Amerikanci skraćuju radnu nedelju: Zarade i beneficije zaposlenih ostaju iste, zakon u razmatranju

Američki senator Berni Sanders i kongresmen Mark Takano ponovo su predložili zakon kojim bi se standardna radna nedelja u Sjedinjenim Američkim Državama skratila na 32 sata, bez smanjenja zarada i beneficija zaposlenih.

Predlagači smatraju da bi radnici trebalo da imaju veću korist od višedecenijskog rasta produktivnosti, kao i od razvoja veštačke inteligencije, automatizacije i drugih tehnologija. Sanders je poručio da ekonomski efekti razvoja veštačke inteligencije ne bi trebalo da završe samo kod milijardera i direktora velikih kompanija, već da od njih treba da imaju koristi i radnici i njihove porodice.

Takano je ukazao na to da je sadašnji standard od 40 sati nedeljno uveden pre gotovo 90 godina i ocenio da bi radno zakonodavstvo trebalo prilagoditi savremenim uslovima. Zakon o pravednim radnim standardima iz 1938. godine najpre je propisao 44-časovnu radnu nedelju, da bi ona dve godine kasnije bila skraćena na 40 sati.

Zagovornici novog predloga navode da rast produktivnosti nije doneo odgovarajuće poboljšanje uslova za veliki broj zaposlenih. Prema podacima koje citiraju, američki radnici danas su više od 400 odsto produktivniji nego 1940-ih, dok istovremeno milioni rade duže za niže zarade.

Podaci iz 2019. godine pokazuju da je gotovo 40 odsto zaposlenih radilo najmanje 50 sati nedeljno, dok je 18 odsto, odnosno oko 28,5 miliona ljudi, radilo 60 ili više sati. Zaposleni sa punim radnim vremenom su tokom 2024. godine u proseku radili gotovo 43 sata nedeljno, a više od 8,5 miliona Amerikanaca imalo je više od jednog posla.

Profimedia

Predlog se poziva i na istraživanja o zadovoljstvu zaposlenih. Prema podacima Američkog psihološkog udruženja, oko 80 odsto radnika smatra da bi uz četvorodnevnu radnu nedelju bili zadovoljniji, a da njihova efikasnost ne bi bila smanjena.

Sanders, rođen 1941. godine u Bruklinu, senator je iz Vermonta i najdugovečniji nezavisni član američkog Kongresa. Iako je nezavisan, godinama sarađuje sa Demokratskom strankom. Pre ulaska u Senat bio je gradonačelnik Berlingtona i član Predstavničkog doma.

Sam se opisuje kao demokratski socijalista i jedan je od istaknutih predstavnika progresivnog pokreta u SAD. Kandidovao se za predsedničku nominaciju Demokratske stranke 2016. i 2020. godine, kada je oba puta završio kao drugoplasirani. Poznat je po zalaganju za univerzalno zdravstveno osiguranje kroz program Medicare for All i smanjenje ekonomske nejednakosti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi