Zašto su stari Egipćani prestali da grade čudesne piramide?

Egipatski faraoni su gradili piramide, a često su u njima bili i sahranjivani.

Čudesne piramide su se gradile između vladavine kralja Džosera (2630-2611. godine pre nove ere), koji je izgradio šestostepenu građevinu u Sakari, do vremena kralja Ahmosea I (1550-1525. godine pre nove ere). Tada je podignuta poslednja poznata kraljevska piramida u Egiptu u Abidosu.

Predstavljale su simbole njihove moći, bogatstva, ali i verskih ubeđenja. Zato se postavlja pitanje - zašto su stari Egipćani prestali da grade piramide?

U antičkom Egiptu, konstrukcija piramida je počela da odumire posle vladavine Ahmosea, kada su faraone počeli da sahranjuju u Dolini kraljeva nedaleko od Tebe, današnjem Luksoru.

Prvu potvrđenu kraljevsku grobnicu u dolini je izgradio Tutmos I (vladao od 1504-1492. p.n.e), ali se veruje da je i njegov prethodnik Amenhotep I takođe imao svoje grobno mesto u Dolini kraljeva, mada je to i danas predmet velike diskusije među egiptolozima.

Profimedia

Zašto se prestalo sa gradnjom piramida?

Nije potpuno jasno zašto su faraoni odustali od piramida, ali se veruje da su bezbednosni razlozi mogli da budu važan faktor.

- Postoji dosta teorija, ali pošto pljačka piramida nije mogla da se izbegne, sakrivanje kraljevskih grobnica u udaljenoj dolini, uklesanih u kamenu, sigurno je igralo važnu ulogu - rekao je profesor egiptologije na Univerzitetu Harvard Piter der Manuelian.

Profesor na Univerzitetu u Bristolu, Ajdan Dodson, kaže da su Egipćani, pre nego što su odustali od gradnje piramida, već prestali da grobnice postavljaju ispod njih. Poslednja kraljevska piramida, Ahmosea I u Abidosu, svoju grobnicu je imala dublje u pustinji, oko pola kilometra dalje.

Jedan istorijski zapis koji bi mogao da sadrži važne dokaze, napisao je čovek po imenu Ineni, a bio je zadužen za gradnju grobnice Tutmosa I u Dolini kraljeva.

AP Photo/Nariman El-Mofty, File

Naveo je da je sam nadzirao iskopavanje grobnice, "niko nije gledao, niko nije slušao", što ukazuje da je tajnovitost bila veoma važna. 

Prirodna topografija Doline kraljeva mogla bi da objasni zašto je baš ta lokacija izabrana za sahranjivanje vladara. Ima špic koji podseća na piramidu.

- Špic liči na piramidu tako da se može smatrati da su vladari sahranjivani u podnožnju piramide - rekao je egiptolog Miroslav Barta, prenosi Live science.

Za Egipćane su piramide bile važne jer su predstavljale mesto uzdizanja i transformacije, odnosno, prelaska u zagrobni život.

Luksor, koji je postao prestonica Egipta tokom Novog kraljevstva (1550-1070 p.n.e) takođe je mogao da igra važnu ulogu u odustajanju od gradnje piramida.

Kako je naveo Dodson, "grad je ograničenog prostora sa dosta izbočina i udubljenja". Drugim rečima, Luksor je bio suviše mali i arhitektonski zahtevan da bi se u njemu mogle graditi impozantne građevine poput piramida.

Osim toga, bilo je promena i u religijskim verovanjima jer su Egipćani počeli da grade podzemne grobnice, pa su piramide tako postale suvišne.

AP Photo/Amr Nabil

- Tokom Novog kraljevstva, ideja da kralj noću putuje kroz podzemlje postala je veoma popularna, a to je zahtevalo sofisticirane planove grobnica koje su se pravile duboko pod zemljom - naveo je Barta. Podzemne grobnice uklesane u kamenu Doline kraljeva dobro su se uklopile u tu zamisao.

Ipak, iako su faraoni prestali da grade piramide, bogati pojedinci su nastavili sa tom praksom. Primera radi, grobnica stara 3.300 godina u Abidosu izgrađena je za pisara Horemheba, a imala je na ulazu piramidu, 7 metara visoku.

Tokom prvog milenijuma pre Hrista, piramide su se gradile i u Nubiji, području koje čini današnji Sudan i delovi južnog Egipta.

Nubijci su ih gradili kako za članove kraljevske porodice tako i za "obične" građane. Nije poznato koliko ih je tačno izgrađeno, ali je veruje da ima oko 180 kraljevskih piramida, dok je za pojedince podignuto mnogo više. Vladari Nubije su prestali sa gradnjom ovih objekata pre oko 1.700 godina.

Viševekovna misterija

Vekovima su istoričari i arheolozi pokušavali da dođu do odgovora kako je društvo iz bronzanog doba, koje nije bilo tehnološki razvijeno, uspelo da pomera ogromne blokove krečnjaka i granita od kojih su građene piramide u Gizi.

Izgrađene od blokova, u proseku teških 2,3 tone (u slučaju Velike piramide), i danas stoje gotovo netaknute. Kako su drevni Egipćani uspeli da ih izgrade pre više hiljada godina, i dalje je misterija.

Egyptian Ministry of Antiquities via AP

Prema rečima Mustafe Vazarija, sekretara egipatskog Ministarstva za antikvitete, pronalazak rampe je vrlo važno otkriće, jer je ona prvi dokaz koji pokazuje kako su blokovi bili podizani i transportovali iz kamenoloma.

Iako još nije razjašnjeno kako su blokovi podizani na bočne strane piramida, otkriće rampe moglo bi da da neke nove smernice u razumevanju same tehnike gradnje.

U kamenolomu alabastera u Hatnubu, severno od grada Luksora pre nekoliko godina je pronađena 4.500 godina stara rampa za koju se veruje da su je Egipćani koristili za transport kamenih blokova iz kamenoloma na gradilište. Naime, iako je osnovni materijal u izgradnji piramida bio krečnjak, alabaster (vrsta belog mermera) se koristio za popločavanje podova i izradu kipova i sarkofaga. Sistem rampi za transport iskopanog alabastera, koji datira iz perioda vladavine Keopsa, drugog faraona četvrte dinastije drevnog Egipta, verovatno se koristio i za transport kamenih blokova iz drugih kamenoloma.

- Sistem se sastoji od centralne rampe i dva para stepeništa sa svake strane. U stepeništu su rupe koje su držale snažne drvene stubove. Graditelji su podizali blokove od alabastera na drvene kosine, a za povlačenje blokova služili su se užadima - objasnio je tada Janis Gordo iz francuskog Instituta za arheologiju. Osim rampe, arheolozi su pronašli stotinak papirusa koji svedoče o posetama faraona kamenolomu Hatnub.

AP Photo/Amr Nabil

Pronađene su četiri kamene ploče. Na jednoj od ploča prikazan je čovek koji stoji, a na preostale tri su hijeroglifski zapisi koje istraživači nisu uspeli da odgonetnu, pošto su u veoma lošem stanju.

Papirus sve otkriva?

Otkriće natpisa na antičkom papirusu, drvenog čamca i genijalnog sistema vodenih kanala bacilo je novo svetlo na impozantnu infrastrukturu koju su stvorili graditelji Gize.

Na parčetu papirusa koji je pronađen u luci Vadi al Džarf, koji je lično pisao nadzornik Merer - vođa tima od 40 elitnih građevinara, detaljno je opisano kako su 170.000 tona teški blokovi krečnjaka prevoženi Nilom do Gize.

Radnici bi ukrcali blokove na drvene brodove koji su bili međusobno povezani užadima, a zatim bi brodovi plovili kanalima do unutrašnje luke, koja je bila udaljena samo nekoliko kilometara od piramida. Radnici su zapravo putem kanala preusmerili tok reke Nil.

Iako se već dugo zna da su granitni blokovi od kojih su sagrađene piramide dopremljeni iz Asvana, 855 metara južno od Gize, a blokovi krečnjaka iz Ture, osam kilometara dalje, arheolozi nisu mogli da se slože u vezi sa tim kako je građevinski materijal tačno transportovan.

Ostaci kanala pronađeni su ispod prašnjavog platoa u Gizi, kao i glavni bazen u kojem su vršene glavne isporuke.

U ovom projektu je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi