Mala lista terorista: Amerika je uklonila Siriju sa ozloglašenog spiska, a evo ko je još na njemu i šta to tačno znači

Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak uklonile Siriju sa svoje liste država sponzora terorizma (SSOT), što označava još jednu veliku promenu u odnosima Vašingtona sa tom zemljom nakon pada režima Bašara Al Asada u decembru 2024. godine, na kraju brutalnog 14-godišnjeg građanskog rata.

Predsednik SAD Donald Tramp je najavio uklanjanje u julu, koje je bilo na snazi od 1979. godine. Stupilo je na snagu nakon 45-dnevnog razmatranja u Kongresu.

Američka oznaka "sponzor terorizma" pokrenula je ograničenja strane pomoći, izvoza odbrambene opreme, određenih finansijskih transakcija i transfera neke robe dvostruke namene - proizvoda koji mogu imati i vojnu upotrebu.

Takođe može dovesti do toga da banke i kompanije budu oprezne u poslovanju sa nekom zemljom zbog pravnih rizika i rizika u vezi sa usklađenošću. Uklanjanje Sirije ostavlja Kubu, Iran i Severnu Koreju kao jedine zemlje koje su trenutno na američkoj "crnoj listi terorizma".

Zašto je Sirija uklonjena?

Sirija je bila na listi SSOT od 1979. godine, kada je vlada Hafeza Al Asada optužena od strane Vašingtona da podržava naoružane grupe koje se protive Izraelu.

Profimedia

Oznaka je zadržana kada je njegov sin Bašar Al Asad preuzeo vlast 2000. godine i trajalo je tokom cele njegove vladavine, koja je okončana kada su ga pobunjeničke grupe predvođene aktuelnim predsednikom Ahmedom Al Šaraom svrgnule u munjevitom udaru na Damask u decembru 2024. Asad i članovi njegove porodice pobegli su iz Sirije i trenutno se nalaze pod nadzornim azilom u Moskvi.

U julu ove godine američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da je odluka o uklanjanju Sirije sa liste doneta nakon "formalnih uveravanja" sirijskog predsednika da zemlja "neće podržavati akte međunarodnog terorizma u budućnosti".

Vašington je takođe pohvalio saradnju između vlade Al Šare i SAD protiv oružane grupe ISIL (ISIS), koja je u raznim trenucima preuzimala kontrolu nad delovima sirijske teritorije između 2013. i 2019. godine, tokom građanskog rata.

Al Šara je ranije predvodio Front Al Nusra, ogranak Al Kaide, pre nego što je prekinuo veze sa njom 2016. godine.

Oznaka "sponzor terorizma" ostala je glavna prepreka za potencijalne investitore u Siriji čak i nakon što je Vašington ukinuo svoj širi program sankcija Siriji 2025. godine.

Rubio je rekao da će ukidanje oznake "otključati međunarodnu trgovinu i investicije" i dati Siriji šansu za obnovu.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Sina Azodi, vanredna profesorka bliskoistočne političke nauke na Univerzitetu Džordž Vašington, rekla je za Al Džaziru da uklanjanje sa liste donosi "mnogo koristi".

- To će olakšati pristup međunarodnom finansijskom i bankarskom sistemu kojim dominiraju SAD. Sve ovo će pomoći da trgovinski odnosi, investicije i diplomatski odnosi budu atraktivniji - rekla je ona.

Koje zemlje su i dalje na američkoj listi i zašto?

Iran

Iran je od 1984. godine, nakon iranske islamske revolucije i pogoršanja odnosa sa Vašingtonom, označen kao "država sponzor terorizma".

SAD nastavljaju da optužuju Teheran da podržava naoružane grupe širom regiona, uključujući Hezbolah u Libanu, jemensku grupu Huti i razne grupe u Iraku i Siriji. Označavanje je dovelo do sankcionisanja iranske vlade, finansijskog sistema, vojske i naftne industrije.

Profimedia

U ponedeljak su SAD najavile sveobuhvatne nove ekonomske sankcije Teheranu i entitetima u drugim zemljama za koje SAD tvrde da olakšavaju trgovinu sa njima, u pokušaju da izoluju zemlju od globalne ekonomije usred diplomatskog zastoja tokom trenutnog američko-izraelskog rata protiv Irana.

Kuba

Odnosi SAD sa Kubom ostali su napeti od kubanske revolucije 1959. godine, kada je Fidel Kastro svrgnuo predsednika Fulhensija Batistu, prijateljski nastrojenog prema SAD.

Zemlja je prvi put stavljena na listu "sponzora terorizma" 1982. godine, a Vašington je optužio Havanu da podržava naoružane revolucionarne grupe.

Predsednik Barak Obama uklonio je Kubu sa liste 2015. godine tokom kratkog diplomatskog proboja. Međutim, pred kraj svog prvog mandata Tramp je vratio tu oznaku u januaru 2021. godine.

Profimedia

Naredna administracija Džoa Bajdena objavila je u januaru 2025. da namerava ponovo da ukloni Kubu sa liste, rekavši da nema informacija koje podržavaju oznaku SSOT. Međutim, Tramp je povukao tu odluku nakon povratka na dužnost.

Od 29. januara Trampova administracija je takođe uvela blokadu goriva koje stiže na Kubu i pretila je trgovinskim carinama svakoj zemlji koja izvozi gorivo ovoj ostrvskoj državi.

Severna Koreja

Severna Koreja je prvi put stavljena na američku listu SSOT 1988. godine, uglavnom zbog svoje uloge u bombardovanju aviona kompanije Koream Flight na letu 858 1987. godine, u kom je poginulo svih 115 putnika.

Vašington je uklonio Severnu Koreju sa liste 2008. godine u okviru napora da se pregovara o njenom nuklearnom programu, ali je vratio tu oznaku 2017. godine tokom prvog Trampovog mandata.

Profimedia

Ostala je predmet opsežnih američkih sankcija, uglavnom zbog svojih nuklearnih i raketnih programa, širenja oružja i drugih bezbednosnih problema.

Koje se još zemlje suočavaju sa sankcijama?

Pored liste "država sponzora terorizma", vlada SAD ima razne programe sankcija protiv zemalja, kompanija i pojedinaca.

Rusija je pod oštrim sankcijama SAD zbog rata u Ukrajini. SAD su se opirale stavljanju Rusije na "listu terorista", uprkos pozivima nekih zakonodavaca od početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Ranije ovog meseca Senat SAD je usvojio paket kojim se namću carine do 100 odsto velikim zemljama koje uvoze rusku naftu i gas. Mera bi, ako je usvoji Predstavnički dom, uticala na zemlje poput Kine i Indije, koje su ključni uvoznici ruskih naftnih derivata.

Na američkoj hemisferi Venecuela se suočila sa opsežnim sankcijama SAD, uključujući i sankcije protiv svojih lidera i naftne industrije, koje su bile najznačajnije tokom drugog mandata Donalda Trampa.

Profimedia

U decembru, u novoj rundi sankcija, Vašington je ciljao četiri kompanije i njihove povezane tankere za naftu, navodno umešane u transport venecuelanske nafte. Nafta je glavni izvozni proizvod Venecuele.

Tramp je branio sveobuhvatne sankcije kao sredstvo za borbu protiv ilegalne trgovine drogom, iako Venecuela gotovo da ne izvozi fentanil, na koji je administracija postavila centralni fokus svojih represija.

U januaru 2026. godine bivši predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores oteti su tokom američke vojne operaciji, nakon što su dugogodišnje tenzije između Vašingtona i Karakasa konačno proključale.

Venecuelansko predsedništvo od tada obavlja privremena predsednica Delsi Rodrigez, koja je zemlju bliže povezala sa interesima SAD, što uključuje kontrolu nad naftnom industrijom zemlje. U aprilu su SAD ukinule lične sankcije Rodrigezu, koga je Tramp opisao kao „sjajnu osobu“.

SAD su takođe ublažile sankcije nametnute centralnoj banci Venecuele i izdale privremeno ublažavanje sankcija u obliku izuzeća kojima se američkim kompanijama i pojedincima ovlašćuje da posluju u nekim oblastima naftnog, rudarskog i finansijskog sektora Venecuele. Međutim, ova izuzeća se mogu otkazati u bilo kom trenutku.

Profimedia

Kakav uticaj "lista terorista" ima na zemlje?

Prema rečima kubanskog filmskog stvaraoca i nezavisnog novinara Eda Augustina, ta oznaka "definitivno pogoršava živote običnih ljudi" na Kubi.

- Ono što čini jeste da kontaminira, takoreći, reč Kuba u globalnom finansijskom sistemu. To pretvara Kubu u izgnanika - rekao je on za Al Džaziru.

- Kubi je bilo veoma teško da kupi mašine i hemikalije za proizvodnju lekova zbog prekomernog poštovanja propisa i zato što mnoge kompanije, čak i kada nisu sa sedištem u SAD, odbijaju da prodaju Kubi. Dakle, postoji eksteritorijalna dimenzija - dodao je on.

Prošle godine nezavisni stručnjaci UN izrazili su zaprepašćenje kada je Kuba vraćena na listu, rekavši da to "predstavlja regresivan korak ne samo za bilateralne odnose između ove dve zemlje, već, što je najvažnije, za ljudska prava i dobrobit ljudi na Kubi, sa najrazornijim uticajem na ranjive grupe, uključujući žene, decu, starije osobe i osobe sa invaliditetom".

Tekst se nastavlja ispod boksa...

Eksperti UN su takođe osudili nedavnu blokadu naftnih resursa u zemlji od približno 11 miliona stanovnika, rekavši da označavanje Kube kao "neobične i izuzetne pretnje" SAD nema kredibilitet.

Sirijski politički analitičar Ruslan Trad, nerezidentni saradnik Atlantskog saveta, rekao je da "prihvatanje" Al Šara lično "naglašava da status SSOT-a funkcioniše koliko kao poluga bilateralnih odnosa i strateške signalizacije, toliko i kao procena kontraterorizma".

- Ta politička logika je dvosmerna za one koji su još na listi. Dakle, kao praktična posledica, lista SSOT-a funkcioniše manje kao objektivni registar terorizma, a više kao spoljnopolitički ventil pritiska - rekao je Trad.

- Za Kubu, Iran i Severnu Koreju, odsustvo iste te olakšice znači kontinuiranu izolaciju od glavnih globalnih finansija, čak i tamo gde je prvobitno obrazloženje za označavanje, posebno u slučaju Kube, široko osporavano kao zastarelo - rekao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi