Jedna puška, a sto muka: Nemačka bi da se naoruža na brzaka, ali to neće ići tako lako kako su zamislili

Nemačka planira da do 2030. godine dostigne dug od preko 912 milijardi dolara kako bi finansirala nagli porast vojne potrošnje, kakav nije viđen od hladnog rata, i modernizovala svoju infrastrukturu, prema projekcijama u koje je imao uvid Fajnenšel tajms.

Samo sledeće godine vlada očekuje da će na tržištima prikupiti više od 228 milijardi dolara, što je 12,5 odsto više nego ove godine.

Novi dug biće namenjen primarno za odbranu. Projektovano je da će nemački vojni budžet dostići 124 milijarde dolara sledeće godine i porasti na približno 209 milijardi dolara do 2030.

Ovo naoružavanje usledilo je kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog "pretnje Rusije" i američkog predsednika Donalda Trampa koji želi da smanji vojne obaveze SAD prema Evropi. Berlin takođe planira da sledeće godine izdvoji približno 13,2 milijarde dolara vojne pomoći za Ukrajinu.

Kritike zbog rasta duga

Nakon pobede Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridriha Merca na prošlogodišnjim izborima, Berlin je izmenio ustavnu kočnicu duga kako bi iz obračuna isključio izdatke za odbranu koji prelaze 1 odsto nominalnog BDP-a.

Profimedia

Pored toga, vlada je stvorila poseban fond od 570 milijardi dolara za obnovu mostova, puteva, železnica, bolnica, škola i energetskih mreža.

Nemačka očekuje da će ove godine dostići izdatke za odbranu ekvivalentne 2,8 odsto BDP-a i ostvariti cilj od 3,5 odsto do 2029. godine.

Plan već izaziva kritike. Federacija nemačke industrije opisala je projektovano povećanje potrošnje i duga kao "alarmantno" i upozorila da troškovi kamata nastavljaju da rastu, što bi moglo da ograniči resurse za buduća ulaganja.

Više troškova, ali ne nužno i više oružja

Povećani troškovi ne garantuju trenutne rezultate: i dalje postoje sumnje u to da li evropska odbrambena industrija može da proizvodi tempom koji zahteva politika, pored kašnjenja na više nivoa, napetih lanaca snabdevanja i nedostatka radne snage.

Profimedia

U Nemačkoj ponovno naoružavanje takođe ne zavisi samo od raspoloživih sredstava.

Berlin je već bio u ovom problemu otkazavši program fregata F126 zbog kašnjenja i projektovanog povećanja troškova, iako održava ambiciju da stvori "najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi" do 2039. godine.

Rusija kao "savršeni negativac"

Iz Moskve se povećanje evropskih vojnih rashoda tumači kao deo šire transformacije Evropske unije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Evropska unija postaje "ekonomski i vojni" blok nakon što je izgubila sigurnost da će Vašington garantovati njegovu bezbednost.

Tanjug/Pavel Byrkin/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Portparol Kremlja je potom objasnio da evropske vlade trenutno koriste Rusiju kao izgovor za povećanje svojih vojnih rashoda.

- Da bi ubedili svoje poreske obveznike da moraju da troše novac na oružje umesto na bolnice, škole i zdravstvenu zaštitu, šta bi stvorili? Stvorili bi zlo. Da li postoji bolje zlo na evropskom tlu od Rusije za Evropljane? Ne. Mi smo savršeno zlo - kazao je on.

Ova strategija, prema Peskovu, nije ništa više od "pranja mozga evropskim poreskim obveznicima".

Cilj je, kako je naglasio, da se opravda preusmeravanje javnih sredstava vojno-industrijskom kompleksu i podršci Ukrajini.

- Oni plaćaju milijarde evra za odbrambene svrhe i da bi snabdevali kijevski režim kako bi mogao da nastavi rat, kako kažemo, do poslednjeg Ukrajinca - zaključio je Putinov predstavnik.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi