Ovo su najopasnji aerodromi na svetu: Lede krv u žilama

Aerodrom kod Tivta nije problematičan jedino što je prilaz između brda pa malo stvara osećaj straha kod pojedinih putnika. Inače taj aerodrom se sme koristiti samo danju i to uz propisom dozvoljenu brzinu i udare vetra, nivo vertikalne i horizontalne vidljivosti. Kada bi se opremio sa savremenom opremom za prilaz i sletanje na njega kao i na većinu aerodroma u svetu bi se moglo sletati do automatskog zaustavljanja na pisti i u uslovima nulte vidljivosti ali samo sa onim avionima koji su osposobljeni za kategoriju 3.

Tivatski aerodrom blagi horor i pri sletanju i pri poletanju !!!

Kada budeš imao priliku da slećeš na aerodrom kod Batumia ili kod Rejkjevika zimi onda ćeš videri šta je užas mada svako sletanje može da bude užas ako posada nije dovoljno utrenirana, ako se desi da neispoštuju proceduru ili ako su opterećeni drugim problemima koji im ometaju koncentraciju pri letenju. Nekako pred rat smo sletali na sarajevski aerodrom , prošli smo tačku u koju se zakucao avion saveznog premjeta Džemala Bjedića desetak godina ranije. Dan je bio prelep sa samo jednim oblačkom pred prag piste. Kopilot je sletao vizuelno i trebao je samo da prođe kroz taj oblačak prečnika pedesetak metara na isto tako pedesetak metara visine. Pilot je počeo da pakuje dokumentaciju i karte i nije gledao šta kopilot radi. Ušli smo u oblak na tih pedesetak metara visine a kada smo iz njega izašli avion je bio okrenut naopačke, na leđa, jureći ka pisti. U tom trenu sam verovatno viknuo "pomoz Bog" čuvši to kapetan je u trenu podigao pogled , bacio dokumentaciju , oteo komande i u poslednjem trenu okrenuo i ispravio avion i sleteo. U avionu mrtva tišina, niko ne progovara ni reč. Kada smo se zaustavili uspred aerodromske zgrade svo prisutno aerodromsko osoblje bez ijedne reči je obavilo svoj posao a prebledeli putnici još uvek u šoku i tišini su seli u vozilo i otišli svojim putem. Ponekad se pitam da li smo stvarno preživeli taj događaj koji je 100% bio za pogibiju.

Evo malo i crnog humora . Posle tog udesa aviona Savezne vlade u kome su pri lošoj vidljivosti na prilazu sarajevskom aerodromu izginuli predsednik Džemal Bjedić, svi putnici i članovi posade. Vazduhoplovni inspektorat je preduzeo istragu propisanu Zakonom o vazdšnom saobraćaju kako bi se utvdio uzrok udesa. Pored ostalih radnji izvršeno je i preslušavanje razgovora posade sa kontrolom letenja i razgovora između osoba koje su u trenutku udesa bile u pilotskoj kabini . Poslednju snimljenu rečenicu je izgovorio predsednik Džemal : "Druže kapetane, daj malo meni da pilotiram " . Naravno udes se nije tako dogodio već je bio uzrokovan nepoštovanjem propisanih procedura i grubom greškom pilota i kopilota.