Šta se krčka u Nemačkoj: Olaf Šolc je pobedio na izborima, ali bi mogao da ostane bez mesta kancelara
Već se jednom desilo da stranka koja dobije najveći broj glasova ne bude u poziciji da postavi šefa vlade
Rezultati izbora u Nemačkoj su poznati - najviše glasova dobila je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa Olafom Šolcom (25,7 odsto), dok su CDU/CSU zauzeli drugo mesto sa 24,1 odsto glasova, što lidera Hrišćansko-demokratske unije Armina Lašeta i dalje ne isključuje iz igre. Ipak, ime novog kancelara još nije poznato, pa će Angela Merkel biti vršilac dužnosti dok se o tome ne odluči, a to, po svemu sudeći, ne zavisi ni od SPD ni od CDU, nego od stranaka koje su zauzele treće i četvrto mesto po broju glasova.
Zeleni, koji su osvojili 14,8 odsto glasova, i Stranka slobodnih demokrata (FDP) odlučili su da preuzmu kormilo i udruže se. Šef liberala Kristijan Lindner, generalni sekretar te stranke Folker Vising i dvoje šefova Zelenih, Analena Berbok i Robert Habek, obavili su u utorak preliminarne razgovore o koaliciji. Tom prilikom napravili su selfi i objavili ga na društvenim mrežama uz tekst: „U potrazi za novom vladom tražimo sličnosti kako bismo premostili podele. Čak ih i pronalazimo. Uzbudljiva vremena.“
Ukoliko ove dve stranke uspeju da se dogovore, sa 11,5 odsto glasova FDP imaće ukupno 26,3 odsto glasova, što će ih učiniti nezaobilaznim koalicionim partnerima ili SDP ili CDU. Razlike između ove dve stranke nisu male, ali bi zajednički cilj mogao da bude dovoljan da se one prevaziđu. Zeleni i FDP se ne slažu po pitanjima poreske politike, javne potrošnje i zelene agende.
Printscreen Instagram
Ipak, moglo bi da se desi da do dogovora sa Zelenima ne dođe, što su liberali već naglasili, rekavši da „semafor koalicija" sa njima i socijaldemokratama nije jedina opcija koja je moguća.
Pročitajte još:
Kandidat za kancelara SPD Olaf Šolc već je pominjao moguću koaliciju sa Zelenima i liberalima, istakavši da postoje mnoge stvari koje su im zajedničke.
Sa druge strane, demohrišćani su šokirani što su zauzeli drugo mesto, a njihov lider Armin Lašet smatra se najodgovornijim za najlošiji izborni rezultat u istoriji partije. Međutim, on i dalje ne odustaje i nada se da će uspeti da privoli Zelene i FDP da uđu u koaliciju s njim. Lašet je istakao da „ne treba još odustajati od Jamajke", misleći na koaliciju sa pomenutim strankama koja bi se tako zvala po crnoj, zelenoj i žutoj boji na zastavi ove zemlje.
Očekivanje preokreta
Za većinu za formiranje vlade potrebno je 368 poslaničkih mesta u Bundestagu. SPD ima 206, CDU 196, Zeleni 118, a FDP 92. Drugim rečima, osim „Jamajke" i „semafor koalicije" moguća je još jedna, velika koalicija između SPD i CDU, koji su poslednjih osam godina vladali Nemačkom.
Olaf Šolc; Profimedia
Međutim, Šolc je bio isključiv pre izbora, rekavši da sa CDU neće stupiti u koaliciju i da je došlo vreme da se demohrišćani „odmore u opoziciji".
Savezni direktor stranke Zelenih Mihael Kelner naglasio je najpre da je njegova stranka bliska socijaldemokratama. On je rekao i da su Zeleni spremni za preliminarne pregovore sa liberalima, ali da će ti razgovori biti vođeni iza zatvorenih vrata, i podsetio da posle izbora 2017. godine pregovori o mogućoj koaliciji CDU, FDP i Zelenih nisu vođeni u tajnosti, tako da su u javnost stalno prodirale informacije i na kraju su razgovori prekinuti, što se sada, kako je rekao, ne sme ponoviti.
Lašet - zvezda u slobodnom padu
Nova poslanička grupa CDU i CSU postavila je na šest meseci na mesto šefa poslaničke grupe Ralfa Brinkhausa, iako je Lašet hteo da Brinkhaus bude izabran na nekoliko nedelja, dok se ne sastavi nova vlada, što su mnogi protumačili kao njegovu želju da bude vođa opozicije kao šef poslaničkog kluba ukoliko ne uspe da postane kancelar.
Armin Lašet; Profimedia
Lašet je tokom predizborne kampanje najavio povlačenje s funkcije premijera u najvećoj nemačkoj pokrajini, Severnoj Rajni - Vestfaliji. Ukoliko bude razvlašćen i u stranci, što priželjkuje veliki broj njegovih takmaca, Lašet bi praktično ostao običan poslanik bez ikakve bitne uloge.
Na sednici poslaničke grupe Lašet je priznao svoje greške u kampanji i izrazio žaljenje, a izvinio se i političarima demohrišćana koji nakon izbornog poraza više nisu u parlamentu.
Lindner je jasno stavio do znanja da za potencijalnu saradnju želi nagradu - da predvodi Ministarstvo finansija, koje je, prema njegovim rečima, „jedino važno ministarstvo u Nemačkoj".
Tu bi, prema nekim analitičarima, moglo da dođe do problema, jer bi onda liderki Zelenih ostalo Ministarstvo spoljnih poslova, ukoliko se ne desi da zahteva mesto kancelara. U tom slučaju Šolc bi mogao da je odbije, što bi koaliciju FDP i Zelenih moglo da okrene ka CDU i Lašetu, koji bi mogao da pristane na ove uslove samo da bi njegova stranka ostala na vlasti.
To ne bi bio prvi put da na mesto kancelara dođe lider stranke koja nije dobila najveći broj glasova na izborima. Tako je na izborima 1976. pobedio CDU, ali je posle sklapanja koalicije kancelar na kraju bio Helmut Šmit, iz redova SPD.
Velika je verovatnoća da bi to moglo da se desi i ovog puta, s tim što bi najveća stranka zadržala moć u Bundestagu i mogla bi da utiče na donošenje odluka. Bilo kako bilo, jedino je sigurno da novi kancelar neće imati uticaj koji je imala Angela Merkel, bez obzira na to kako se karte na kraju budu složile.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari