Preokret u Britaniji: Sad bi da se vrate u EU, ali samo pod određenim uslovima

Mišel Barnije, glavni pregovarač Evropske unije tokom Bregzita, ocenio je da bi Ujedinjeno Kraljevstvo, ukoliko bi jednog dana odlučilo da se vrati u EU, moglo ponovo da dobije "posebne ustupke". On smatra da britanskoj javnosti "iz dana u dan postaje jasnije" da bi zemlja bila snažnija unutar Unije.

U intervjuu povodom 10. godišnjice referenduma o Bregzitu Barnije je rekao da ne vidi prepreku da Velika Britanija zadrži funtu i ostane van šengenskog prostora bez pasoške kontrole, čak i ako bi se ponovo priključila EU.

Podseća se da je britanska ekonomija u godinama nakon izlaska iz Unije imala slab ili gotovo nikakav rast, uz zaostajanje u više sektora. Analitičari deo toga pripisuju, kako se navodi, brzopletoj odluci o napuštanju EU. Istovremeno, sve se češće pominje i pritisak iz Škotske, gde je većina birača glasala za ostanak u Uniji, zbog čega se od Londona traži ili povratak u EU ili omogućavanje škotske nezavisnosti i njenog zasebnog evropskog puta.

Barnijeove izjave dovode u pitanje tvrdnje pojedinih političkih aktera, uključujući i poljskog šefa diplomatije, koji smatraju da bi Ujedinjeno Kraljevstvo pri povratku moralo da prihvati lošije uslove nego ranije.

Njegov stav se tumači i kao podsticaj pristalicama ponovnog članstva, posebno jer ankete pokazuju da bi podrška ulasku bila veća kada bi na stolu bili stari, povoljniji uslovi. Prema pravilima EU, sve nove članice u principu moraju da uvedu evro, uz izuzetak Danske, dok je ulazak u šengenski prostor obavezan kada se ispune tehnički i bezbednosni uslovi.

Barnije, koji i dalje ima značajan uticaj u Briselu i koji je 2024. bio premijer Francuske, ocenio je da postoje presedani koji bi omogućili da Velika Britanija ponovo dobije izuzeća.

Profimedia

- Govorio sam o Šengenu, govorio sam o jedinstvenoj valuti: postoje i druge države članice koje nisu u njima. Sasvim je moguće imati izuzeća u tim oblastima - rekao je on.

Pet od 13 država koje su se priključile EU od 2004. godine i dalje nije uvelo evro, a ugovori ne propisuju tačan rok za to. Irska je jedina članica sa formalnim izuzećem od šengenskog prostora.

Barnije je dodao da ne želi da komentariše mogućnost zadržavanja britanskog "rabata" iz vremena Margaret Tačer, koji je smanjivao uplate Velike Britanije u evropski budžet.

- DNK Evropske unije je solidarnost, da razvijenije zemlje pomažu drugima... Videćemo ako Britanija odluči da ponovo zatraži članstvo. To će biti izbor i predmet pregovora. Biću spreman tada da dam besplatan savet - izjavio je on.

Barnije će sledeće nedelje boraviti u Londonu na konferenciji povodom desetogodišnjice Bregzita, a uoči nove runde pregovora o "resetovanju" odnosa između i Ujedinjenog Kraljevstva, koja bi trebalo da se održi u Briselu nakon više odlaganja. Evropske diplomate upozoravaju da pregovori gube zamah, dok London odbija zahtev EU o vraćanju nižih školarina za studente iz Unije u okviru sporazuma o razmeni mladih.

Image by Pete Linforth from Pixabay

Barnije je podsetio da je godinama vodio pregovore o Bregzitu, koji su završeni trgovinskim sporazumom 2020. godine, i ponovio uverenje da je odluka o izlasku bila pogrešna, a njene posledice sve vidljivije "svakim danom".

Prema njegovim rečima, problemi Velike Britanije nisu isključivo posledica Bregzita, ali su, kako tvrdi, njime dodatno pogoršani. Takođe je ocenio da se britanska ambicija o bližim ekonomskim vezama sa Evropom sudara sa odbijanjem slobodnog kretanja ljudi.

Na pitanje da li veruje da će se Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo priključiti EU tokom njegovog života, 75-godišnji Barnije je odgovorio da ne zna koliko će živeti, ali da smatra da će Britanci vremenom sve jasnije uviđati da je svet postao nestabilniji i opasniji i da izolacija nije realna opcija.

Prema istraživanju "YouGov-a", 57 odsto Britanaca danas smatra da je Bregzit bila greška, dok 55 odsto podržava povratak u EU, ali ta podrška značajno opada ako bi povratak bio bez ranijih izuzeća.

Barnije je na kraju dodao da bi, prema njegovom mišljenju, Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da se priključi širem evropskom bezbednosnom okviru zajedno sa Ukrajinom i Norveškom, koji bi se bavio odbranom i razvojem novih tehnologija poput veštačke inteligencije.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi