Potez koji je podigao svet na noge: Zašto je Putin povećao broj vojnika za 15.500 i kakva je trenutno situacija na frontu

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je novo proširenje vojske, dodajući joj 15.500 vojnih lica, u trenutku kada su ruski vojni uspesi na bojnom polju u Ukrajini usporili nakon više od četiri i po godine borbi.

Putin je u nedelju potpisao ukaz, što je četvrti put ove godine da ruski predsednik povećava dozvoljeni broj ruskih vojnika. Ovim nalozima je od marta ukupno dodato 47.860 vojnih lica.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se obe strane sve više oslanjaju na upotrebu dronova i udare velikog dometa.

U međuvremenu, Ukrajina je više puta optužila Moskvu da priprema novu mobilizaciju - što je Putin odbacio kao "dezinformacije".

Dakle, zašto je Putin izdao ovaj ukaz i u kom pravcu se kreće sukob?

Šta piše u ukazu?

"Utvrđuje se brojnost Oružanih snaga Ruske Federacije na 2.441.630 pripadnika, uključujući 1.550.500 vojnih lica", navodi se u ukazu.

Profimedia

U njemu se ne objašnjava zašto su potrebne dodatne trupe niti kako će one biti regrutovane. Putin je već izdavao naređenja o proširenju vojske u martu, junu i julu.

Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove, ocenio je ovo proširenje kao tehničko pitanje.

- Ovo je uglavnom tehnička odluka, a ne strateška promena. Tehnička je u tom smislu što dodatnih 15.000 ljudi neće promeniti dinamiku sukoba. Što se tiče diplomatskog rešenja, od njega smo još daleko - rekao je on za Al Džaziru.

Zašto je Putin odlučio da poveća broj vojnika?

Kremlj nije javno naveo razlog, ali naredba stiže u trenutku kada se Rusija suočava sa sve većim ljudskim i materijalnim gubicima, uz ograničene teritorijalne dobitke.

Olena Haluška, stručnjak za pitanja Ukrajine, kaže da se ruski ratni napori ne odvijaju prema planu.

Profimedia

- Prošle godine, na samitu u Enkoridžu (u američkoj saveznoj državi Aljasci), Putin je nastavio da zahteva da se Ukrajina povuče iz preostalog dela Donjecke oblasti koji Rusija nije uspela da zauzme, tvrdeći da će Ukrajina te teritorije svakako uskoro izgubiti. Ipak, godinu dana kasnije, situacija na bojnom polju pokazuje upravo suprotno - rekla je Haluška, članica upravnog odbora Centra za borbu protiv korupcije u Kijevu.

- Najnoviji Putinov ukaz verovatno nije poslednji i treba ga posmatrati u kontekstu stalnih napora Rusije da poveća brojnost ljudstva dostupnog za dugotrajan rat - dodala je ona.

Rusko napredovanje je ove godine značajno usporeno, pri čemu masovna upotreba dronova čini velike koncentracije i brzo kretanje trupa sve opasnijim.

Ukrajinska vojska je ranije ovog meseca saopštila da su ruski gubici premašili 300.000 i procenila da je Moskva pretrpela više od 20.000 žrtava samo u prvoj polovini septembra.

Najnoviji ukazi dolaze u vreme kada Ukrajina neprestano tvrdi da Moskva traži pomoć van granica Rusije kako bi ojačala svoje snage i da priprema novu mobilizaciju, što Rusija negira.

Profimedia

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da se u Rusiji trenutno nalazi više od 8.000 severnokorejskih vojnika i da su u toku pripreme za raspoređivanje još 10.000 njih. Prema procenama Ukrajine i Južne Koreje, Severna Koreja je od početka 2024. godine već poslala između 14.000 i 15.000 vojnika kao podršku Rusiji.

Putin je poslednji put naredio mobilizaciju rezervista u septembru 2022. godine, nakon što je Rusija pretrpela niz neuspeha na bojnom polju.

Ipak, stručnjak za Rusiju Aleksej D. Muravjev smatra da ovo najnovije povećanje verovatno nije povezano sa Ukrajinom.

- Za sprovođenje ovakvih mera potrebno je vreme - za planiranje, regrutaciju i formiranje novih jedinica - tako da to neće rešiti trenutne operativne potrebe Rusije na ratištu - rekao je za Al Džaziru Muravjev, profesor i viši istraživač u oblasti odbrambenih i strateških studija na Univerzitetu Edit Kouan.

Prema njegovom mišljenju, Putinova odluka o povećanju vojnih kapaciteta više je vezana za "dugoročna strateška razmatranja", kao što su tenzije između Moskve i NATO-a i "povećana mogućnost velikog otvorenog sukoba između Rusije i NATO-a u doglednoj budućnosti".

Profimedia

- To takođe podstiče kontinuiranu reorganizaciju ruske vojske, širenje stalnog sastava oružanih snaga i formiranje novih jedinica, uključujući armijske i marinske divizije. Takođe treba imati na umu da su Rusi zabrinuti zbog jačanja vojne moći Japana, kao i vojne moći SAD u regionu Pacifika, te zbog potrebe da odgovore na te bezbednosne izazove - dodaje on.

Kakva je situacija na frontu?

Rusija i Ukrajina nastavljaju da razmenjuju snažne vazdušne udare, dok se kopneni deo rata odvija sporo.

U ruskim napadima širom zemlje u ponedeljak je poginulo najmanje 10 ljudi, a više od 80 je ranjeno.

Ruski dronovi pogodili su zgradu Nacionalne akademije nauka u centru Kijeva, a napadi su zabeleženi i u Dnjepru, Harkovu, Zaporožju i drugim delovima Ukrajine.

Ruske snage su takođe pojačale napade na ukrajinsku prestonicu Kijev, primoravši jedan od vodećih univerziteta, Nacionalni univerzitet "Taras Ševčenko", da pređe na nastavu na daljinu.

Profimedia

Sa Univerziteta "Ševčenko" saopšteno je da će preći na "režim rada na daljinu" najmanje do 16. oktobra, "zbog pogoršanja bezbednosne situacije u Kijevu".

U međuvremenu, na istočnom frontu, Ukrajina navodno beleži napredak u severnom delu Donjecke oblasti. Prema navodima agencije Rojters, visoki ukrajinski komandant izjavio je da su snage Kijeva u nedavnoj operaciji povratile kontrolu nad 51 kvadratnim kilometrom teritorije, čime je ukupna površina povraćena tokom te operacije dostigla 176 kvadratnih kilometara.

Donjecka oblast ostaje jedno od glavnih poprišta sukoba, kao i ključna tačka sporenja u pregovorima, pri čemu Ukrajina i dalje kontroliše oko 20 procenata te teritorije.

Rusija je 2022. godine anektirala četiri okupirana ukrajinska regiona, uključujući Donjeck i Lugansk. Taj potez nije priznala međunarodna zajednica, uključujući UN.

Kakva je trenutna situacija na diplomatskom planu?

Iako su diplomatski napori obnovljeni, do napretka nije došlo. Rusija zahteva da Ukrajina ustupi istočni region koji je Rusija anektirala, kao i da se Kijev odrekne svojih ambicija za ulazak u NATO. Međutim, Ukrajina je isključila mogućnost teritorijalnih ustupaka i pozvala svoje evropske saveznike da pruže bezbednosne garancije u slučaju postizanja sporazuma.

Profimedia

Ranije ovog meseca američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner posetili su Moskvu i Kijev, gde su se sastali sa Putinom i Zelenskim, dok je Vašington nastojao da ponovo pokrene pregovore. Zelenski je kasnije izjavio da su izaslanici izneli "dobre ideje", iako su i dalje prisutna suštinska neslaganja, posebno po pitanju teritorije.

Prema rečima Zelenskog, Vašington sada teži trilateralnim razgovorima na tehničkom nivou uz učešće Rusije, Ukrajine i SAD, pri čemu se Ujedinjeni Arapski Emirati pominju kao moguće mesto održavanja tih razgovora.

Putin je prošle nedelje izjavio da su predlozi za nastavak pregovora i dalje "na stolu", napominjući istovremeno da njegova zemlja tek treba da proceni šta je u njenom najboljem interesu.

Stručnjak za pitanja Ukrajine, Haluška, ocenila je da diplomatsko rešenje nije moguće sve dok Moskva smatra da će je "nastavak rata koštati manje nego njegovo okončanje”.

- Potezi Rusije ukazuju na to da Kremlj i dalje veruje da može da poboljša svoju poziciju upotrebom vojne sile, terorom nad ukrajinskim civilima i podrivanjem podrške Zapada Ukrajini. Istovremeno, Rusija intenzivira svoje hibridne aktivnosti u Evropi, što pokazuje da bezbednosni izazov koji ona predstavlja prevazilazi okvire bojnog polja u Ukrajini - istakla je ona.

Profimedia

U kom pravcu se kreće sukob?

Prema mišljenju akademika Muravjeva, rat u Ukrajini ušao je u "novu fazu eskalacije" dok Moskva pojačava svoju vazdušnu kampanju i postiže "dominaciju u vazduhu" putem napada dronovima i raketama.

On smatra da je ova eskalacija odgovor na "takozvanu četrdesetodnevnu specijalnu operaciju koju je Zelenski najavio još u junu”, a čiji je cilj bio podrivanje ruskih ratnih napora i morala javnosti uoči parlamentarnih izbora. S druge strane, Muravjev tvrdi da je Kremlj odlučio da "demonstrira svoju sposobnost da baci Ukrajinu na kolena", sistematski uništavajući ključne sektore ukrajinske privrede - od industrije čelika do izvoza poljoprivrednih proizvoda - i uvodeći defakto pomorsku blokadu bez upotrebe svoje Crnomorske flote.

Muravjev navodi da Rusija sada cilja centre za podatke i komunikacije, rafinerije, mostove i lokomotive kako bi rat učinila "jednostavno preskupim za zapadne saveznike" Ukrajine.

Predlog američkog predsednika Donalda Trampa o energetskom primirju između dve strane nije uspeo da zaustavi međusobne napade.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi