Evropska unija radi na formiranju sopstvene vojske: Sve države članice je žele, ali postoji nekoliko problema

Haos na poljsko-beloruskoj granici poslednji je incident koji je naveo vrh Brisela da razmišlja o tome šta bi Evropska unija trebalo dugoročno da uradi po pitanju svoje unutrašnje bezbednosti.

Ova migrantska kriza, tokom koje je beloruski lider Aleksandar Lukašenko optužen da je usmeravao izbeglice na poljsku granicu, dogodila se dok su u istočnoj Evropi jačali strahovi zbog gomilanja ruskih trupa na granici Ukrajine.

Nedavne geopolitičke krize, pre svega haotično povlačenje trupa iz Avganistana, bile su potvrda da se EU ne može u potpunosti osloniti na Sjedinjene Američke Države ili NATO kada je reč o bezbednosti.

Prvobitni nacrt plana za formiranje vojske Evropske unije predstavljen je državama članicama ove nedelje. „Strateški kompas za bezbednost i odbranu“ je nerazrađen pregled načina na koji bi saradnja u bloku mogla da funkcioniše, a ovaj dokument u celosti je dospeo do CNN-a.

Osnovni predlog je da EU brzo osposobi oko 5.000 vojnika koji bi služili za rešavanje brojnih potencijalnih kriza. Umesto stalnih snaga koje podnose izveštaje komandantu u Briselu, ove grupe za brzo raspoređivanje bile bi skup trupa iz svih država članica koje žele da učestvuju u tome i bile bi formirane da se pozabave određenim zadacima. Njima bi se komandovalo sa nivoa EU. Zadaci koje bi ove trupe dobijale mogli bi da se kreću od misija evakuacije do očuvanja mira na granici ili humanitarnih misija.

AP Photo/Giannis Papanikos

U dokumentu se takođe govori o potrebi zajedničkog pristupa u oblasti nabavke, istraživanja i obaveštajne delatnosti u domenu odbrane, čime bi se blok učinio konkurentnijim i efikasnijim. Da bi se to postiglo, kako se navodi, nacionalna potrošnja i potrošnja EU morala bi da se poveća i da se fokusira na popunjavanje praznina koje trenutno postoje u celoj EU.

U tome ne bi trebalo da učestvuje svih 27 zemalja EU, ali bi raspoređivanje trupa u ime EU zahtevalo potpisivanje i učešće država članica, a detalji o tome kako bi to funkcionisalo tek treba da budu utvrđeni.

Ovaj najnoviji predlog o formiranju "vojske EU" daleko je od cilja iz 1999. godine o 60.000 vojnika spremnih za raspoređivanje u bilo kom trenutku. Evroskeptici projekat i dalje smatraju ambicioznim, a ono što je posebno neobičnom za multilateralnu EU jeste što predlog podržava svih 27 država članica.

Međutim, ovo je samo početak, i postizanje dogovora o bilo čemu što je skupo daleko je od jednostavnog kada je reč o 27 zemalja koje se suočavaju sa različitim bezbednosnim i fiskalnim problemima.

"Evropa je u opasnosti"

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost upozorio je u sredu da blok mora da se dogovori oko ambiciozne doktrine kao osnove za zajedničku vojnu akciju u inostranstvu, uključujući i snage spremne za raspoređivanje u slučaju krize.

Žozep Borelj; Profimedia

Žozep Borelj je rekao novinarima da je njegov prvi nacrt "Strateškog kompasa", vojne doktrine slične "Strateškom konceptu" NATO, u kom se postavljaju ciljevi Alijanse, ključan za bezbednost.

- Evropa je u opasnosti. Moramo da imamo mogućnost brzog raspoređivanja snaga - rekao je Borelj u predgovoru celog strateškog dokumenta koji je poslat na debatu u 27 država EU. 

- Jedna ideja je da imamo krizne snage EU koje bi imale oko 5.000 pripadnika - rekao je Borelj, naglašavajući da NATO, koji predvode SAD, ostaje prvenstveno odgovoran za kolektivnu odbranu cele Evrope.

Bezbedna Evropa i problematične države članice

Više od 20 zvaničnika EU, diplomata i političara iz celog bloka složilo se oko osnovne ideje: da nešto mora da se uradi da bi Evropa bila bezbedna.

Pjetro Benasi, ambasador Italije u EU, rekao je za CNN da je, iako oko Kompasa mora da se složi 27 zemalja, on uveren da Evropska unija može da izgraditi zajedničku stratešku kulturu i da će predlog doprineti ostvarenju tog cilja.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Ovakvo mišljenje imali su i ostali političari s kojima su razgovarali strani mediji. Ipak, dugogodišnja previranja i razlike u stavovima usporiće realizaciju tog projekta.

Za ostvarivanje ovog plana najzainteresovanija je Francuska. Predsednik Emanuel Makron nije krio da sanja o jačoj Evropi, sa većim učešćem u spoljnim poslovima, a čak je pozvao i na formiranje "prave evropske vojske", sa ciljem da se smanji potreba za zaštitom NATO, alijanse koju predvode SAD.

Trenutni cilj je da se "Strateški kompas" usaglasi u martu, dok Francuska bude predsedavajuća zemlja EU. Ali Makron bi možda mogao da odloži to, s obzirom da mnoge njegove evropske kolege nisu do te mere ushićene zbog zajedničke vojske. Najvažnije je što neke države u istočnoj EU, poput Poljske, Estonije i Litvanije, podržavaju taj plan, ali samo ako se u formalnom sporazumu konkretno pominje pretnja koju Rusija i u manjoj meri Kina predstavljaju.

Postojeći dokument bavi se donekle i trenutnim pogoršanjem odnosa EU sa njenim susedom, ali se u njemu navodi i da zajednički interesi i zajednička kultura zapravo povezuju EU i Rusiju i da će se i dalje sarađivati sa Rusijom u vezi sa konkretnim pitanjima koja se tiču zajedničkih prioriteta. Istočne države su takođe izrazile zabrinutost zbog bilo kakvog plana koji bi potkopao NATO.

Na sličan način, zbog Rusije su zabrinuti i Skandinavci. Diplomate i zvaničnici ovih zemalja istakli su da su u tom delu sveta ozbiljno ugroženi zbog Rusije i jasno su stavili do znanja da transatlantski savez treba da bude ojačan kao deo bilo kog šireg plana EU.

Emanuel Makron; AP Photo/Domenico Stinellis

Više zvaničnika, diplomata i političara reklo je da veruje da je Makron u središtu problema, jer nerado upire prstom u Rusiju. Problem su i takozvani štedljivi, koji nisi ona „štedljiva četvorka“ – Danska, koja je isključila „Strateški kompas“ kao opciju, i Holandija, Austrija i Švedska, koja je Evropskoj uniji izazvala glavobolju kada je prošle godine potpisala svoj kovid paket.

Zvaničnici nekih od ovih zemalja izrazili su zabrinutost da trupe dodeljene timovima za brzo raspoređivanje nikada neće biti upotrebljene, da će na tu akciju biti uložen veto i da bi se cela stvar završila kao bacanje novca na nešto što je samo potkopavalo NATO.

Na kraju, tu je i Nemačka, najbogatija zemlja EU, koja i dalje pregovara o sledećoj koalicionoj vladi, dok zvaničnici kažu da je veoma teško predvideti koliku će ulogu u okviru Evropske unije ubuduće imati Berlin.

- Još uvek ne znamo ko će upravljati odbranom. Čini se verovatnim da će to biti socijaldemokrate, koje će hteti da malo doprinesu stvarima kao što su terenske bolnice i neangažovanje u inostranstvu, što mislim da Francuska hoće, a to bi moglo da dovede do ozbiljnih nesuglasica - rekao je jedan nemački diplomata.

Sve veća potreba za vojskom

Uprkos svim potencijalnim zamkama, neki političari su optimistični da bi ove razlike mogle da se premoste ukoliko bi im svi pristupili realistično i ozbiljno.

AP Photo/Giannis Papanikos

Rasa Juknjavičene, članica Evropskog parlamenta i bivša ministarka odbrane Litvanije, kaže da je samo EU u stanju da reši hibridne pretnje neprijateljskih aktera iz Rusije i Kine. Ona, međutim, izražava zabrinutost da će, ukoliko blok ne bude mogao da se dogovori o pitanjima koja se kreću od sajber bezbednosti, vojnih sposobnosti, „realnijeg pogleda na Rusiju“ i, pre svega, potrošnje, „sve biti kao što Greta Tunberg kaže, samo bla-bla-bla".

Bivši finski premijer Aleksandar Stub veruje da je ponovni entuzijazam Brisela na polju bezbednosti blagovremen, važan i realan, jer SAD neće zauvek brinuti za evropsku bezbednost.

On kaže da Evropa, ukoliko želi da postane ozbiljna u pogledu zaštite, treba da shvati da je granica između rata i mira zamagljena, da je meka moć naoružana i da je zauzela mesto tvrde moći, što se vidi po tome što se tražioci azila koriste kao oružje, kao i informacije, trgovina, energenti i vakcine.

EU je u velikoj meri hvaljena zbog otvorenosti u vezi sa svojim ambicijama, a analitičari se nadaju da će uspeti da postignu adekvatan sporazum o jednom od najtežih pitanja u evropskoj diplomatiji.

Velina Čakarova, direktorka austrijskog Instituta za evropsku i bezbednosnu politiku, priznaje da će postizanje konsenzusa biti dug proces, ali da se već može videti pozitivan pomak.

AP Photo/Ronald Zak

- Kada to bude ostvareno, postojaće konkretni pravci u kojima će EU i države članice želeti da idu kada je reč o stvaranju partnerstava i saveza, jačanju sposobnosti, stvaranju otpornosti u ključnim domenima i sektorima i konačno brzom i efikasnom rešavanju krize, što je upravljanje zasnovano na zajedničkoj strateškoj proceni zajedničkih pretnji - rekla je Čakarova.

Ipak, EU je trenutno na samom početku procesa, za koji se za početak ne može sa sigurnoću reći ko će ga voditi, naročito zbog izbora u Francuskoj koji se održavaju sledeće godine i koji bi sa političke scene mogli da zbace Makrona, glavnog zagovarača evropske vojske.

Pokazalo se da je upravo politika najbolja u rušenju planova Brisela. Stiven Blokmans, direktor istraživanja u Centru za evropske političke studije, kaže da države članice prvo moraju da stave po strani domaće probleme i da moraju da prevladaju zajednički bezbednosni interesi. 

- Svaka pojedinačna država članica stoga bi mogla da odloži ili staviti veto na raspoređivanje zbog takozvanih vitalnih pitanja nacionalne bezbednosti - rekao je on.

Uprkos svim sadašnjim pozitivnim nagoveštajima, sasvim je moguće da će, kada se svih 27 lidera sastane radi razgovora o predlogu, nacionalni interes i prethodne primedbe doći u prvi plan i da će sprovođenje plana da bude odloženo.

I dok najviši zvaničnici u Briselu ostaju optimistični da je ovaj plan dovoljan kompromis da bi se izbegle nesuglasice, kada su u igri veliki novac i politički kapital, diplomatija, sporazumi i jedinstvo lako mogu da budu odbačeni, što u slučaju EU ne bi bilo prvi put.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi