Evropa ostaje bez osnovnog resursa: Izašli alarmantni podaci, situacija nije nimalo naivna

Zalihe sveže vode širom Evrope opadaju zabrinjavajućom brzinom - od Španije i Italije pa do Poljske, a problem zahvata i pojedine oblasti Velike Britanije.

Na ovu sliku ukazuju rezultati dvodecenijskog satelitskog nadzora (2002-2024) koji su sproveli istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL), uz "Watershed Investigations" i britanski portal Gardijan.

Sateliti koji registruju promene u gravitacionom polju Zemlje otkrivaju kako se menja masa vode u podzemlju, rekama, jezerima, glečerima i vlažnosti zemljišta, pa naučnici skoro mogu "izvagati" količinu dostupne vode.

Podaci pokazuju da sever Evrope, naročito Skandinavija, delovi Ujedinjenog Kraljevstva i Portugal, postepeno postaju sve vlažniji, dok su južne i jugoistočne oblasti u sve izraženijem padu vodnih rezervi.

- Kad uporedimo ukupne podatke o kopnenim vodnim zalihama s klimatskim skupovima podataka, trendovi se podudaraju - istakao je profesor Mohamad Šamsuduha.

Prema njegovim rečima, ove brojke trebalo bi skeptičnim političarima da posluže kao "poziv na buđenje". Dodao je da „više ne govorimo o ograničavanju zagrevanja na 1,5 stepeni", već da se približavamo globalnom porastu temperature "prema 2 stepena".

Profimedia

Neujednačene kiše i sve duži periodi bez padavina

Iako ukupna godišnja količina kiše ne mora nužno da opada, raspodela padavina se menja.

- Vidimo obilnije pljuskove i duža sušna razdoblja, naročito leti - objašnjava Šamsuduha.

Letnje bujične kiše donose više površinskog oticanja, pa manje vode dospeva u podzemne slojeve, dok se zimski period njihovog obnavljanja skraćuje.

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je ukupno korišćenje vode u EU od 2000. do 2022. smanjeno, ali je zahvatanje iz podzemlja poraslo za 6 odsto, što se povezuje s javnim vodosnabdevanjem i poljoprivredom. Podzemna voda 2022. godine pokrivala je 62 odsto potreba javne mreže i trećinu zahteva poljoprivrede.

Evropska komisija je zato pokrenula strategiju vodne otpornosti, čiji cilj je "pomoći državama članicama da prilagode upravljanje vodnim resursima klimatskim promenama". Dokument predviđa povećanje efikasnosti korišćenja vode za "najmanje 10 dosto do 2030." i modernizaciju zastarele infrastrukture.

Profimedia

Hidrolog Hann Klouk upozorava da su posledice vidljive već sada.

- Već smo u suši... Sledećeg proleća i ljeta, ako ne dobijemo potrebne padavine, posledice će biti ozbiljne - kazala je ona.

Engleska se već priprema za moguć nastavak suše tokom 2026. godine.

Ministarka Ema Hardi navodi da pritisak na rezerve raste, te da se grade nove akumulacije, ali upozorava da takvi projekti neće biti funkcionalni još decenijama. Prema njenom mišljenju, prioritet treba da bude "ponovna upotreba vode, smanjenje potrošnje, odvajanje pitke od reciklirane vode i rešenja utemeljena na prirodi".

Posledice će osetiti hrana, poljoprivreda i gradovi

Šamsuduha upozorava da će pad vodnih resursa pogoditi bezbednost hrane, poljoprivredu i ekosisteme, dodajući da se "posledice klimatskih promena na koje smo navikli na globalnom jugu" sada vide u Evropi.

Poziva na bolji sistem upravljanja vodom i spremnost na "nove, čak i nekonvencionalne" mere, poput široke primene sakupljanja kišnice.

Slični trendovi beleže se širom sveta - od Bliskog istoka i Azije, preko Južne Amerike, do zapada SAD i delova Kanade. U Iranu je situacija već dramatična: glavni grad se približava trenutku kada iz slavina više neće teći voda.

- Ako racionalizacija ne uspe, ceo grad Teheran možda bi trebalo evakuisati - naveo je predsednik Masud Pezeškijan.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi