Još nekoliko pitanja ostalo bez odgovora: Šta se može očekivati od dokumenata o Kenedijevom ubistvu koji su do sada bili tajna?

Američki predsednik Donald Tramp naredio je da se skine oznaka tajnosti sa svih preostalih zapisa koji se odnose na ubistvo predsednika Džona F. Kenedija.

Skoro 5.000 dokumenata i dalje se čuva kao stroga tajna.

Kenedi je ubijen u novembru 1963. dok je bio u poseti Dalasu u Teksasu.

Kongresna komisija kojom je predsedavao sudija Vrhovnog suda Erl Voren zaključila je 1964. da je za to kriv "usamljeni napadač" Li Harvi Osvald.

CIA je skovala izraz "teorija zavere" da opiše alternativne scenarije u vezi sa Kanedijevom smrću, što nije sprečilo mnoge Amerikance da sumnjaju u zaključke Vorenove komisije.

Trampova naredba takođe se odnosi na preostale poverljive zapise o ubistvima senatora Roberta F. Kenedija 1968. i borca za građanska prava Martina Lutera Kinga Mlađeg.

Koliko dokumenata ima?

Profimedia

Nacionalna uprava za arhive i dokumente (NARA) kaže da je skinula oznake tajnosti sa 99 odsto od oko 320.000 dokumenata koji se odnose na Kanedijevo ubistvo, kako to nalaže zakon koji je Kongres usvojio 1992.

Krajnji rok za skidanje oznaka tajnosti bio je oktobar 2017, ali američka obaveštajna zajednica tvrdila je da joj je potrebno više vremena da pregleda i rediguje zapise.

Prema višestrukim procenama, 2.140 dokumenata ostalo je potpuno ili delimično redigovano, dok se još 2.500 zapisa čuva u tajnosti iz drugih razloga, kao što su sudski nalozi ili ograničenja donatora.

Šta je u tajnim dokumentima?

Jedna stavka od posebnog interesa jeste memorandum iz juna 1961. koji je napisao savetnik Bele kuće Artur Šlezinger, koji opisuje kako bi Kenedi mogao da ostvari svoj cilj da "rascepi Agenciju (CIA) na hiljadu delova i rasprši je u vetar". Jedna stranica je redigovana u potpunosti, dok su dve delimično izmenjene.

Kenedi je bio frustriran CIA-om nakon neuspešne invazije na Kubu u Zalivu svinja u aprilu te godine.

 

 

Još jedan delimično redigovan zapis je transkript svedočenja koje je šef kontraobaveštajne službe CIA Džejms Džizus Englton dao Crkvenom komitetu u januaru 1976. Neki naučnici veruju da je Englton, koji je godinama vodio CIA-in izraelski sto i bio prijatelj sovjetskog špijuna Kima Filbija, lagao Kongres o tome da je Izrael dobio nuklearno oružje 1960-ih, što jevrejska država do danas nije ni potvrdila ni demantovala.

Drugi potencijalno zanimljivi zapisi odnose se na aktivnosti nadzora CIA-e u Meksiku ranih 1960-ih, kada je Osvald posetio zemlju, i rad oficira CIA-e sa Kubancima prognanima u Majami koji su se bili u kontaktu sa Osvaldom.

Šta se može očekivati od dokumenata?

Čini se da se istoričari i istraživači koji su razgovarali sa glavnim američkim medijima slažu da u preostalim dokumentima neće biti " pištolja koji se puši".

- Biće nekih delova slagalice koji će biti vraćeni i koji će ispričati konkretniju i bogatiju priču - rekao je za CNN Tom Samoluk, član odbora JFK Library Foundation.

Novinar Džerald Pozner je upozorio da će „svako ko čeka pušku koja se puši i koja će ovaj slučaj okrenuti naglavačke biti veoma razočarana“.

Profimedia

Kenedijev nećak Robert F. Kenedi Mlađi pohvalio je uklanjanje oznaka tajnosti kao korak protiv "šezdesetogodišnje strategije laži i tajnosti, dezinformacija, cenzure i klevete" koju su obaveštajne agencije koristile da prikriju "zabrinjavajuće činjenice" o ubistvu Kenedija.

RFK Mlađi je rekao da veruje da postoje "ogromni dokazi" koji CIA vezuju za ubistvo i njegovog ujaka i njegovog oca.

Kada možemo očekivati da će biti objavljeni?

Trampov izvršni nalog dao je američkom direktoru Nacionalne obaveštajne službe i državnom tužiocu rok od 45 dana da pregledaju zapise i "predstave plan" za njihovo potpuno objavljivanje.

Na obe funkcije trenutno su vršioci dužnosti, pošto Senat još treba da potvrdi Pamelu Bondi kao državnog tužioca i Tulsi Gabard kao direktorku Nacionalne obaveštajne službe.

- Nadamo se da će ovo biti mehanički plan - rekao je za ABC News Lari Šnapf, advokat iz Njujorka koji je tužio vladu da bi je primorao da objavi preostale fajlove.

Ako se vlada odluči za "suštinsku" reviziju, objavljivaće dokument po dokument, pa će "proći neko vreme" dok svi oni ne budu objavljeni, dodao je on.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi