EU održala tajni sastanak sa talibanima u Briselu: Otkriveno o čemu su razgovarali

Predstavnici Evropske komisije i 15 država članica Evropske unije sastali su se u utorak u Briselu sa delegacijom talibana u pokušaju da pronađu način za efikasnije vraćanje avganistanskih migranata u njihovu zemlju.

Mesto održavanja i detalji sastanka nisu javno saopšteni, a sam susret izazvao je oštre kritike dela poslanika i organizacija civilnog društva zbog kontakata sa režimom koji se optužuje za ozbiljna kršenja ljudskih prava.

Sastanak je održan van zvaničnih prostorija Evropske komisije, a njime je kopredsedavala Švedska, država koja ima jednu od najvećih avganistanskih zajednica u odnosu na broj stanovnika. Evropski zvaničnici naglasili su da je reč o tehničkim razgovorima i podsetili da Evropska unija ne priznaje talibane kao legitimnu vlast u Avganistanu od njihovog dolaska na vlast 2021. godine.

Portparol Komisije naveo je da su razgovori bili fokusirani na povratak avganistanskih državljana koji nemaju regulisan boravak u EU, a koji su počinili teška krivična dela ili predstavljaju bezbednosni rizik. Problem za evropske zemlje predstavlja činjenica da avganistanske vlasti često odbijaju da prihvate njihov povratak.

Švedski ministar za migracije Johan Forsel istakao je da je rešavanje tog pitanja od velike važnosti.

- Apsolutno je nužno deportirati te kriminalce, no danas je to nemoguće. Oni odbijaju saradnju i ne žele da se vrate - rekao je Forsel.

Profimedia

On je dodao da se samo u Švedskoj oko 200 avganistanskih državljana nalazi u postupku deportacije nakon osuda za teška krivična dela, među kojima su teško silovanje i trgovina narkoticima.

Odgovarajući na kritike zbog pregovora sa talibanima, Forsel je poručio da vlasti ponekad moraju da razgovaraju i sa autoritarnim režimima kako bi se "zaštitili švedski interesi".

Ne postoje objedinjeni podaci o broju Avganistanaca širom Evrope koji se smatraju bezbednosnom pretnjom ili su osuđeni za teška krivična dela. Međutim, prema pozivu upućenom talibanima, u koji je Juronjuz imao uvid, govori se o povratku "avganistanskih državljana koji nemaju prava za boravak u EU", bez posebnog pominjanja kriminalnih aktivnosti. Evropska komisija nije potvrdila autentičnost tog dokumenta.

Pregovori sa talibanima deo su šire evropske politike usmerene na povećanje broja uspešno sprovedenih deportacija neregularnih migranata. Trenutna stopa povratka iznosi oko 29 odsto i godinama se gotovo ne menja. Poseban izazov predstavljaju upravo avganistanski državljani, koji su među najbrojnijim grupama kojima se izdaju nalozi za napuštanje Unije.

Podaci Eurostata pokazuju da je tokom prvih devet meseci prošle godine 14.270 Avganistanaca dobilo nalog da napusti EU, ali je svega 340 njih zaista vraćeno, što predstavlja stopu povratka od približno dva odsto.

Profimedia

Istovremeno, priliv migranata iz Avganistana ne prestaje. Tokom prva četiri meseca 2026. godine više od 3.300 Avganistanaca ilegalno je prešlo granice Evropske unije, uglavnom preko istočnomediteranske rute. Tokom 2025. godine više od 63.000 državljana Avganistana podnelo je zahtev za azil, što je činilo deset odsto svih zahteva podnetih u EU.

Većina raseljenih Avganistanaca ipak nije stigla do Evrope. Procene govore da više od 90 odsto njih živi u susednim državama, pre svega u Iranu i Pakistanu.

Od preuzimanja vlasti 2021. godine, nakon povlačenja američkih snaga iz Avganistana, talibani nisu dobili priznanje Evropske unije. Umesto toga, Brisel sprovodi politiku takozvanog operativnog angažmana. Evropski parlament i brojne organizacije upozoravaju da takav pristup doprinosi "normalizaciji" odnosa sa režimom koji je poznat po ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Prema Indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde, Avganistan se nalazi pri samom dnu liste, na 140. mestu od ukupno 142 države.

Kritičari su takođe postavili pitanje da li bi Brisel mogao da ponudi finansijske podsticaje talibanskim vlastima kako bi prihvatile povratak svojih državljana. Iz Evropske komisije odgovaraju da razgovori za sada ne uključuju nikakve političke obaveze.

Poslanica socijalista u Evropskom parlamentu Sesilija Strada ocenila je da je jučerašnji sastanak "sramono poglavlje za Europu", navodeći da se njime daje legitimitet "režimu koji gazi prava žena i devojčica i nameće sistem rodnog aparthejda".

Njena koleginica iz redova Zelenih, Saskija Brikmon, poručila je da je "neprihvatljivo" ugostiti predstavnike vlasti "koji sistemski tlači žene, guši svaku opoziciju i uskraćuje osnovne slobode".

Evropski parlament je u nedavno usvojenoj, pravno neobavezujućoj rezoluciji pozvao Komisiju da zadrži politiku nepriznavanja talibanskog režima i da ne normalizuje odnose sa njim. U istom dokumentu osuđena je odluka da predstavnici talibana budu pozvani u Brisel. U skladu s tim stavom, iz novog migracionog zakonodavstva uklonjena je odredba koja bi omogućila pregovore o readmisiji sa nepriznatim vlastima trećih zemalja.

Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE) upozorava da se Avganistan ne može smatrati bezbednom destinacijom za povratak migranata zbog pogoršanja stanja ljudskih prava, nepostojanja efikasne pravne zaštite i stalnog rizika od progona.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi