Nije imao ambicije da postane političar: Ko je Bašar al Asad, koji je 24 godine vladao Sirijom?

Pad Vlade sirijskog predsednika Bašara al Asada danas je dramatično okončao njegovu skoro 14-godišnju borbu za zadržavanje na vlasti dok se Sirija raspala usred brutalnog građanskog rata koji je postao bojno polje za regionalne i međunarodne sile, piše Glas Amerike (VOA).

Sirijski predsednik je, kako se navodi u svetskim medijima, pobegao iz zemlje kojom je njegova porodica vladala preko 50 godina, nakon što su pobunjenici saopštili da su zauzeli prestonicu. 

Asad se nije oglasio niti ga je javnost videla od kad su islamistički militantni pobunjenici započeli sveobuhvatnu ofanzivu koja je počela u maloj enklavi na severozapadu Sirije, i koja je, čini se, u roku od 11 dana srušila Asadovu vlast.

Tanjug/AP/SANA via AP, File

Pobunjenici su ušli u Damask i u nedelju u zoru su proglasili prestonicu Sirije "slobodnim gradom", tvrdeći da je Asad pobegao.

Porodica Asad je vladala Sirijom od 1971. godine kada je Hafez al Asad preuzeo vlast u vojnom udaru, pre nego što je njegov sin Bašar nasledio predsedničku funkciju 17. jula 2000. godine.

Ko je Bašar al Asad?

Bašar al Asad je rođen 11. septembra 1965. godine kao drugi sin predsednika Sirije Hafiza al Asada. Pošto je otac od starijeg brata očekivao da postane njegov naslednik, Bašar nije ni imao nameru da uđe u politiku, a kamoli da postane predsednik.

Hafiz je na vlast došao 1970. godine zahvaljujući sirijskoj vojsci i manjinskoj političkoj partiji Alavita. Pomoću vojske koja je bila većinski sačinjena od njegovih saradnika Alavita, i koju je uspeo da integriše u svoj politički režim, Sirijom je tokom tri decenije vladao čeličnom pesnicom.

Kao povučen i tih mladić, Bašar je odrastao u senci aktivnijeg i angažovanijeg brata, Basila. Srednju školu je pohađao u Damasku i završio ju je 1982. godine. Studirao je medicinu na Univerzitetu u Damasku i diplomirao 1988. godine. Specijalizovao je oftamologiju u Vojnoj bolnici Tišrin i nastavio studije u Londonu, sve do 1994. godine.

Profimedia

Tada ga je jedan neočekivani događaj predodredio za nešto o čemu nije ni razmišljao. Njegov brat Basil, koga je otac pripremao da postane budući predsednik Sirije, poginuo je u automobilskoj nesreći 21. januara 1994, zbog čega se Bašar odmah vratio u Damask. Njegov život počeo je posle bratovljeve smrti polako da se menja, pošto se otac odmah preusmerio na njega u želji da ga Bašar nasledi na mestu predsednika.

Od 1995. Bašar je nadgledao reformske programe dva ministarstva — za obrazovanje i za visoko obrazovanje, a iste godine pridružio se i vojsci, služeći u intendanturi. Prošao je kroz brojne kurseve i vežbe u očevoj želji da se što pre pripremi za ulogu koju mu je namenio. U roku od pet godina vrtoglavo je napredovao i postao je pukovnik, posle čega je postavljen za komandanta Vojske i Oružanih snaga. U tom periodu služio je kao očev savetnik, primajući žalbe i molbe od građana i vodeći kampanju protiv korupcije. 

Predsednik Sirije od 2000. godine

Profimedia

U junu 2000. izabran je za predsedavajućeg Arapske socijalističke partije Baas, 10. jula iste godine postao je predsednik Sirije, a na dužnost je stupio sedam dana kasnije. Drugi put je izabran za predsednika 2007, a onda treći put 2014. godine.

U danima posle smrti Bašarovog oca parlament je brzo glasao da smanji granicu starosti za predsedničke kandidate sa 40 na 34 godine kako bi on mogao legitimno da se kandiduje. Na javnom referendumu dobio je 97 odsto glasova.

Mnogi su na početku imali utisak da je Bašar al Asad potpuno drugačiji tip vladara od oca ili brata. Nastupao je manje agresivno, a više suzdržano.

Profimedia

Sirijski predsednik je ljubitelj tehnologije. Poznat je po interesovanju za modernu tehnologiju i informacione sisteme. Takođe tečno govori engleski i francuski jezik, što je redak slučaj među bliskoistočnim liderima.

Građanski rat

Sirijski rat, koji je započeo 2011. godine, bio je jedan od najvećih izazova Bašarove vladavine. Protesti inspirisani tzv. "Arapskim prolećem" brzo su se pretvorili u oružani sukob u kojem su učestvovali brojni strani akteri, uključujući SAD, Tursku i naoružane grupe poput ISIS-a.

Posle uspešne režimske promene u Tunisu, Egiptu i Libiji, protesti su počeli i u Siriji, 26. januara 2011. Demonstranti su zahtevali političku reformu, vraćanje građanskih prava i ukidanje vanrednog stanja, koje je bilo na snazi od 1963. 

Profimedia

U junu 2012. zvaničnik UN izjavio je da su pobune prešle u građanski rat. Konflikt se nastavio, dnevno se izveštavalo o broju civila koji su nastadali u akcijama vladinih snaga, dok je Asad tvrdio da je strani faktor umešao prste u situaciju u njegovoj zemlji.

U junu 2014. Bašar je treći put izabran za predsednika, nakon čega je nastavio svoju kampanju protiv pobunjeničkih snaga, odbacujući spoljašnje pozive da podnese ostavku. Njegova pozicija ojačana je u septembru, kada je Rusija pristala da mu pruži vojnu podršku. Do februara 2016. u konfliktu je poginulo oko nekoliko stotina hiljada ljudi, a pokrenuta je i međunarodna debata o tome šta bi trebalo uraditi sa milionima izbeglica koji su napustili ovu zemlju.

Profimedia

Asad je ostao na čelu vlade uprkos snažnom pritisku sa Zapada, koji je zahtevao njegovu ostavku. Njegova čvrstina u odbijanju "rešenja po nalogu stranih sila" postala je simbol sirijskog otpora. Njegova politika "suverenog pristupa" naišla je na podršku Rusije i Irana, dok su Sjedinjene Države, Evropska unija i arapske države poput Saudijske Arabije podržavale opozicione grupe.

Asad je tokom sukoba usmerio državne snage na očuvanje ključnih gradova poput Damaska, Alepa i Homsa, što se pokazalo kao uspešna strategija. Prekretnica je bila ruska vojna intervencija 2015. godine, koja je ojačala poziciju Asada na međunarodnoj sceni. Asad je ostao simbol sirijskog otpora protiv stranih intervencija, a mnogi Sirijci ga i danas vide kao garanta stabilnosti i zaštitnika državnog suvereniteta.

Profimedia

Ključna podrška Rusije i Irana

Asad je izgradio jake saveze sa Rusijom, Kinom i Iranom, koji su postali ključni akteri u podršci njegovoj vladi. Rusija je posebno igrala presudnu ulogu pružajući vojnu i diplomatsku podršku tokom sirijskog rata. Zahvaljujući tim savezima, Sirija je zadržala svoje strateško pozicioniranje u regionu.

Profimedia

Asad je često isticao da Sirija ne prihvata "politiku diktata" velikih sila, već sprovodi politiku "nezavisnosti i otpora". Njegova vizija sveta uključuje multipolarnost, što je u skladu sa ruskom i kineskom vizijom međunarodnog poretka.

Profimedia

Ipak, poslednjih nedelja Asadova vlada počela je da slabi pred naletom pobunjenika da bi kulminacija stigla noćas kada su državni mediji izvestili da je "pobegao iz zemlje".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi