Šta za vas znači kraj moratorijuma: Veći ceh za 2,5 miliona građana, stižu na naplatu rate kredita

Više od 2,5 miliona dužnika u Srbiji će od srede, 30. septembra, plaćati veće rate kredita! Naime, tog dana ističe drugi krug moratorijuma na otplatu obaveza bankama koji je, prema podacima NBS, prihvatilo 82 odsto dužnika. Za koliko će porasti mesečne obaveze svakog korisnika bankarske pozajmice zavisi od iznosa kredita, odnosno kamate, objašnjavaju bankari, a portal 24sedam za čitaoce objašnjava računicu.

Pre svega, kako kažu bankari, kamata za period u kom je važio moratorijum biće obračunata i raspoređena na ceo preostali iznos kredita. Za građane koji su iskoristili mogućnost “stopiranja” kreditne obaveze svih pet meseci (april, maj, jun, avgust i septembar) rate će biti veće u odnosu na korisnike kredita koji su samo proletos ili u drugom krugu iskoristili moratorijum. Računica po kojoj se obračunavaju rate nakon isteka moratorijuma je, kako navode bankari, veoma jednostavna.

– Sabere se redovna mesečna kamata za vreme trajanja zastoja, a potom podeli sa brojem preostalih rata do kraja otplate kredita. Tako dobijeni iznos dodaje se na svaku mesečnu ratu koju je korisnik kredita do sada plaćao banci – ističu u jednoj bankarskoj grupaciji koja posluje u našoj zemlji.

Sve zavisi od visine kredita

U praksi, to bi značilo da će građanima koji imaju stambeni kredit od 45.000 evra, sa mesečnom ratom od 200 evra, od čega je kamata 50 evra, a ostalo im je još 10 godina otplate, banka obračunati redovnu kamatu tokom petomesečnog moratorijuma od 250 evra. Ova cifra se nakon moratorijuma podeli sa brojem preostalih rata, što je u ovom slučaju 120 rata (120 meseci), pa se tako dobije 2,08 evra. Upravo će za taj iznos porasti mesečna rata ovog stambenog kredita do kraja otplate, pa će korisnik umesto 200 evra, mesečno izdvajati 202,08 evra.

Takođe, za isti ovaj kredit, ali ako je moratorijum trajao samo tri meseca, rata će se povećati za 1,25 evra, pa će novi mesečni anuitet do kraja otplate iznositi 201,25 evra.

Ako uzmemo primer gotovinskog kredita od milion dinara sa ratom od 14.850 dinara, od čega je kamata 3.670 dinara, i preostalim rokom otplate od četiri godine, za pet meseci moratorijuma obračunata, ali ne i naplaćena kamata iznosi 18.350 dinara. Kada se taj iznos raspodeli na preostali period otplate (48 rata), dobija se 382,3 dinara, za koliko će se uvećati rata. Kada se sve sračuna, nova rata ovog keš kredita će nakon moratorijuma iznositi 15.232,3 dinara.

Kamate na dinarske kredite 8,2 odsto

U NBS kažu da su, prateći snižavanje referentne kamatne stope NBS, prosečne ponderisane kamatne stope na dinarske kredite u padu od početka godine. Tako, prema poslednjim dostupnim podacima za jul 2020, ta kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu iznosi 8,2 odsto, a privredi 3,1 odsto.
Takođe, i prosečne ponderisane kamatne stope na evro i evroindeksirane kredite su u padu u odnosu na početak godine i kod stanovništva ta kamatna stopa iznosi 3,5 odsto, a kod privrede 2,6 odsto.

Tri scenarija otplate

U Udruženju banaka Srbije (UBS) naglašavaju da će banke u narednim danima klijentima koji su prihvatili moratorijum dostaviti novi plan otplate, putem pošte ili mejlom. Klijenti će imati sedam dana da se izjasne o ponuđenom planu.

Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, kaže da će klijenti moći da odaberu opciju koja im najviše odgovara.

– Prva mogućnost je da prihvate plan otplate koji ponudi banka, u kome je rok otplate produžen za dužinu trajanja moratorijuma, a kamate iz moratorijuma raspoređene na preostalo vreme otplate kredita – kaže Vasić.

Druga mogućnost, kako dodaje, jeste da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu.

– Treća mogućnost je da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum. U svakom slučaju odluka je na građanima i važno je da oni to znaju – istakao je Vasić.

Vrednost u milijardama

U Udruženju banaka ističu da je drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, i da ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.

– Prvi moratorijum proglašen je u martu i bio je vredan oko dve milijarde evra, drugi krajem jula, vredan skoro milijardu evra, dok je garantna šema za kreditiranje preduzeća bila vredna oko dve milijarde evra – naveli su u UBS.

– To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju, i ako postoji bilo kakva nejasnoća neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila – rekao je on.

Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.

Vasić kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi