Nemačka se vraća na radnu nedelju od 40 sati: Sve slabija ekonomija zahteva drastičan potez

U potrazi za načinima da ojača oslabljenu privredu, Nemačka sve češće raspravlja o mogućnosti ponovnog uvođenja 40-časovne radne nedelje. Među onima koji smatraju da bi ta ideja trebalo ozbiljno da se razmotri jeste i preduzetnik Albert Sauter, vlasnik porodične kompanije "Kern & Sohn" iz Balingena, koja proizvodi vage.

Njegova firma nikada nije prešla na 35-časovnu radnu nedelju, koja je standard u nemačkoj metalnoj industriji, već se u njoj tradicionalno radilo 40 sati nedeljno.

Sauter smatra da je takav model danas važniji nego ranije, posebno zbog izazova sa kojima se suočava nemačka ekonomija.

- Pet sati rada manje značilo bi da nam treba više ljudi. Ali to bi značilo i više dogovora unutar timova. Kada si ti na poslu? Kada je neko drugi? - objašnjava Sauter.

Prema njegovim rečima, kraće radno vreme donelo bi dodatne organizacione komplikacije, povećalo troškove koordinacije i zahtevalo veća ulaganja u poslovni prostor i softversku infrastrukturu.

Pexels

Sauter veruje da Nemačka više nema luksuz da radi manje od 40 sati nedeljno, naročito zbog konkurencije iz zemalja u kojima zaposleni provode više vremena na poslu. Kao primer navodi Indiju, gde radna nedelja traje 45 sati, a koju dobro poznaje jer se deo proizvodnje njegove kompanije realizuje upravo sa tamošnjim partnerima.

Radnici upozoravaju da kraće radno vreme može biti prednost

Kompanija "Kern & Sohn" nije obavezana kolektivnim ugovorima, pa se uslovi rada dogovaraju direktno između uprave i radničkog saveta. Zaposleni ističu dobru atmosferu u firmi i korektan odnos sa direktorom, ali pitanje radnog vremena i dalje izaziva rasprave.

Stefan Rotmund iz radničkog saveta smatra da bi kraća radna nedelja mogla da bude prednost i za poslodavce, posebno kada je reč o pronalaženju novih zaposlenih.

- Kad tražite nove ljude, sigurno bi bilo privlačnije moći reći da se i kod nas radi 35 sati nedeljno - kaže Rotmund.

Pexels

Ipak, Sauter smatra da se radnici mogu privući i drugim pogodnostima. Njegova kompanija nudi zaposlenima dodatne beneficije, poput pomoći pri plaćanju članarine za teretanu i nešto viših plata od onih koje propisuju kolektivni ugovori.

On navodi i da je spreman na individualne dogovore o skraćenom radnom vremenu u slučajevima kada za to postoje opravdani privatni razlozi, poput perioda pred penziju ili potrebe za negom članova porodice.

Dok se u Balingenu o ovoj temi razgovara bez većih sukoba, pitanje radnog vremena izazvalo je ozbiljne tenzije u nemačkom automobilskom sektoru. Zaposleni u više fabrika kompanije "Mercedes-Benz" nedavno su protestovali protiv planova uprave da se vrati 40-časovna radna nedelja kako bi kompanija ostala konkurentna.

"Mercedesov" plan izazvao otpor sindikata

Za razliku od situacije u kompaniji "Kern & Sohn", kod "Mercedesa" radnici ne bi dobili dodatnu nadoknadu za produženo radno vreme. To bi praktično značilo da bi radili pet sati duže za istu platu.

24sedam/Katarina Mihajlović

Sindikat "IG Metall" oštro se protivi takvom predlogu. Njegovi predstavnici smatraju da problemi u kompaniji nisu posledica samo troškova rada, već i odluka rukovodstva, zbog čega teret krize ne bi trebalo prebacivati na zaposlene.

Umesto produženja radnog vremena, sindikat traži veća i pametnija ulaganja u razvoj novih tehnologija i proizvoda.

"IG Metall" takođe postavlja pitanje da li Mercedes trenutno uopšte ima dovoljno posla za dodatnih pet sati rada nedeljno po zaposlenom. Podsećaju da je borba za 35-časovnu radnu nedelju počela još osamdesetih godina, a da je taj model u metalnoj i elektroindustriji uveden 1995. godine. U delovima istočne Nemačke kolektivni ugovori i dalje predviđaju 38 sati rada nedeljno.

Ipak, sindikat je nedavno napravio izuzetak kod proizvođača automobilskih delova "Aumovio" u Villingen-Šveningenu, gde je od 1. jula radna nedelja produžena sa 35 na 38 sati bez povećanja plate. U "IG Metalu" naglašavaju da je reč o posebnoj meri čiji je cilj očuvanje radnih mesta i sprečavanje otkaza, uz očekivanje da će se poslovanje kasnije poboljšati.

Za Alberta Sautera, međutim, upravo takav potez predstavlja pravac kojim bi nemačka industrija trebalo da ide. On smatra da bi izuzetak morao da postane pravilo, posebno u automobilskoj industriji.

Upozoravajući na probleme u "Folksvagenu" i mogući sličan scenario u "Mercedesu", Sauter kaže da pitanje više nije da li Nemačka treba da radi 40 sati nedeljno, već da je to postao minimum.

Sauter smatra da će za očuvanje konkurentnosti možda biti potrebne i dodatne mere koje neće biti popularne. Kao jednu od mogućnosti navodi ukidanje pojedinih državnih praznika, uz ocenu da bi takve žrtve bile manje bolne od nastavka ekonomskog slabljenja zemlje.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi