Misteriozni "proglas carice Milice" u centru Beograda: Moj muž Lazar mi je nebrojeno puta rekao da vas ovo zamolim... (FOTO)

U samom centru Beograda, u Ulici carice Milice, već nekoliko godina unazad stoji proglas odštampan na zelenom papiru.

Iako je u jarkim bojama, "proglas carice Milice" retko koji Beograđanin primeti, jer tom štraftom prolazi žureći da uhvati autobus na Zelenom vencu ili je zagledan u svoj telefon.

24sedam/Danilo Krša

Nepoznati autor ovog proglasa dosetio se da se predstavi kao carica Milica Hrebeljanović, supruga kneza Lazara, po kojoj je ova beogradska ulica i dobila ime, i da time da na jačini i važnosti napisanog.

- Dragi moji/moje! U iskrenoj želji da se svi vi koji u tolikom broju i toliko često prolazite mojom ulicom - koju su ove godine na moju ogromnu radost asfaltirali, a nedavno čak i posadili novo drveće u njoj, osećate mnogo lepše i prijatnije, vaša carica vas moli da se već od danas, kada budete pročitali ovaj proglas, uzdržite od bacanja pikavaca, žvakaćih guma, raznorazne ambalaže, plastičnih kesa i flaša...(čula sam da to danas tako zovete)... Moj dragi muž Lazar mi je već nebrojeno puta rekao da vas ovo zamolim, da bi ovaj novi običaj mogao što pre da zaživi i u njegovoj ulici, u komšiluku, ali da počnemo od moje ulice - piše u ovom "proglasu", uz potpis "carice Milice", kao i datum - 20. novembar 2013. godine.

Upravo ovaj datum budi misteriju, jer je očigledno da je papir na kome je napisan proglas okačen u novije vreme. 

Takođe, na društvenim mrežama je pre devet godina jedna korisnica objavila fotografiju ovog istog proglasa, koji je tada bio znatno svetlije boje. Očigledno je da neko vodi računa o njemu i da ga s vremena na vreme obnavlja i tako ukazuje na važnost poruke. 

Autor ovog proglasa najverovatnije se vodio time koliki je značaj carica Milica imala na srpsku istoriju, pa je iskoristio njeno ime, ali i pozitivne osobine, kao način da zamoli sugrađane da vode računa o Beogradu i ne prljaju ga.

Ko je bila carica Milica?

Rođena je 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, a poreklom je bila iz vladarske porodice Nemanjića.

Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje. Često je boravila na carskom dvoru, gde je i upoznala srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, za koga se udala 1353. godine.

Sa njim je dobila osmoro dece, i to pet ćerki: Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina: Stefana, Vuka i Dobrivoja, koji je preminuo još kao mali.

Prema svedočenju biografa, Milica je bila "svakim vrlinama ukrašena, blagorazumna, mužeumna, milostiva, štedra, tiha i svakom dobrom naravi ispunjena".

Posle velike tragedije srpskog naroda i poraza na Kosovu 1389, gde je zajedno sa svim svojim vitezovima i vojskom poginuo i srpski knez Lazar, Milica nije želela da sa decom ode da živi u Dubrovniku, već je izabrala teži put i ostala u Srbiji.

Printscreen/Youtube/ Духовник Библиотека

Pored majčinskih briga i obaveza, morala je da se posveti i državničkim poslovima, gde se pokazala kao izuzetno mudra i hrabra žena.

Tri meseca posle bitke, kada je uvidela da ugarski kralj Sigismund priprema napad na Srbiju, ona prihvata savez sa Turcima i tako uspeva da povrati predele koje je ugarski kralj ranije osvojio.

I pored vazalnog odnosa Srbije u odnosu na Tursku, dala je i veliku ličnu žrtvu, jer je najmlađu ćerku Oliveru morala da uda za turskog sultana Bajazita.

Uspela je svojom mudrošću i diplomatijom da prenese mošti kosovskog velikomučenika Lazara iz Crkve Svetog Vaznesenja u Prištini u manastir Ravanicu, kneževu zadužbinu. Njeno ime vezuje se za dobročinstva brojnim manastirima i crkvama.

Pre nego što je monaškom rizom zamenila haljine narodu omiljene vladarke, Milica je sazvala sabor na kome je predala vlast svom sinu Stefanu.

24sedam/Danilo Krša

Pored mudrosti stratega i vladarke, Milica je posedovala i dokazala mudrost roditelja, mireći svoje na krv oko vlasti zavađene sinove, što joj je i uspelo posle istinskog podviga. Po ciči zimi, u već poznim godinama svog života, odlazi u Svetu Goru, ne bi li sprečila sukob svojih sinova Stefana i Vukana.

Među brojnim njenim po hrabrosti zabeleženim podvizima ostaće njeni odlasci u Carigrad, caru Bajazitu, svom zetu - prvi kada odlazi da spase od sigurne smrti svog sina Stefana (Bajazit je pripremao njegovu likvidaciju), i drugi, kada od istog tada moćnog i oholog vladara moli mošti Svete Petke, koje iz Vidina prenosi u Srbiju kao zalog spasenja svoje zemlje.

Preminula je 11. novembra 1405. godine, u manastiru Ljubostinja, gde se u sarkofagu čuvaju njene mošti.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi