Sprema se nešto veliko! Zašto se Zapad uplašio vojnih vežbi u Belorusiji i zbog čega je Rusija poslala još nuklearnog oružja (VIDEO/FOTO)

Ranije ove nedelje beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko prvi put je učestvovao u "probi" ruskog taktičkog i strateškog nuklearnog oružja.

Između utorka i četvrtka on i njegov ruski kolega Vladimir Putin nadgledali su zajedničke vojne vežbe koje su obuhvatale područje od istočne Evrope do Pacifika i u kojima su učestvovale stotine ruskih raketnih lansera, ratnih aviona, ratnih brodova i nuklearnih podmornica.

- Mi apsolutno nikome ne pretimo. Ali mi imamo takvo oružje i spremni smo na svaki mogući način da branimo našu zajedničku otadžbinu od Bresta do Vladivostoka - rekao je Lukašenko.

Lukašenka godinama politički podržava Moskva. Belorusija uživa ekonomske preferencije i jeftine ugljovodonike, ali Lukašenko je uspeo da se odupre Putinovim pokušajima da spoji Belorusiju sa Rusijom u okviru sporazuma o "saveznoj državi" koji datiraju još iz 1990-ih, a poslednjih meseci odnosi između Belorusije i Sjedinjenih Američkih Država postali su topliji, pa je pitanje šta stoji iza učešća Belorusije u ruskim nuklearnim ratnim igrama još više dobilo na značaju.

Nuklearno zastrašivanje

- Važno je dodatno povećati nivo spremnosti strateških i taktičkih nuklearnih snaga - rekao je Putin u četvrtak, dodajući da će i Moskva i Minsk "uzeti u obzir iskustvo specijalne vojne operacije" u Ukrajini.

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

On i Lukašenko su naredili lansiranje interkontinentalne, hipersonične rakete Jars sposobne da nosi tri nezavisno ciljane nuklearne rakete.

Za manje od 20 minuta raketa je preletela 5.750 kilometara od kosmodroma Pleseck u severozapadnom Arhangelskom regionu do pacifičkog poluostrva Kamčatka.

Zato ne čudi što su vežbe zabrinule mnoge.

- Događaji se razvijaju iznenada, naizgled bez ikakvih spoljnih razloga - rekao je za Al Džaziru Nikolaj Mitrohin, istraživač sa nemačkog Univerziteta u Bremenu, koji je napisao stotine detaljnih analiza rusko-ukrajinskog rata.

- Dešava se nešto veliko, nešto što će biti značajno za međunarodnu politiku uopšte, i za masovne medije, uključujući i samu isporuku nuklearnog oružja - rekao je on.

U okviru vežbi Moskva je snabdela Minsk modifikovanim borbenim avionima Su-25 i balističkim raketama Iskander-M dometa do 500 kilometara i nuklearnim oružjem koje je navodno skladišteno na vojnom poligonu Asipoviči, manje od 200 kilometara severno od ukrajinske granice.

 

 

Nekoliko dana nakon što je Rusija započela napad na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Lukašenko je sproveo "referendum" za izmenu beloruskog ustava, kojim je dozvoljeno prisustvo nuklearnog oružja na teritoriji Belorusije.

U junu 2023. godine Putin je najavio raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja kratkog dometa u Belorusiji, tvrdeći da to odražava ono što je Vašington radio decenijama postavljajući svoje nuklearno oružje u vojne baze u zemljama članicama NATO-a u Evropi. Takođe je rekao da će Moskva nadograditi beloruske strateške bombardere kako bi mogli da nose nuklearne bombe.

Taktičko nuklearno oružje nije regulisano sporazumima između dve velike nuklearne sile, SAD i Rusije, a zbog njegove male veličine, teže ga je pronaći i pratiti.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je u sredu da bi, ako Moskva upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine, odgovor Alijanse bio "razoran".

Novi ukrajinski front?

Moskva i Minsk tvrde da su ovogodišnje vežbe pokrenute zbog "pretnje agresijom", ne navodeći konkretnog "agresora".

Sa druge strane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je 15. maja da Rusija uvlači Belorusiju u "nove akte agresije".

Šest dana kasnije Zelenski je upozorio da bi vežbe mogle biti deo priprema Moskve za pokretanje nove ofanzive na severu Ukrajine nakon što ruske trupe nisu uspele da zauzmu značajna područja na istoku i jugu Ukrajine ove godine.

Međutim, trenutna koncentracija ruskih snaga u Belorusiji je "nedovoljna" za novu ofanzivu, prema rečima šefa kijevskog trusta mozgova Penta.

- Napad na Ukrajinu samo beloruskim snagama može se završiti veoma loše za Lukašenka. Za njega je uključivanje Belorusije u rat preveliki rizik - rekao je Vladimir Fesenko za Al Džaziru.

Početkom 2022. godine Minsk je dozvolio Moskvi da pređe belorusko-ukrajinsku granicu koja se proteže preko najgušćih šuma i močvara u Evropi u dužini od 1.084 kilometara, što je bilo odskočna daska za napad na sever Ukrajine i Kijevsku oblast.

Delovi granice nalaze se unutar Zone isključenja oko zatvorene nuklearne elektrane Černobilj, mesta najveće nuklearne katastrofe u istoriji, zbog čega su neki ruski vojnici navodno bili jako ozračeni.

 

 

Ofanziva i "preuzimanje Kijeva za tri dana" koje je Kremlj očekivao nisu uspeli, a nedeljama kasnije Putin je naredio povlačenje trupa.

Međutim, ruske trupe su nastavile da lansiraju rakete i dronove iz Belorusije.

"Zveckanje oružjem"

Uprkos pretećoj retorici i impresivnim video-snimcima vežbi, one nisu ništa drugo do blef usmeren na pretnju Zapadu, kažu neki posmatrači.

One su takođe neortodoksalan način za ponovno pokretanje direktnih diplomatskih kontakata između Minska i Kijeva.

- Rekao bih da je to zveckanje oružjem. I čak ne sabljama, već pretnjama - rekao je za Al Džaziru Igar Tiskevič, politički analitičar rođen u Belorusiji sa sedištem u Kijevu.

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Izdavanjem upozorenja i uzbunjivanjem Zapada, Zelenski je "namerno podigao ulog kako bi stvorio poseban put za pregovore", rekao je.

Zbog toga je Lukašenko "poslao lični signal da je spreman za ovaj put", dodao je Tiskevič. U četvrtak je jasno stavio do znanja spremnost da razgovara sa Zelenskim.

- Nećemo biti uvučeni u rat u Ukrajini. Nema potrebe za tim, ni civilne ni vojne. Ako Zelenski želi da razgovara o nečemu, potraži savet ili bilo šta drugo, dobrodošao je. Spreman sam da se sastanem sa njim bilo gde u Ukrajini ili Belorusiji - citirala je Lukašenka državna novinska agencija Belta.

Ova spremnost takođe signalizira ekonomske potrebe Minska. Njena državna ekonomija je orijentisana na izvoz, u velikoj meri zavisna od izvoza kalijumovog đubriva, benzina napravljenog od ruske sirove nafte po sniženoj ceni, prehrambenih proizvoda i drveta.

Ukrajina je potpuno prestala da kupuje belorusku robu, a Evropska unija je smanjila uvoz za više od dve trečine u okviru sankcija uvedenih Lukašenku zbog podrške ruskom ratu.

Poslednjih meseci Lukašenko je pokušao da izbegne sankcije obnavljanjem dijaloga sa Vašingtonom i pridruživanjem Odboru za mir predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Tramp je zato ublažio sankcije i počeo da vrši pritisak na Ukrajinu, Poljsku i Litvaniju da slede taj primer, kako bi dozvolile isporuku beloruskog đubriva.

Ukrajina neće u potpunosti obnoviti veze dok je Lukašenko na vlasti, ali može dozvoliti uvoz neke beloruske robe nakon što rat bude zamrznut, rekao je Tiskevič.

- Pitanje je pod kojim uslovima se veze mogu normalizovati. Bez odvojenih razgovora sa Minskom, Ukrajina će možda morati da posluša preporuke Vašingtona da sarađuje sa Lukašenkom - kazao je analitičar.

Međutim pošto su moćnici nepredvidivi, i dalje postoji šansa da se Belorusija uključi u ruski rat u Ukrajini, rekao je on.

- Nažalost, postoji takav rizik. Ali mislim, međutim, da se Lukašenko plaši mešanja u rat. Izbeći će takav razvoj događaja - složio se Fesenko.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi