Klimatske promene urnišu planetu: Voda nestaje na zapadu Amerike, a nova pojava zabrinjava naučnike
Ekstremno visoke temperature samo su jedan od faktora koji je kriv za sušu kakvu SAD nisu videle do sada
Istorijska suša na zapadu Sjedinjenih Američkih Država uticala je na mnoge stvari – došlo je do nestašice vode, do ozbiljnih požara i neviđenih vrućina. Intenzivna suša posledica je mnogih faktora, a jedan od njih – snežnu sušu – naučnici su tek nedavno počeli da analiziraju.
Iako je njihov uticaj naintenzivniji tokom letnjih meseci, kada su kiše retke i temperature visoke, suše zapravo počinju da se oblikuju tokom zime.
Jedan od najvećih i najboljih rezervoara vode u Americi je sneg na vrhovima planina. Voda zimi pada u vidu snega i u idealnim uslovima ostaje zamrznuta do kasnog proleća. Kada se sneg otopi, voda se sliva u reke i puni rezervoare baš kada treba – u vreme letnjih vrućina.
Topljenje snega je suštinski važan izvor sveže vode širom sveta – šestina stanovništva Zemlje koristi vodu nastalu ovim putem za piće, u poljoprivredi, kao izvor energije i za ispunjavanje drugih potreba.
Prema Nacionalnom integrisanom informacionom sistemu o suši, snežna suša na zapadu Amerike pojavila se početkom prošle zime. Oskudni snežni pokrivač u kombinaciji sa izuzetno malom količinom padavina i ekstremnim vrućinama, u osnovi je problema sa vodosnabdevanjem u regionu.
Pixabay
U četvrtak je američki Monitor suše izvestio da je 93 odsto zapada Amerike obuhvaćeno sušom, što znači da je ona najozbiljnija suša u moderno doba.
Otapanje snega posebno je važno za Kaliforniju, gde sneg sa Sijera Nevade čini 30 odsto državne vode, a to je upravo jedno od područja koje je ove godine najozbiljnije pogođeno snežnom sušom.
Kalifornija ima tri glavna rezervoara, kaže Kaludija Font, hidrolog iz Kalifornijskog centra za vode: površinske rezervoare, podzemne vode i snežni pokrivač, koji “topljenjem napaja sistem površinskih voda”. Prema njenim rečima, količina vode u snežnom pokrivaču i vreme topljenja od suštinske su važnosti za površinske rezervoare.
– Rezervoari su tu da obezbede vodu koja će zadovoljiti potrebe poljoprivrede, rekreacije i opštinsku potražnju. Ako nema dovoljno snežnog pokrivača ili ako se on otopi mnogo ranije, to utiče na rad rezervoara i na količinu vode koja se izvlači iz podzemnih voda – rekla je Font.
Problem novog doba
Majkl Detinger, hidrolog američke Geološke službe, kaže da je oticanje snega ove godine bilo loše na nekoliko frontova.
Pixabay
Prvi je bio sama snežna suša. Do 1. aprila padavine su bile upola ređe nego što je normalno, a sneg koji je pao sadržao je 40 odsto manje vode nego inače.
Drugi problem bio je vazduh u Kaliforniji, koji je bio toliko suv da je sneg koji se topi ispario pre nego što je stigao do rezervoara.
– Posle 1. aprila, kada je sneg počeo da se topi, do njegovog oticanja nije došlo, iako se ono po pravilu očekivalo – rekao je Detinger i dodao da bi čak i uz malo padavina “oticaj bio normalan” i da bi suše svakako bilo, ali da bi bila upola loša u odnosu na ovu.
Sneg koji se inače održava nestao je mesecima pre nego što je trebalo, istakao je Detinger. Sada su svi glavni kalifornijski rezervoari prazniji nego ikada u istoriji.
Jezero Šasta, zapreminski najveći rezervoar u državi, uskoro će oboriti svoj rekord po maloj količini vode.
Pixabay
Višestruke posledice
Nedostatak vode samo je jedna od posledica snežne suše u Kaliforniji. Sezona šumskih požara počela je ranije i završava se sve kasnije svake godine, uglavnom zbog klimatskih promena.
– Veće prolećne i letnje temperature, manji snežni pokrivač i ranije topljenje snega doveli su do dužih i intenzivijih sušnih sezona, koje utiču na nedostatk vlage u biljkama i čine šume podložnijim jakim požarima – kažu iz Kalifornijskog odeljenja za šumarstvo i zaštitu od požara.
Do sada je ove godine više od 3500 šumskih požara planulo širom Kalifornije – 1000 požara više nego u pethodnih pet godina. Požari su mnogo češći i počinju ranije nego inače.
Font kaže da je jedan od najvećih problema s kojim se suočavaju stanovnici Kalifornije sposobnost da se prilagode promenama u oticanju uzrokovanim klimatskom krizom.
– Trenutno povećanje temperatura teži da sušu učini ozbiljnijiom i da utiče na promenu padavina tamo gde inače imamo mnogo jakih pljuskova. Atmosferske reke donose veći deo godišnjih padavina Kaliforniji i postaju sve intenzivije kako se atmosfera zagreva – kaže Font.
Pixabay
Prema njenim rečima, potreban je efikasan način za očuvanje dostupnih izvora vode i bolje korišćenje stabilnih izvora kao što je snežni pokrivač.
Pročitajte još
Kako se klima menja, dosledna, pouzdana priroda snežnog pokrivača postaje sve važnija. Veće prosečne temperature i ekstremni toplotni talas brže tope snežni pokrivač, a suv vazduh doprinosi ispravanju vode koja od njega nastaje.
Pitanje vodosnabdevanja postaće sve važnije ukoliko se nadgledanje snežnog pokrivača i ekstremnih vrućina ne budu uzimali u obzir u planovima za upravljanje vodama, a kako istraživanje snežne suše bude napredovalo, bolje će se razumeti i jedan od najvažnijih vodnih resursa na zapadu Amerike.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari