Na današnji dan je jedan mladić pokrenuo Arapsko proleće: 12 godina kasnije, situacija je sve gora i gora (VIDEO)

Na današnji dan obeležava se događaj koji je pokrenuo Arapsko proleće, talas protesta širom zemalja Bliskog istoka i severa Afrike.

U Tunisu, kolevci Arapskog proleća, i danas vlada veoma nestabilna politička situacija, iako je pre 12 godina narod ustao protiv autokratije.

Predsednik Kais Sajed je od stupanja na vlast 2021. godine preoblikovao tunisku politiku u svoju korist, u ono što kritičari i opozicionari zovu vladavinom jednog čoveka.

Sajed (64) u leto 2021. raspustio je parlament, okružio ga tenkovima i prepravio Ustav.

Slim Abid/Tunisian Presidency via AP, File

Opozicija smatra da je bivši profesor prava odgovoran za uništenje jedine demokratije koja je uspostavljena nakon Arapskog proleća.

Sajed, sa druge strane, smatra da su njegovi potezi neophodni kako bi se zemlja izborila sa korupcijom i haosom koji je usledio posle revolucije. Često se poredi sa Šarlom de Golom.

Novi Ustav Tunisa, odobren na julskom referendumu, značajno je oslabio parlament, a moć je vraćena natrag u predsedničku palatu u Kartagini, odakle je predsednik Ben Ali vladao gvozdenom pesnicom sve dok nije zbačen 2011. godine.

AP Photo/Hassene Dridi

Sajed je političke partije, koje su dominirale tamošnjom scenom nakon revolucije, nazvao neprijateljima naroda. One su ga zauzvrat optužile da je organizovao državni udar.

Pristalice ga i dalje predstavljaju kao čoveka od integriteta koji se suprotstavio elitnim snagama čija je korupcija opustošila Tunis. Međutim, nije poznato koliko će nastaviti da uživa u toj podršci, s obzirom na rastuće ekonomske probleme.

Na nedavnim parlamentarnim izborima, održanim samo forme radi, izlaznost je bila rekordno niska.

AP Photo/Riadh Dridi, File

U međuvremenu, zaposleni u državnim transportnim kompanijama u prestonici Tunisu stupili su u decembru u štrajk, tražeći zaostale plate i bonuse, ukazujući na tešku ekonomsku situaciju u državi koja traži pozajmicu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Tunis od MMF-a traži 1,9 milijardi dolara u zamenu za nepopularne reforme i kresanje izdataka države, restrukturalizaciju javnih kompanija i smanjenje sume koju država izdvaja za subvencionisanje energenata i hrane.

Ministar ekonomije Samir Sajed je u novembru izjavio da Tunis očekuje teška godina u kojoj će nivo inflacije biti preko 10 odsto.

Inače, Sajed je promenio i datum obeležavanja Arapskog proleća sa 14. januara, dana kada je svrgnut autokratski predsednik Zine al Abidin Ben Ali, na 17. decembar - kada se mladi ulični prodavac Muhamed Buazizi zapalio, što je potom pokrenulo proteste.

Svake godine, 17. decembar se obeležavao u Sidi Buzidu kao praznik posvećen Buaziziju, dok se u ostatku države 14. januara slavio kao početak revolucije.

Čovek koji je pokrenuo Arapsko proleće

Za mnoge je to bio običan petak u Sidi Buzidu, gradiću u Tunisu.

Ulični prodavci, koji su nudili svoju robu, bili su na meti policije koja ih je maltretirala tražeći novac.

Međutim, Muhamed Buazizi (26) nije mogao više to da trpi. Kada je grupa policajaca bacila oko na njegovu tezgu sa voćem, to više nije bio običan dan.

Ispostaviće se da je to dan koji će zauvek promeniti arapski svet.

AP Photo/Hassene Dridi

Buazizi se na ulici zapalio pred sedištem provincijskog guvernera Sidi Buzida 17. decembra 2010. godine. Tokom dana, policajci su ga maltretirali jer nije imao dozvolu za prodaju na ulici, ali zapravo nije imao novca da ih podmiti.

Voće i kolica su mu konfiskovali, a nadležni nisu hteli ni da ga saslušaju. Očajan, Buazizi se, dok su automobili prolazili pored njega, polio benzinom i buknuo. Bio je u komi sve do 4. januara 2011. godine, kada je preminuo.

Ovaj slučaj protestnog samospaljivanja pokrenuo je brojne prodemokratske pokrete koji su u tome prepoznali šansu za promene, i to je ono što ćemo svi posle zvati Arapsko proleće.

Buazizi je rođen 29. marta 1984. godine u seocetu Sidi Salah, nadomak Sidi Buzida, kao jedno od šestoro dece. Porodica je živela veoma skromno, otac mu je bio radnik, a siromaštvo je uvek bilo iza ćoška.

Kada je imao tri godine, Muhamedu je otac umro od srčanog udara, a porodica je jedva preživljavala. Uskoro je Muhamed postao stub porodice i morao je da izdržava braću i sestre. Počeo je da radi već sa 10 godina. Kao tinejdžer, prodavao je voće i povrće iz kolica. Morao je potpuno da napusti školu kako bi zaradio nešto novca.

Istovremeno, tuniska elita se bogatila i živela u velelepnim kućama. Predsednik Ben Ali vladao je od 1987. godine, a oni bliski njemu su veoma dobro živeli, dok su gradići poput Sidi Buzida propadali.

Tog 17. decembra 2010. godine, inspektorka je konfiskovala Muhamedovo voće i druge proizvode navodeći da nema dozvolu za prodaju.

Pošto je pokušavao da objasni da tako zarađuje za život, posvađao se sa ženom, koja ga je, prema rečima svedoka, ošamarila.

Otišao je u opštinu i zatražio da mu se vrati roba, ali je odbijen.

Nakon sat vremena, ne rekavši ništa porodici, u 11.30 se zapalio.

Meštani su pobesneli i izašli na ulice.

AP Photo/Aimen Zine

Muhamed je prebačen u bolnicu blizu prestonice Tunisa, a krajem decembra predsednik Ali pokušao je da umiri proteste posetivši ga, ali uzalud. Preminuo je 4. januara, a do tada su se protesti proširili celom zemljom.

Muhamed Buazizi je postao heroj i simbol otpora. 14. januara, a Ali se povukao.

Iako je glavni trg u Tunisu dobio ime po ovom momku, mnogi ga se više ne sećaju u pozitivnom svetlu.

Pojedini meštani danas proklinju pokojnog trgovca. 

Na pitanje šta misli o Buaziziju, Fatija Iman gledala je mural i rekla: "Psujem ga, želim da ga srušim, on je taj koji nas je uništio."

Muhamedov rođak Kais Buazizi kazao je pre nekoliko godina za "Gardijan" da je njegovo prezime nekada bilo simbol tuniskog ponosa.

- Sada se grad Sidi Buzid i prezime Buazizi smatraju prokletstvom - rekao je tada. 

Profimedia

Ljudi su razočarani, pridružuju se džihadističkim grupama u najvećem postotku po glavi stanovnika u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, a dosta migranata koji brodovima pristižu u Italiju su upravo Tunišani.

Većina građana je revoluciju doživela kroz pad životnog standarda. Ekonomski rast se više nego prepolovio od 2010, a mladi čine 85 odsto nezaposlenih.

- Ništa se nije promenilo - tvrdi Ashraf Hani, koji je iz svog kioska video kada se Buazizi zapalio.

Nema puno obeležja na grobu Muhameda Buazizija na groblju bez ograde u selu njegovih predaka.

Buazizi je postao simbol koji je nadahnuo otpor miliona ljudi, a kasnije nekima doneo ogorčenje. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi