine poginuo je srpski vojnik čiji identitet nije mogao da bude utvrđen.

Njegov grob ostao je na Avali, a posle završetka rata počelo je interesovanje da se utvrdi ko je vojnik koji je tu sahranjen.

Komisija je 23. novembra 1921. godine izvršila ekshumaciju posmrtnih ostataka. Predmeti pronađeni uz pokojnika ukazivali su na to da je pripadao srpskoj vojsci, ali njegov identitet nije pouzdano utvrđen.

Već naredne, 1922. godine, podignuto je prvo kameno spomen-obeležje Neznanom junaku.

U međuvremenu se širom Evrope razvijao kult Neznanog junaka. Posle strahovitih gubitaka u Prvom svetskom ratu, države su podizale monumentalne memorijale posvećene svim poginulim vojnicima čiji identitet nikada nije utvrđen.

Takav reprezentativni državni memorijal želela je i Kraljevina Jugoslavija.

Kralj Aleksandar I Karađorđević odlučio je da monumentalni Spomenik Neznanom junaku bude podignut upravo na Avali, a projekat je poveren jednom od najpoznatijih jugoslovenskih vajara tog vremena – Ivanu Meštroviću.

Profimedia

Postojao je samo jedan veliki problem.

Na planiranom mestu i dalje su se nalazili ostaci Žrnova.

Stručnjaci su pokušali da ga spasu

Uništenje tvrđave nije bilo jedino rešenje koje je tada razmatrano.

Kada se saznalo da država planira uklanjanje Žrnova, deo stručne javnosti pokušao je da ga sačuva.

Tadašnji upravnik Historijsko-umetničkog muzeja i poznati vizantolog Vladimir Petković pokušavao je, zajedno sa arhitektom i istraživačem Đurđem Boškovićem, da spreči rušenje.

Predlagana je konzervacija ostataka tvrđave.

Pominjane su i druge lokacije na kojima je mogao da bude podignut monumentalni Spomenik Neznanom junaku – među njima Kalemegdan i Kosmaj.

Protiv rušenja oglašavali su se i Udruženje prijatelja starina, Institut za narodnu umetnost Tehničkog fakulteta i Klub arhitekata.

Dakle, nije tačno da početkom tridesetih godina prošlog veka niko nije razumeo istorijsku vrednost Žrnova.

Razumeli su je.

Tražili su da tvrđava bude sačuvana.

Ali odluka nije promenjena.

Bošković je dokumentovao ono što više nije moglo da bude spaseno

Kada je postalo jasno da od rušenja neće biti odustajanja, Đurđe Bošković upućen je da sprovede zaštitna istraživanja i dokumentuje tvrđavu pre i tokom njenog uklanjanja.

Upravo zahvaljujući toj dokumentaciji danas raspolažemo važnim podacima o izgledu Žrnova.

Njegova istraživanja kasnije su postala jedan od ključnih izvora za proučavanje izgubljenog utvrđenja.

Stručnjaci, dakle, nisu uspeli da ga sačuvaju.

Ostalo im je da zabeleže ono što će uskoro nestati.

Na Avalu je stigao eksploziv

Sudbina Žrnova definitivno je zapečaćena u proleće 1934. godine.

Rušenje je počelo 18. aprila 1934.

U ostatke tvrđave postavljen je eksploziv, a tog dana izvedene su dve serije detonacija.

Međutim, vekovima stari zidovi nisu potpuno popustili.

Miniranje je nastavljeno narednog dana, 19. aprila, kada je izvedena još jedna serija eksplozija.

Ostaci Žrnova potom su uklonjeni, a prostor na vrhu Avale pripremljen za izgradnju novog monumentalnog kompleksa.

Od starog utvrđenja danas na vrhu Avale nema vidljivih ostataka.

Profimedia

Zašto je Žrnov morao da nestane?

Neposredni razlog njegovog rušenja nije tajna.

Žrnov je uklonjen kako bi na njegovom mestu mogao da bude izgrađen novi Spomenik Neznanom junaku.

Izbor Avale takođe nije bio bez logike.

Upravo na ovoj planini već je postojao grob nepoznatog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata, dok je dominantan položaj vrha iznad Beograda omogućavao stvaranje monumentalnog memorijalnog kompleksa vidljivog izdaleka.

Ipak, ostaje drugo pitanje.

Zašto je zbog tog projekta bilo potrebno potpuno uništiti staro utvrđenje kada su stručnjaci predlagali njegovu konzervaciju i nudili alternativne lokacije za novi spomenik?

Upravo odsustvo zadovoljavajućeg odgovora na to pitanje otvorilo je prostor za različita tumačenja koja traju do danas.

Od srednjovekovne tvrđave do simbola Jugoslavije

Jedno od ozbiljnijih tumačenja odluku posmatra u širem političkom kontekstu vremena kralja Aleksandra.

Kraljevina Jugoslavija je početkom tridesetih godina snažno promovisala ideju integralnog jugoslovenstva i pokušavala da stvori zajednički državni identitet iznad postojećih nacionalnih podela.

Pojedini istraživači zbog toga transformaciju Avale posmatraju i kao simboličku promenu prostora – od mesta sa starijim istorijskim slojevima ka monumentalnom memorijalu nove jugoslovenske države.

Takvo tumačenje dodatno podstiče izgled Meštrovićevog spomenika.

Uz monumentalnu grobnicu postavljeno je osam karijatida – ženskih figura u narodnim nošnjama jugoslovenskih naroda, čime je memorijal dobio izraženu jugoslovensku državnu simboliku.

Međutim, ovde postoji važna granica između istorijske činjenice i interpretacije.

Nije pronađen dokument koji dokazuje da je kralj Aleksandar naredio rušenje Žrnova sa ciljem da ukloni srpski istorijski simbol ili izbriše njegovu prošlost.

Takvu tvrdnju zato nije moguće predstaviti kao činjenicu.

Može se govoriti o političkom kontekstu vremena i simbolici novog memorijala, ali ne i tvrditi da je to bio dokazani motiv za uništenje tvrđave.

Masoni i tajni simboli – gde činjenice ustupaju mesto legendi

Tokom decenija pojavila se još misterioznija teorija.

Rušenje Žrnova počelo je da se povezuje sa masonerijom.

U različitim tekstovima i popularnim teorijama pominjane su veze kralja Aleksandra i Ivana Meštrovića sa slobodnim zidarstvom, oblik novog memorijala, njegov položaj na vrhu Avale, simbolika pojedinih arhitektonskih elemenata, pa čak i tvrdnja da je stara tvrđava morala da bude uklonjena kako bi čitav prostor dobio novo simboličko značenje.

Takve priče dodatno su doprinele misteriji koja prati Žrnov.

Ali za najvažniju tvrdnju nedostaje ono presudno – dokaz.

Nema pouzdanog istorijskog dokaza da je Žrnov srušen zbog nekakvog masonskog plana.

Zbog toga se masonske teorije mogu pomenuti kao deo legendi koje su tokom vremena nastale oko rušenja tvrđave, ali ne i kao istorijski utvrđen razlog kraljeve odluke.

Stvarna priča o Žrnovu dovoljno je neobična i bez njih.

Profimedia

Kralj nije dočekao ostvarenje svoje zamisli

Samo nekoliko meseci nakon rušenja Žrnova dogodio se dramatičan obrt.

Kralj Aleksandar Karađorđević ubijen je 9. oktobra 1934. godine u atentatu u Marselju.

Nije dočekao završetak monumentalnog memorijala čiju je izgradnju pokrenuo.

Radovi su nastavljeni posle njegove smrti.

Izgradnja kompleksa trajala je tokom narednih godina, a 28. juna 1938, na Vidovdan, obavljeni su prenos posmrtnih ostataka Neznanog junaka i svečano osvećenje memorijala.

Meštrovićevo monumentalno delo ostalo je na Avali do danas.

Žrnov nije.

Ali jedno pitanje ostaje:

Zašto je za ostvarenje kraljeve zamisli bilo neophodno potpuno ukloniti vekovima staro utvrđenje, umesto pronaći način da Žrnov i novi spomenik zajedno ostanu na Avali?

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi