Preokret: Četvrtina birača u Evropi podržava krajnje desničarske stranke

Novi opsežni istraživački projekat, u kom je učestvovalo više od 150 politikologa iz 31 evropske zemlje, pokazuje da danas gotovo svaki četvrti birač u Evropi glasa za krajnje desničarske stranke. Prema podacima koje prenosi "Gardijan", taj udeo je u stalnom porastu već decenijama, ali je posebno ubrzan u poslednje tri godine.

Analiza pokazuje da je podrška krajnjoj desnici na poslednjim nacionalnim izborima porasla na više od 23 odsto, dok je pre deset godina iznosila oko 10 procenata, a sredinom devedesetih svega oko pet odsto.

Istraživanje, sprovedeno u okviru projekta "PopuList" pod vođstvom politikologa Matisa Rohdojna sa Univerziteta u Amsterdamu, pokazuje i širi trend rasta antisistemskih stranaka, koje sada okupljaju gotovo 30 odsto evropskih birača.

- Kada smo 2018. pokrenuli projekat "PopuList", glavni zaključak bio je da jedan od četiri Evropljanina glasa za populističke stranke, uglavnom krajnje leve ili krajnje desne. Sada jedan od četiri glasa za krajnje desničarske stranke, koje su uglavnom populističke. To je velika promena - rekao je Rohdojn.

Uspon desnice u velikim evropskim državama

Podaci pokazuju da je najizraženiji rast podrške desnici zabeležen između 2023. i 2025. godine, kada su ove stranke ostvarile značajne uspehe u više ključnih država.

U Austriji je Slobodarska partija (FPO) povećala svoj udeo sa oko 16 na znatno viši procenat na izborima 2024. godine. U Francuskoj je Nacionalno okupljanje (RN) skočilo sa 19 na 37 odsto i postalo najjača politička snaga u parlamentu. U Portugalu je stranka Čega takođe zabeležila rast, sa sedam na 18 procenata.

U Velikoj Britaniji Reform UK je povećao podršku sa dva odsto 2019. godine na 14 na izborima 2024. godine, iako je ta stranka ranije negirala da pripada krajnjoj desnici.

Na izborima u Nemačkoj 2025. godine Alternativa za Nemačku (AfD) udvostručila je podršku, sa 10 na 21 odsto, i prvi put postala druga po snazi politička opcija u zemlji.

Danas krajnje desničarske populističke partije učestvuju u vlasti u koalicijama u Hrvatskoj, Češkoj, Italiji i Finskoj, podržavaju manjinsku desnu vladu u Švedskoj, dok istovremeno vode u anketama u zemljama poput Austrije, Belgije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije.

Iako je trend rasta snažan, pojedine stranke su u poslednjem periodu pretrpele i padove podrške. U Holandiji je Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa izgubila značajan deo mandata i završila na drugom mestu na izborima prošle godine. U Mađarskoj je Fides Viktora Orbana u aprilu doživeo ubedljiv poraz od rivala iz desnog centra.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi