Netanjahu naredio potpunu okupaciju Gaze! "Svi ciljevi će biti ostvareni"

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odlučio je da izraelske snage u potpunosti preuzmu kontrolu nad Pojasom Gaze, uključujući i delove u kojima se navodno nalaze taoci koje drži Hamas, tvrdi izvor iz kabineta izraelskog premijera, a prenosi Jerusalim post.

Tom prilikom Netanjahu je navodno poručio načelniku Generalštaba IDF-a, generalu Ejalu Zamiru: "Ako vam ova odluka ne odgovara, onda bi trebalo da date ostavku".

Kako se najavljuje, izraelski premijer će uskoro održati sveobuhvatan sastanak posvećen pitanju talaca, a jedan izraelski zvaničnik tvrdi da Netanjahu trenutno "razmatra sve moguće opcije za naredne poteze".

UN najavljuje hitnu sednicu

Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof navodno se vratio u Vašington kako bi sa Donaldom Trampom razgovarao o potencijalnom rešenju koje bi obuhvatilo oslobađanje svih izraelskih talaca.

Profimedia

U međuvremenu, Savet bezbednosti UN-a raspravljaće o sudbini oko 50 ljudi koje Hamas i dalje drži, od kojih je, prema procenama, možda samo dvadesetak i dalje živo. Sednicu je zatražio šef izraelske diplomatije Gideon Saar nakon što su se u javnosti pojavili snimci dvojice izraelskih zarobljenika u tunelima Gaze.

Jedan neimenovani visoki zvaničnik izraelske vlade upozorio je da "Hamas neće pustiti više talaca bez potpune predaje".

- A mi se nećemo predati. Ako ne delujemo sada, taoci će umreti od gladi, a Gaza će ostati pod kontrolom Hamasa - kazao je on.

Hamas odbacuje pretnje, Palestinci traže hitnu međunarodnu intervenciju

Profimedia

Odgovor iz Gaze usledio je brzo. Predstavnici Hamasa su, reagujući na najave izraelskog osvajanja teritorije, poručili da "izraelske pretnje nisu ništa novo, niti će uticati na naše odluke".

Ministarstvo spoljnih poslova Palestine osudilo je izraelske planove i apelovalo na međunarodnu zajednicu da reaguje kako bi ih zaustavila.

Kako su naveli, bez obzira na to da li su ove najave taktičko testiranje međunarodne reakcije ili ozbiljna namera, "svet mora da odgovori".

Genocidna kampanja traje skoro dve godine

U trenutku kada se obeležavaju gotovo dve godine od početka izraelske ofanzive u Pojasu Gaze, Netanjahu je pod sve većim pritiskom kako iz inostranstva, tako i iznutra. Mnoge zemlje i organizacije zahtevaju da se omogući dostava humanitarne pomoći i prekine masovno ubijanje, posebno dece.

Profimedia

Istovremeno, sve više država razmatra zvanično priznanje Palestine, dok su neke obustavile saradnju s Izraelom zbog ozbiljnih kršenja međunarodnog prava.

Kod kuće, Netanjahu se suočava sa protestima i zahtevima za oslobađanje preostalih izraelskih talaca. Posebno uznemirenje izazvali su nedavni snimci dvojice zarobljenika, a njihovo stanje poredi se sa izgledom zatvorenika iz nacističkih logora, ali i sa patnjom palestinske dece koja umiru u naručju svojih majki.

Ratni ciljevi ostaju nepromenjeni

Izraelski lider, međutim, ne pokazuje nameru da odstupi od dosadašnje strategije.

- Moramo nastaviti da stojimo zajedno i borimo se zajedno kako bismo postigli sve svoje ratne ciljeve: poraz neprijatelja, oslobađanje naših talaca i jamstvo da Gaza više nikad neće predstavljati pretnju Izraelu - izjavio je Netanjahu na sednici vlade.

Profimedia

S druge strane, visoki predstavnik Hamasa Osama Hamdan optužio je Sjedinjene Američke Države i zapadne zemlje da ignorišu "masovne izraelske zločine" i upozorio da izraelska vlada "snosi punu odgovornost za živote talaca zbog svoje tvrdoglavosti, arogancije i odbijanja dogovora o prekidu vatre".

Više od 60.000 mrtvih, stotine hiljada ranjenih

Od početka rata 7. oktobra 2023, nakon napada Hamasa u kojima je ubijeno oko 1.200 Izraelaca i oteto oko 250 ljudi, izraelska vojna kampanja u Gazi odnela je živote najmanje 60.933 Palestinca, među kojima su mnogobrojna deca i žene.

Povređeno je više od 150.000 osoba, a više od 1.500 njih je preminulo dok su pokušavali da dođu do pomoći. Samo u ponedeljak u izraelskim napadima ubijena su 74 Palestinca, uključujući 36 koji su pokušavali da dobiju hranu ili pomoć.

Profimedia

Čak je šest osoba ubijeno pred očima međunarodnih posmatrača dok su stajali u redu za hranu koju distribuira Američko-izraelski humanitarni fond (GHF).

Glad kao oružje

Od gladi i pothranjenosti do sada je umrlo najmanje 180 ljudi, među njima 93 deteta. Najviše ljudi umrlo je tokom poslednjih nedelja usled potpunih blokada, kada je pomoć bila gotovo nedostupna. U periodu od marta do maja, svi putevi ka Gazi bili su zatvoreni. I danas je isporuka hrane i pomoći ozbiljno ograničena.

Skoro vek nakon Holokausta svet je svedok situacije u kojoj se glad koristi kao sistematsko sredstvo rata i to u režiji izraelskog lidera, koji time, prema oceni mnogih, pretvara humanitarnu katastrofu u oružje masovnog uništenja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi