Za vreme NATO agresije spasavala živote, a danas služe kao teretane: U kakvom su nam stanju skloništa i mogu li da zaštite od radijacije?

Brojna beogradska atomska skloništa u mirnodopsko vreme promenila su svoju namenu, pa je čest primer da se u prostorima koji su predviđeni za zaštitu građana u slučaju opasnosti danas nalaze teretane, streljane, magacini, kao i dečje igraonice.

Novinari portala 24sedam kontaktirali su s nadležnima iz JP "Skloništa" kako bi saznali ko danas održava skloništa u Beogradu i na koji način, kao i da li bi u slučaju opasnosti ovi prostori mogli da prime građane i posluže svojoj pravoj nameni.

- U slučaju proglašenja vanredne situacije, skloništa koja se koriste u mirnodopske svrhe mogu se isprazniti, a u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja, moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu u roku koji odredi Štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa. Prema tome, sva skloništa kojima upravljamo biće u funkciji vanredne situacije, odnosno vanrednog ili ratnog stanja, ukoliko nadležna tela to procene i zatraže od JP "Skloništa" - kažu za 24sedam iz nadležnog preduzeća.

Profimedia

Ističu da su, od više hiljada skloništa na teritoriji Republike Srbije, njima na upravljanje poverena 1.442 javna i blokovska skloništa na teritoriji 48 opština, dok u Beogradu preduzeće upravlja sa njih 980, koja se nalaze na teritoriji 15 opština.

Navode da se najveći broj skloništa kojim upravljaju nalazi na Novom Beogradu (244), u Rakovici (130) i na Voždovcu (107), kao i da u svojoj evidenciji preduzeće ne upravlja skloništima na teritoriji gradskih opština Barajevo i Surčin.

- Napominjemo da u sistemu sklanjanja i zaštite stanovništva i zaposlenih, pored skloništa koja su poverena na upravljanje našem predzeću, u Srbiji postoji još oko 6.000 kućnih i ostalih skloništa i oko 700 skloništa privrednih društava - kažu u JP "Skloništa".

Izgradnja počela 1951. godine

Kako su istakli za 24sedam iz nadležnog preduzeća, izgradnja skloništa u našoj zemlji počela je 1951. godine po osnovu Naredbe o izgradnji skloništa u novogradnjama, koju je donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova. 

Profimedia

- Skloništa su uglavnom građena u periodu od 1960. do 1990. godine, a najviše ih je niklo osamdesetih godina prošlog veka, na osnovu tada važećih zakona o standardizaciji i podzakonskih akata - kažu u JP "Skloništa".

Ko i kako održava skloništa?

U preduzeću kažu da je zakonom predviđeno da se održavanje javnih skloništa vrši sredstvima obezbeđenim od izdavanja skloništa u zakup i drugih izvora.

- Kako je 2012. godine izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama ukinuta obaveza investitora koji ne grade skloništa da plate naknadu za njihovu izgradnju i održavanje, jedini prihod preduzeća je zakupnina od mirnodopskog korišćenja objekta. Prema tome, od 2012. godine građani ne plaćaju naknadu za održavanje postojećeg fonda skloništa i izgradnju novih skloništa - navode u JP "Skloništa".

Profimedia

Ističu da su podaci o vrstama skloništa (što podrazumeva od čega nas štite, od koje vrste oružja) i njihovim kapacitetima (što neposredno ukazuje na veličinu i broj skloništa) značajni za sistem odbrane države, te se u skladu sa zakonskim odredbama moraju štititi.

- Sve podatke o skloništima koja su u nadležnosti našeg javnog preduzeća dostavljamo MUP Republike Srbije, Sektoru za vanredne situacije, koji je i nadležan za vršenje inspekcije nad pomenutim sklonišnim fondom. Njihova uloga je i o organizaciji izrade planova sklanjanja stanovništva, koje sprovode lokalne samouprave. One su zadužene za postupanje po tim planovima, organizaciju sklanjanja i organizaciju ljudstva zaduženog za sprovođenje zadataka sklanjanja stanovništva - zaključili su u JP "Skloništa" za 24sedam.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi