Kako su SAD okupirale Južnu Koreju: Tamo su već decenijama, kontrolišu pola države, a sa sobom su doneli i kriminal

Koliko američkih vojnika ima u Južnoj Koreji, gde su i šta tamo rade, pitanja su koja se u Severnoj Koreji i savezničkoj Rusiji sve češće postavljaju, otkad su SAD i Južna Koreja odlučili da "prodube napore nuklearnog i strateškog planiranja" i "povećaju redovno raspoređivanje američkih strateških sredstava na Korejskom poluostrvu", što je pre nekoliko nedelja najavio šef Ministarstva odbrane Lojd Ostin na konferenciji za novinare sa svojim južnokorejskim kolegom u Vašingtonu.

Pentagon je počeo da pretvara Južnu Koreju u svoj regionalni vojni mostobran od 1945, sa otprilike 25.400 američkih vojnika koji su trenutno tamo stacionirani, što predstavlja treću po veličini stalnu vojsku SAD u inostranstvu nakon onih u Japanu i Nemačkoj.

Samo američka vojska zauzima dvadesetak baza i skoro 140 komandnih mesta duž planinskog koridora Kesong-Munsan. Ovo uključuje Kamp Hamfris - najveću američku prekookeansku bazu, koja se nalazi oko 65 kilometara južno od Seula.

Američka mornarica upravlja bazama u strateškim korejskim obalskim gradovima Busan, Činhje i Phjontek, sa bazom u Busanu koja može istovremeno da opslužuje do 30 plovila, uključujući supernosače klase "Nimitz" i podmornice koje nose nuklearne rakete. Raspoređivanje američke mornarice u regionu bilo je stalni izvor negodovanja za Severnu Koreju, koja je često organizovala velike artiljerijske vežbe i testirala rakete, dok su američki ratni brodovi prisutni da bi Pentagon obavestili da je Pjongjang na oprezu.

Američko vazduhoplovstvo obavlja svoje misije pretežno iz vazdušnih baza Osan i Kunsan na jugozapadu Južne Koreje. Tokom Korejskog rata 1950-1953. američka avijacija je bombardovala Koreju bacivši više eksploziva na nju nego na ceo pacifički region tokom celog Drugog svetskog rata (635.000 tona u odnosu na 500.000 tona).

Profimedia

Američki marinci imaju sopstvenu bazu, Kamp Mujuk na jugoistoku, a imaju i pristup bazama koje koristi vojska.

Pentagonu je potrebna čitava posebna komanda za koordinaciju svih ovih snaga, poznatih kao Snage Sjedinjenih Država Koreja (USFK), sa sedištem u Kampu Hamfris. USFK-om trenutno komanduje armijski general sa četiri zvezdice Pol Lakamera.

Američko nuklearno oružje u Koreji?

Tokom hladnog rata, SAD su rasporedile čak 950 nuklearnih bojevih glava u Južnoj Koreji, koje imaju dovoljno vatrene moći da unište suseda Seula i izazovu pustoš u susednom Sovjetskom Savezu i Kini. SSSR i Kina nisu postavili nuklearno oružje na Korejsko poluostrvo tokom hladnog rata.

Skupo prisustvo

Prisustvo Pentagona u Koreji nije jeftino. Izveštaj Kongresne vladine kancelarije za odgovornost za 2021. otkrio je da su samo između 2016. i 2019. SAD potrošile 13,4 milijarde dolara u zemlji na vojne plate, izgradnju baza i održavanje.

Profimedia

Seul je potrošio 5,8 milijardi dolara za podršku američkom prisustvu tokom istog perioda.

Skandali koji uključuju američke trupe

I sa stanovišta reputacije, prisustvo SAD u Koreji imalo je svoje posledice, pri čemu su američki vojnici i istorijski i danas redovno umešani u zločine - od prostitucije i trgovine ljudima do silovanja, zlostavljanja maloletnika i krivičnih dela povezanih sa drogom.

Vreme da se ide kući?

U Vašingtonu ima nekoliko zagovornika povlačenja iz Koreje.

- Koliko dugo moramo da ostanemo u Koreji? Bili smo tamo otkad sam bio u srednjoj školi - rekao je tada 76-godišnji predsednički kandidat republikanaca Ron Pol na događaju u kampanji 2011.

Profimedia

Bivši ministar odbrane Mark Esper rekao je 2022. da je Donald Tramp predložio "potpuno povlačenje američkih snaga iz Južne Koreje", a Esper tvrdi da ga je on naveo da odbaci tu ideju.

Ranije ove godine Tramp je u intervjuu rekao da bi SAD mogle da povuku trupe iz "bogate" Južne Koreje ako ne plati svoj deo za odbranu.

- Želim da se Južna Koreja ponaša prema nama kako treba - rekao je Tramp, dodajući da trenutna posvećenost SAD toj zemlji "nema nikakvog smisla".

Severna Koreja je često navodila prisustvo američkih trupa i "provokativne" vežbe američkih sa njihovim južnokorejskim saveznicima u blizini Demilitarizovane zone kao jedan od razloga svog pojačanog bezbednosnog stava i razvoja nuklearnog oružja.

Tokom Trampove administracije i predsedavanja južnokorejskog lidera Mun Džae Ina preduzeti su važni koraci, uključujući niz istorijskih sastanaka visokog profila između severnokorejskog lidera Kim Džong Una i njegovih južnokorejskih i američkih kolega u pokušaju da se smire regionalne tenzije.

Profimedia

Ali tenzije su ponovo porasle pod predsednikom Džoom Bajdenom, američkim liderom koji je odlučio da se ne sastaje sa Kimom, kao i da proširi vojne vežbe u regionu, uključujući vežbe u koje su uključene snage iz Japana, i potpisivanje bezbednosnog pakta sa Seulom i Tokjom 2023. Mera je navela Severnu Koreju da potpiše istorijski ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Rusijom.

- Sada je bezbednost naše zemlje zbog mahinacija Sjedinjenih Američkih Država i njenih satelita u veoma opasnom i nestabilnom stanju. Vojni savez SAD i Južne Koreje pretvara se u vojni savez sa nuklearnom komponentom, što pokazuje da situacija na Korejskom poluostrvu može postati eksplozivna u svakom trenutku - rekao je severnokorejski ministar spoljnih poslova Čoe Son Hui na sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u Moskvi.

- Uspostavljena je veoma bliska saradnja između vojnih i bezbednosnih službi dveju zemalja. To nam takođe omogućava da efikasno rešavamo važna pitanja koja se tiču bezbednosti naših i vaših građana - rekao je Lavrov.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi