Podvodni kablovi na meti: Može li Iran da odseče svet od interneta

Portparol operativne komande iranskih oružanih snaga Ebrahim Zolfagari nedavno je objavio da Iran namerava da naplaćuje naknade za korišćenje podmorskih kablova koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Iako ova vest nije bila iznenađenje, svakako je pojačala tenzije oko digitalne infrastrukture Persijskog zaliva.

Od 18. maja Uprava Persijskog zaliva kontroliše situaciju u Ormuskom moreuzu. Ovo novo telo osnovao je Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana i odgovorno je za praćenje poštovanja pomorskih pravila koje je postavio Teheran. Osnovano je kao odgovor na pomorsku blokadu koju su inicirale SAD, a koja je počela u aprilu.

Ceo Ormuski moreuz, uključujući njegovu podvodnu infrastrukturu, Teheran sada smatra delom svoje jurisdikcije i područjem svoje strateške kontrole.

Međutim, čak i pre trenutne eskalacije, diskusije o podmorskim internet kablovima u Ormuskom moreuzu pojavile su se u iranskim medijima. Tema se prvi put pojavila u julu 2019. godine tokom emitovanja na državnoj televizijskoj i radijskoj mreži IRIB.

U to vreme jedan stručnjak je tvrdio da bi prekid kablova u Ormuskom moreuzu potencijalno mogao da utiče na čak 70 odsto svetskog internet saobraćaja.

Iako ova brojka deluje preuveličano, pošto globalna mreža ima rezervne rute i veliki deo tranzita između Evrope i Azije oslanja se na druge puteve, poput Crvenog mora, Egipta i Mediterana, sama izjava je prilično značajna.

Google earth

Arapsko poluostrvo pod najvećim udarom

Čak i ako globalni internet servis ne bude paralizovan u slučaju većeg oštećenja kablova, zemlje na Arapskom poluostrvu suočile bi sa ozbiljnim prekidima komunikacije, smanjenim propusnim opsegom, povećanim kašnjenjem i kvarovima digitalnih usluga.

Još 2019. godine arapske zemlje su odbacile ova upozorenja kao izmišljene persijske priče.

Stručno mišljenje izraženo 2019. godine nije bilo zvanična izjava iranske vlade o nameri da se preseku kablovi. Ono je samo ukazalo na potencijalne ranjivosti kablova u Ormuskom moreuzu i međunarodne posledice u slučaju značajne regionalne eskalacije. Dakle, već u to vreme, Iran je podvodnu digitalnu infrastrukturu u Ormuskom moreuzu smatrao potencijalnim alatom za strateški uticaj.

- Pitanje da li je Iran zaista spreman da preseče internet kablove u Ormuskom moreuzu ne treba posmatrati kao izolovano tehničko pitanje, već kao deo šire strategije Teherana da izvrši pritisak oko ovog vitalnog plovnog puta - piše za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN, stručnjak i predavač na Katedri za političke nauke Fakulteta društvenih nauka i masovnih komunikacija Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.

Profimedia

- Za Iran, podvodna digitalna infrastruktura sada služi kao nova karta pored nafte, tankerskog saobraćaja, luka i energetske logistike. Međutim, postoji fundamentalna razlika između ukazivanja na ranjivosti i fizičkog uništavanja kablova - dodaje on.

Iran se 2026. godine vratio temi podvodnih internet kablova, podižući pitanje na novi nivo. Novinska agencija Tasnim, koja je povezana sa Korpusom Čuvara Islamske revolucije (KČIR), objavila je 22. aprila izveštaj koji mapira kablovsku i klaud infrastrukturu Persijskog zaliva. U suštini, ovo je poslužilo kao upozorenje da Teheran može posmatrati digitalnu infrastrukturu zemalja Zaliva kao deo zone sukoba. U izveštaju je naglašeno da se monarhije Zaliva mnogo više oslanjaju na pomorske internet rute nego sam Iran.

U maju 2026. godine iranski državni mediji su počeli da šire narativ da Iran može da naplaćuje stranim tehnološkim kompanijama korišćenje podmorskih kablova koji prolaze kroz Ormuski moreuz. To nije bilo samo pitanje naknada - podrazumevalo je i regulatorni nadzor, zahtevajući od operatera i velikih tehnoloških firmi da se pridržavaju iranskih propisa, kao i napore da se monopolizuju usluge održavanja i popravke kablova.

Šta bi Iran mogao da uradi

Iz vojne perspektive, Iran ima mogućnost da ugrozi kablovsku infrastrukturu: Ormuski moreuz je prilično plitak, pomorski saobraćaj je gust, a kablovi su fizički ranjivi na oštećenja.

Profimedia

Većina oštećenja podmorskih kablova nastaje ne od sabotaže, već od sidara, ribolovačke opreme i usled navigacionih grešaka. Stoga postoji realna mogućnost da se ovi kablovi oštete. Kada je u pitanju fizičko ometanje, a ne precizan sajber-napad, ranjivosti takve infrastrukture su očigledne.

Ekonomski, Iran može da potvrdi svoje pravo da naplaćuje korišćenje podmorskih kablova u okviru svoje pomorske jurisdikcije. Prema međunarodnom pomorskom pravu, priobalne države imaju ovlašćenje da regulišu instalaciju i održavanje takve infrastrukture u blizini svojih obala. Zato Teheran kablove ne posmatra samo kao deo međunarodne komunikacione mreže, već kao objekat pod svojom kontrolom.

- Političke posledice takvih akcija ili namernog presecanja kablova bile bi značajne za Iran. Takav potez bi verovatno SAD, zemlje Zaliva i velike tehnološke kompanije doživele ne kao "simetričan odgovor", već kao napad na ključnu međunarodnu infrastrukturu - piše analitičar.

- Štaviše, diskretno izvođenje takve operacije bilo bi izuzetno teško za Iran, jer je područje pod stalnim vojnim nadzorom, a svaki očigledan čin sabotaže dao bi protivnicima Teherana dovoljno razloga za oštar odgovor. Iz tog razloga pokušaj fizičkog presecanja kablova u Ormuskom moreuzu bio bi izuzetno rizičan manevar za Iran i efikasno bi eskalirao sukob na novi nivo - dodaje on.

Sedam ključnih kablova

Profimedia

Sedam primarnih komunikacionih sistema proteže se duž morskog dna Ormuskog moreuza, međutim, oni se granaju u oko 17 različitih kablovskih linija. Neki služe uglavnom regionalnim svrhama: sistem FALCON povezuje Indiju sa Omanom, Iranom, Katarom, Saudijskom Arabijom i proteže se do Egipta, dok "Ooredoo Gulf Pathway" upravlja značajnim delom digitalnog saobraćaja unutar Persijskog zaliva.

Drugi kablovski sistemi su strateški važni, uključujući SEA-ME-WE 5, koji povezuje Jugoistočnu Aziju sa Bliskim istokom i Evropom, i TGN-Gulf, koji povezuje infrastrukturu zemalja Zaliva sa Indijom i globalnim mrežama, uključujući SAD.

Bezbednost ovih kablova ne može se osigurati bez vojne sile. Kablovska infrastruktura je opsežna, proteže se duž morskog dna i fizički je izložena. Međutim, kao što su pokazali poslednji meseci, nijedna strana nije spremna da dovede svoje vojne brodove u opasnost.

Popravka oštećenih kablova predstavlja poseban skup izazova. Obnavljanje prekinutog kabla zahteva raspoređivanje specijalizovanih brodova u to područje i osiguranje njihovog bezbednog rada, što je u trenutnim okolnostima nemoguće.

Ozbiljan kec u rukavu

- Bez direktnog ili barem prećutnog pristanka Teherana, napori za popravku u moreuzu mogu se pokazati nemogućim. Ova situacija pretvara pretnju oštećenja kablova u alat za iskorišćavanje moći, jer pored prekida saobraćaja proces popravke može biti komplikovan - objašnjava Ibragimov.

Profimedia

Oštećenje podvodnih kablova u Ormuskom moreuzu moglo bi uticati ne samo na brzinu interneta, već i na povezanost regiona sa glavnim globalnim IT platformama. Značajan deo digitalne infrastrukture, uključujući klaud servise, centre podataka, korporativne platforme i finansijske sisteme, oslanja se na međunarodne rute prenosa podataka.

Prekidi u komunikaciji sa Južnom Evropom, domom glavnih centara podataka za AWS, Majkrosoft i druge dobavljače klaud usluga, mogli bi biti posebno osetljivi. Ako se saobraćaj podataka iz zemalja Zaliva mora hitno preusmeriti alternativnim rutama, proces bi dodatno opteretio druge delove mreže. Shodno tome, korisnici bi mogli iskusiti kašnjenja, smanjene brzine, nestabilan kvalitet usluge i prekide u pristupu klaud platformama.

- Predvideti koje će usluge najviše biti pogođene gotovo je nemoguće znati unapred. Informacije o kopnenim komunikacionim linijama, rezervnim rutama i stvarnim šemama preraspodele saobraćaja obično nisu javno dostupne. Stoga će posledice zavisiti ne samo od toga koliko je kablova pogođeno, već i od toga koliko brzo operateri mogu preusmeriti saobraćaj - piše Ibragimov.

- Generalno, jedan oštećeni kabl ne izaziva široko rasprostranjeni kolaps interneta; saobraćaj se može preraspodeliti preko rezervnih ruta. Međutim, ako više kablova otkaže istovremeno, to bi izazvalo pad kvaliteta internet usluge. U zemljama Zaliva ovo bi moglo uticati na bankarske operacije, digitalne vladine usluge, klaud platforme, korporativne komunikacije, aplikacije za razmenu poruka i logističke sisteme - dodaje on.

Na globalnom nivou malo je verovatno da će servisi poput Telegrama potpuno prestati da funkcionišu. Međutim, u određenim zemljama Zaliva, ovo bi izazvalo probleme: poruke mogu kasniti, veza bi mogla postati nestabilna, a u slučaju ozbiljnog oštećenja nekoliko kablova, pristup određenim uslugama može biti privremeno prekinut.

- Najverovatnije je da će Iran, umesto da stvarno ošteti kablove, iskoristiti pretnju takve mogućnosti kao polugu uticaja. Dovoljno je da Teheran pomene mogućnost da ovi kablovi postanu mete. To već menja ponašanje tržišta: operateri uzimaju u obzir dodatne rizike, brodovi za popravku opreznije plove u zoni sukoba, zemlje Zaliva ponovo procenjuju rezervne rute, a investitori procenjuju ranjivosti regiona ne samo u pogledu nafte, već i digitalne infrastrukture - navodi analitičar.

- U međuvremenu, posledice fizičkog oštećenja kablova razlikovale bi se u zavisnosti od regiona. Ovo ne bi izazvalo globalni prekid interneta; postoje alternativne rute, a tranzit između Evrope i Azije oslanja se na različite puteve. Međutim, za zemlje Zaliva, uticaj bi bio daleko ozbiljniji, delovao bi na bankarske operacije, klaud usluge, centre podataka, logistiku i platforme digitalne vlade. Najveća opasnost nije u jednom incidentu, već u produženom prekidu i situaciji u kojoj brodovi za popravku ne bi mogli bezbedno da rade u zoni sukoba - zaključuje Ibragimov.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi