Tito vraća nadu u Gazi: Uslikan sa decom, a pogledajte tek njihovu radost (VIDEO)
Prema procenama, više od 17.000 mališana ostalo je bez roditelja u izolovanoj enklavi
Osamnaestogodišnjak iz Gaze, poznat kao Čika Tito, svakodnevno se suočava s opasnostima rata kako bi uneo tračak sreće među decu pogođenu ratom.
Već šest godina nosi kostim klovna i obilazi skloništa, ne bi li, kako sam kaže, "izmamio osmeh tamo gde je to skoro postalo nemoguće".
Ovaj mladić, koji se u detinjstvu posvetio neobičnom pozivu, ispričao je da mu je nadimak dao ujak, a da se kroz igru razvila njegova misija da bude dečji animator u najmračnijim okolnostima.
Pročitajte još:
Rođen na severu Pojasa Gaze, Tito se školuje u lokalnoj cirkuskoj akademiji, koja ne samo da uči decu scenskim veštinama, već im pruža i psihološku podršku. Danas, kada su mnogi delovi njegovog kraja sravnjeni sa zemljom, njegova uloga zabavljača postaje više od predstave -postala je simbol otpora i nade.
- Ne znam da li ću ih opet videti, ali bar na trenutak mogu da im vratim osmeh - rekao je on za britanski list "Independent".
Iako živi u sredini gde su osnovne potrepštine luksuz, svakog jutra oblači šareni kostim i zajedno s grupom volontera obilazi centre za raseljene. Deci koja su izgubila domove i roditelje priređuje predstave u kojima se predmeti magično gube, voze bicikli i igraju igre koje im, makar nakratko, pomažu da zaborave stvarnost sukoba.
- Gaza ima jednu od najmlađih populacija na planeti - skoro polovina ljudi ovde je mlađa od 18. A njihovo mentalno zdravlje je razoreno - naglašava on.
Podaci istraživanja koje je sprovela lokalna humanitarna organizacija uz podršku Saveza za decu rata pokazuju dubinu traume:
- 96 % dece strahuje da im smrt preti svakog trenutka;
- 79 % pati od noćnih mora;
- 72 % ispoljava agresivno ponašanje;
- 49 % dece kaže da više ne želi da živi.
Prema procenama, više od 17.000 dece ostalo je bez roditelja.
- Ponekad se nasmeju samo tada, kad nastupam. Možda im je to jedini svetli trenutak u danu - kaže Tito.
Iza šarenih kulisa, stvarnost je surova.
- Danas nismo imali šta da jedemo. Pokušavam da pronađem hranu za svoje sestre. Naša kuća je uništena, živimo u skloništu. Nas sedmoro deli isti prostor. Ipak, živi smo - i to je već mnogo - kaže on, govoreći da bombardovanje nikada ne prestaje.
- Jednom smo pogođeni dok smo nastupali u školi - ističe on.
Uprkos svemu, Tito veruje u ono što radi i uverava da osmesi imaju moć.
- Verujem da smeh može da nadjača zvuk dronova. Svaki osmeh je čin otpora. Volim ovo što radim, jer dajem deci ono što im je oduzeto - nadu. Maštam o danu kada ću moći da nasmejem svako dete na svetu. Nadam se da će nas neko čuti. Deca u Gazi zaslužuju radost. Zaslužuju život - zaključio je on.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari