Kako danas izgleda nuklearno oružje? Mnogo toga se promenilo od Hirošime i Nagasakija, sad bi jedna bomba progutala ceo grad

Pre osamdeset godina američki bombarder B-29 bacio je atomsku bombu na japanski grad Hirošimu.

Bio je to početak atomskog doba, ali rođenje bombe može se pratiti izvan pustinja Novog Meksika, do Britanije, pet godina ranije.

Kopija ručno kucanog dokumenta, koji se sada nalazi u biblioteci Bodlijan u Oksfordu, prvi je opis atomske bombe dovoljno male da se koristi kao oružje.

Friš-Pajerlsov memorandum napisala su dva nuklearna fizičara na Univerzitetu u Birmingemu 1940. godine. Oto Friš i Rudolf Pajerls se ne pojavljuju u filmu Openhajmer, ali se njihov rad pripisuje pokretanju Projekta Menhetn koji je na kraju izgradio bombu.

Obojica jevrejski naučnici, koji su pobegli iz nacističke Nemačke, predstavili su najnovije razumevanjem fisije uranijuma i nuklearnih lančanih reakcija kako bi predložili bombu napravljenu od obogaćenog uranijuma koja je dovoljno kompaktna da može da je nosi avion.

Dokument, toliko tajan u to vreme da je napravljen samo jedan primerak, jezivo je štivo. Ne samo da detaljno opisuje kako se pravi bomba, već i predskazuje ranije nezamislivu snagu njene eksplozije.

Profimedia

- Takva eksplozija bi uništila život u širokom području. Veličinu ovog područja teško je proceniti, ali bi verovatno moglo da pokrije centar velikog grada - napisali su oni.

Radioaktivne padavine bile bi neizbežne "i čak i danima nakon eksplozije svaka osoba koja uđe u pogođeno područje biće mrtva".

To se pokazalo kao tačno kada su bombe lae na Hirošimu i Nagasaki, usmrtivši stotine hiljada ljudi prilikom prvog udara i više od 100.000 drugih u godinama koje su usledile - većinom civila.

"Najstrašnije oružje ikada stvoreno"

Te bombe su imale eksplozivnu snagu od oko 16 i 20 kilotona TNT-a, što je sila dovoljno velika da okonča Drugi svetski rat.

Ali u poređenju sa današnjim nuklearnim oružjem, one su bile male.

Profimedia

- Danas bismo ih nazvali nuklearnim oružjem male snage. Govorimo o razaračima gradova, ovo je zaista najstrašnije oružje ikada stvoreno - rekla je Aleksandra Bel, predsednica Biltena atomskih naučnika, koji se zalaže za nuklearno razoružanje.

Mnoga od ovih nuklearnih oružja "visokog prinosa" su termonuklearni dizajni prvi put testirani 1950-ih. Oni koriste snagu nuklearne fisije koja je uništila Hirošimu da bi iskoristili još više energije spajanjem drugih atoma.

Pod šifrom "Majk", prilikom prvog testa termonuklearne bombe 1952. godine izbačeno je najmanje 500 puta više energije od onih bačenih na Japan.

Varijante termonuklearne bojeve glave W76 koje trenutno raspoređuju SAD i Velika Britanija imaju oko 100 kilotona, što znači da su šest puta snažnije od bombe iz Hirošime.

Samo jedna bačena na grad veličine Londona rezultirala bi sa više od četvrt miliona mrtvih.

Najveća bojeva glava u trenutnom američkom arsenalu, B83, ima eksplozivni ekvivalent od 1,2 megatona (1,2 miliona tona TNT-a) i ubila bi preko milion ljudi odmah.

Profimedia

Ali moderne interkontinentalne balističke rakete (ICBM) su dizajnirane da nose više bojevih glava.

Na primer, smatra se da je ruski "Sarmat 2" sposoban da nosi 10 megatona nuklearnog tereta.

Dizajnirane su da pogode više ciljeva odjednom, ali ako bi sve bile bačene na grad poput Londona, većina njegovog stanovništva od devet miliona bila bi ubijena ili povređena.

Devet zemalja, SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael, imaju nuklearno oružje, dok je nekoliko država zainteresovano da ga poseduje.

SAD i Rusija imaju oko 4.000 nuklearnih bojevih glava, što je 90 odsto globalnog nuklearnog arsenala i više nego dovoljno da uništi civilizaciju.

Prema analizi Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, smatra se da Kina ima oko 600 bojevih glava, ali je naznačila želju da sustigne prve dve nacije. Veruje se da Peking proizvodi do 100 novih bojevih glava godišnje, kao i interkontinentalne balističke rakete za njih.

Profimedia

Još pet nuklearnih sila, uključujući Veliku Britaniju, planiraju da povećaju ili modernizuju svoje postojeće nuklearne zalihe.

Trku u nuklearnom naoružanju koja je dovela do ove situacije predvideli su Friš i Pajerls u svom memorandumu iz 1940. godine.

S obzirom na masovne civilne žrtve koje bi to neizbežno izazvalo, naučnici su doveli u pitanje da li bi saveznici ikada trebalo da upotrebe bombu.

- Ako se polazi od pretpostavke da Nemačka poseduje ili će posedovati ovo oružje, najefikasniji odgovor bio bi kontrapretnja sličnom bombom - napisali su oni, ali nisu verovali da će bomba koju su predložili i kasnije pomogli da se izgradi u Los Alamosu, ikada biti upotrebljena.

Šokiran što je uportebljena u napadu na Japan, Pajerls se odrekao bombe i kasnije se zalagao za razoružanje, ali taj posao je ostao nezavršen do danas.

Profimedia

Ugovori o neširenju nuklearnog oružja pomogli su u smanjenju skupih i prekomernih nuklearnih arsenala Rusije i SAD i sprečili su da više zemalja pravi nuklearne bombe.

"Sve ide u pogrešnom smeru"

Napredak je zaustavljen pokretanjem specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, dok su se nuklearne tenzije nastavile i na drugim mestima.

- Nakon sveg izuzetno napornog i zamornog rada koji smo obavili na smanjenju nuklearnih rizika, sve sada ide u pogrešnom smeru. SAD i Rusija odbijaju da razgovaraju jedna sa drugom o strateškoj stabilnosti. Kina gradi svoj nuklearni arsenal na neviđen način i strukture koje su održavale neširenje nuklearnog oružja ruše se oko nas - rekla je Aleksandra Bel.

Svet se možda približio nuklearnom sukobu tokom kubanske raketne krize 1963. godine, ali fragmentirano i grozničavo stanje geopolitike sada je opasnije, tvrdi ona.

Profimedia

Sukob se redovno rasplamsava između Indije i Pakistana, naoružanih nuklearnim oružjem, spoljna politika Donalda Trampa izazvala je strahove da bi Južna Koreja mogla da napravi bombu kako bi se suprotstavila nuklearnoj pretnji Severne Koreje, neke države na Bliskom istoku razmatraju nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja ili od Irana koji želi da ga razvije ili od Izraela koji ga možda ima.

Dodajte tome vojnu upotrebu veštačke inteligencije i stresore poput klimatskih promena i stav Biltena atomskih naučnika da je situacija nesigurnija nego 1963. godine biva potpuno opravdan.

- Opasnije je, ali na drugačiji način. Susret svih ovih novih egzistencijalnih rizika povećava pretnju širom sveta - zaključila je Bel.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi