Glavna kočnica za mir: Gde je iranski obogaćeni uranijum i zašto niko neće da popusti

Vašington i Teheran ostaju u pat-poziciji oko iranskog nuklearnog programa i njegovih zaliha visokoobogaćenog uranijuma.

Iran insistira da je nastavak nuklearnog programa njegovo suvereno pravo, dok SAD tvrde da program mora biti zauvek napušten, a uranijum predat.

Koliko uranijuma Iran ima?

Iran ima značajne zalihe fisionih materijala, uključujući uranijum obogaćen do 60 odsto. Iako materijal još nije kvalitetan za oružje, potencijalno bi mogao biti obogaćen do tog nivoa za nekoliko dana, u zavisnosti od korišćene opreme.

Teheran je dugo tvrdio da njegov nuklearni program služi isključivo civilnim ciljevima i odbacio je tvrdnje da je nastojao da izgradi nuklearno oružje.

Prema najnovijoj sveobuhvatnoj proceni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), objavljenoj u maju 2025. godine, Teheran je posedovao više od 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, kao i skoro 300 kilograma obogaćenog do 20 odsto.

Profimedia

Osim toga, veruje se da zemlja ima oko 5,5 tona uranijuma obogaćenog do 5 odsto, kao i oko 2,2 tone onog obogaćenog do 2 odsto.

Gde se tačno nalaze iranske zalihe?

Mesto i status iranskih zaliha obogaćenog uranijuma tema su rasprave i nije dostupna čvrsta nezavisna procena o njima. IAEA je saopštila da je izgubila "kontinuitet znanja" o zalihama nakon što je Teheran u junu 2022. godine isključio kamere na mestima koja se koriste za praćenje njegovog nuklearnog programa u znak odmazde za "političku rezoluciju koju je organizacija usvojila".

U proceni iz maja 2025. godine organizacija je priznala da se jaz u znanju više ne može premostiti.

Prema tvrdnjama SAD, iranska "nuklearna prašina", kako ju je američki predsednik Donald Tramp opisao, ostaje zakopana u nuklearnim objektima koje su SAD bombardovale u junu 2025. godine. Tada su SAD napale lokacije u Fordou, Natanzu i Isfahanu, gađajući podzemne objekte bombama za razbijanje bunkera i raketama Tomahavk.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Dok je Tramp tvrdio da su ključna postrojenja za obogaćivanje uranijuma na kraju "potpuno i definitivno uništena“, procena Pentagona iz jula 2025. godine sugerisala je da je nuklearni program zemlje unazađen samo do dve godine. Teheran nije dao odgovor na pitanja o obimu štete i sudbini zaliha fisionih materijala, navodeći samo da su lokacije pretrpele ozbiljnu štetu.

Nedavni izveštaj francuskog lista "Le Monde" sugerisao je da je Iran mogao da prebaci verovatno sav svoj visoko obogaćeni uranijum u podzemno postrojenje u Isfahanu neposredno pre napada u junu 2025. godine.

Procena se zasniva na satelitskom snimku nastalom 9. juna 2025. godine, koji prikazuje veliki kamion sa ravnom platformom napunjen sa 18 plavih kontejnera, za koje stručnjaci veruju da odgovaraju kontejnerima koji se koriste za transport visokoradioaktivnih materijala.

Kontejneri bi mogli da prime do 540 kilograma uranijuma, prema rečima stručnjaka koje je list citirao. Nakon napada šef Pentagona Pit Hegset insistirao je da nijedna obaveštajna služba nije sugerisala da je Iran premestio bilo koji deo svog visokoobogaćenog uranijuma pre napada.

Suprotni stavovi SAD i Irana o uranijumu

Profimedia

Pitanje uranijuma ostalo je ključna prepreka za sporazum SAD i Irana. Vašington je zahtevao da Teheran preda sav svoj visokoobogaćeni uranijum, kao i da demontira svoju infrastrukturu i zauvek napusti nuklearni program.

Tokom nedavnih razgovora Irana i SAD u Islamabadu, koji su završeni bez ikakvog napretka, američki potpredsednik Džej Di Vens je navodno predložio 20-godišnju zabranu Teheranu da nastavi svoj nuklearni program. Međutim, Tramp je javno odbacio takve izglede, navodeći da predloženi period moratorijuma nije dovoljno dug.

Teheran je više puta odbio da napusti svoj nuklearni program, nudeći umesto toga da razblaži svoje zalihe visokoobogaćenog uranijuma. Tokom razgovora u Islamabadu takođe je navodno ponudio petogodišnji moratorijum na obogaćivanje uranijuma.

Visoki iranski zvaničnici su više puta odbacili ideju o predaji zaliha SAD ili bilo kome drugom, insistirajuči da su nuklearna dostignuća i sredstva zemlje pitanje nacionalnog ponosa i da se o njima ne može pregovarati.

ChatGPT

Stav je ponovio portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei tokom konferencije za novinare u ponedeljak. Prebacivanje obogaćenog uranijuma u inostranstvo "nikada nije pokrenuto kao opcija za nas u pregovorima", izjavio je Bagaei.

Ruska ponuda

Moskva je u nekoliko navrata predložila da smesti obogaćeni uranijum Irana kao kompromis za smirivanje krize na Bliskom istoku. Prema izjavama portparola Kremlja Dmitrija Peskova prošle nedelje, Rusija je proširila svoju ponudu "pre dosta vremena", a Teheran se u to vreme "složio sa njom".

Peskov je opisao plan kao "veoma dobro rešenje", ali je rekao da ga je Vašington čvrsto odbio.

Ruski zvaničnici su signalizirali da ponuda ostaje na stolu. Šef ruske državne nuklearne korporacije Rosatom Aleksej Lihačov rekao je tokom vikenda da je kompanija spremna da pomogne u uklanjanju iranskih zaliha obogaćenog uranijuma.

- Samo Rusija ima pozitivno iskustvo u interakciji sa Iranom. Već smo 2015. godine, na zahtev Irana, uklonili obogaćeni uranijum... Spremni smo da pomognemo i danas po ovom pitanju - rekao je Lihačov korporativnim novinama "Strana Rosatom".

Iran je izvezao oko 11 tona niskoobogaćenog uranijuma u ​​Rusiju u okviru Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), popularno poznatog kao "Iranski nuklearni sporazum", multinacionalnog plana iz 2015. godine za ograničavanje iranskog nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje sankcija. Plan je propao početkom Trampovog prvog mandata, nakon što je američki predsednik optužio Teheran da "krši duh sporazuma" i jednostrano odustao od njega.

Dešavanja na Bliskom istoku možete iz minuta u minut pratiti u našem blogu uživo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi