Mogu li iranske rakete doći do Evrope? NATO je u pripravnosti, a evo šta kažu vojni stručnjaci

Kako se sukob u Iranu produbljuje, sve se više govori o tome da bi i evropski gradovi mogli da se nađu u dometu iranskog oružja.

Nakon američko-izraelskih napada na iranske ciljeve, u kojima je ubijen ajatolah Ali Hamnej i teško pogođena vojna i bezbednosna struktura zemlje, Teheran je pokrenuo široku kampanju raketnih i bespilotnih napada kakva do sada nije viđena u regionu.

Iranski projektili pogodili su mete u Izraelu i državama Persijskog zaliva, dok je dron iranske proizvodnje napao britansku vojnu bazu na Kipru. Posle toga britanski premijer Kir Starmer dozvolio je korišćenje britanskih baza za američke odbrambene operacije protiv iranskih raketnih ciljeva.

U međuvremenu su sistemi protivvazdušne odbrane NATO-a presreli dve iranske balističke rakete koje su bile na putu ka turskom vazdušnom prostoru, što predstavlja granicu koju Teheran ranije nije prelazio. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li bi Iran mogao da napadne Evropu i da li bi NATO bio u stanju da takav udar zaustavi.

Iransko oružje dugog dometa

Prema analizi "EuroNews-a", Iran raspolaže sa tri glavne vrste dalekometnog naoružanja.

 

 

Prvu kategoriju čine balističke rakete, među kojima se posebno izdvaja model "Khorramshahr", čija bojeva glava može da dostigne težinu i do 1.800 kilograma. Ove rakete lansiraju se iz podzemnih baza u planinskim delovima Irana i, sa smanjenim teretom, mogu da prelete i do 3.000 kilometara. To bi, u teoriji, u domet stavilo gradove poput Atine, Sofije i Bukurešta, a na krajnjoj granici i Beč, Rim ili Berlin.

 

 

Druga kategorija su dronovi "Shahed-136", već korišćeni u ratu u Ukrajini. Njihov domet dostiže oko 2.500 kilometara, a nose bojeve glave od 30 do 50 kilograma. Najčešće deluju u grupama kako bi preopteretili protivvazdušnu odbranu i pogodili energetsku infrastrukturu, pre svega električne mreže.

Treću grupu čine krstareće rakete, poput "Soumara" i sličnih varijanti, koje lete veoma nisko i teško ih je otkriti, dok su u stanju da precizno gađaju ključne infrastrukturne objekte.

 

 

Kombinacija ovih sistema Iranu daje višeslojnu sposobnost dalekometnih napada koji se sve više približavaju evropskom prostoru.

Iskustvo iz rata sa Izraelom

Tokom sukoba sa Izraelom već je testirana sposobnost odbrane od takvih napada. Iran je tada lansirao između 500 i 550 balističkih raketa, ali je izraelski višeslojni odbrambeni sistem - "Arrow 2", "Arrow 3" i "David's Sling" - uspeo da presretne većinu projektila pre nego što su pogodili naseljena područja.

Ipak, neke rakete, poput "Khorramshahr-4", razvijene su da probiju odbranu, leteći brzinom oko 8 maha i menjajući putanju tokom leta, što znatno otežava njihovo presretanje. Stručnjaci procenjuju da bi eventualni iranski napad na Evropu verovatno uključivao kombinaciju preciznih udara na logističke centre NATO-a, ekonomske ciljeve poput luka i terminala tečnog prirodnog gasa u Italiji, Grčkoj i Rumuniji, kao i psihološki pritisak na stanovništvo.

NATO tvrdi da ima kapacitete za odbranu

Iz NATO-a poručuju da raspolažu sredstvima za zaštitu teritorije saveza. Pukovnik Martin L. O'Donel iz komande "SHAPE" izjavio je da "NATO ima sposobnost da brani teritoriju saveza" i da "Evropljani mogu mirno da spavaju znajući da NATO može da neutrališe svaku pretnju".

Profimedia

On je kao primer naveo presretanje projektila u turskom vazdušnom prostoru, naglašavajući da sistem funkcioniše u praksi. Proces obuhvata otkrivanje lansiranja, praćenje putanje projektila i presretanje cilja, često za manje od deset minuta.

Ipak, pojedine evropske države nisu članice NATO-a, među njima Kipar, Irska, Austrija, Švajcarska i Malta. Iako formalno nisu obuhvaćene kolektivnom odbranom, kroz članstvo u Evropskoj uniji i inicijativu "European Sky Shield" dobijaju dodatnu zaštitu. Tako su nakon iranskih napada na Kipar Grčka, Italija, Holandija i Španija brzo rasporedile fregate i avione F-16 u regionu.

Dronovi i druge pretnje

Iako su balističke rakete najrazornije, stručnjaci ističu da su dronovi nova i teže predvidiva pretnja. Sistem "Merops", koji je postavljen u Poljskoj i Rumuniji, koristi male presretače koji uništavaju ili detoniraju u blizini dronova "Shahed".

Iskustvo iz Ukrajine pokazuje da se može oboriti između 40 i 80 odsto takvih letelica, ali preostali deo ipak uspeva da pogodi mete.

Eksperti, među kojima je i Greg R. Klejn sa Univerziteta u Lajdenu, upozoravaju da Iran može da koristi i druge metode pritiska u Evropi. To uključuje aktiviranje agenata i kriminalnih mreža za napade na disidente, novinare ili jevrejske zajednice. Od 2021. godine beleži se rast takvih pretnji, a moguće su i sajber operacije protiv industrijskih sistema ili sabotaže na moru.

Ukoliko bi Iran obnovio nuklearni program, opasnost bi dodatno porasla i mogla bi da obuhvati sve baze i vojne snage koje Teheran smatra uključenim u sukob.

Uprkos ozbiljnosti pretnji, većina analitičara smatra da bi Iran u slučaju napada pre svega gađao političke i infrastrukturne ciljeve, a ne masovno civilno stanovništvo.

Sve o dešavanjima na Bliskom istoku možete iz minuta u minut čitati u našem blogu uživo.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi