Sprema li se Severna Koreja za rat sa Južnom? Zbog čega svi odjednom bruje samo o tome

Niz događaja u poslednjih nekoliko dana podstakao je zapadne stručnjake da kažu da je "Korejsko poluostrvo na ivici rata".

Iako uvek postoji mogućnost da bilo koji incident eskalira u oružani sukob, trenutno nema razloga za zabrinutost, navodi Konstantin Asmolov, vodeći istraživač Centra za korejske studije Instituta Kine i savremene Azije Ruske akademije nauka.

Južnokorejski dronovi iznad Pjongjanga

Trenutne tenzije, koje se svode na međusobnu razmenu pretnji u stilu "Ne radite to ili ćete se suočiti sa strašnim posledicama", pokrenule su južnokorejske bespilotne letelice koje su bacale letke protiv Severne Koreje iznad Pjongjanga. Ovaj incident je potvrdio ruski ambasador u Severnoj Koreji Aleksandar Macegora, a fotografije sugerišu da su to bespilotne letelice slične avionima, kao one koje imaju u Južnoj Koreji.

Dobro je poznato da se u propagandnom ratu između Severne i Južne Koreje često koriste baloni. Ovu taktiku su pokrenuli južnokorejski "civilni aktivisti" koji već dugi niz godina lansiraju propagandne balone sa pamfletima, USB fleš diskovima itd. i šalju ih preko granice.

Očigledno su bivši južnokorejski predsednik Mun Džae In i aktuelni predsednik Jun Suk Jeol dozvolili ove aktivnosti, pošto se baloni lansiraju iz graničnih oblasti koje kontroliše država. Nakon oštre retorike iz Severne Koreje vlada u Seulu uvela je zabranu lansiranja balona, ali se to nastavilo povratkom konzervativnih snaga na vlast.

Profimedia

Ove inicijative mogu biti prilično opasne, jer propagandni leci nemaju za cilj samo podrivanje "duhovnog integriteta" Severne Koreje, već i da izazovu oružani sukob između Severne i Južne Koreje. Provokatori pretpostavljaju da kao ideokratska država Severna Koreja ne može da ignoriše uvrede "svog najvišeg dostojanstva".

U stvari, ovo je slično propagandnim letcima koje je distribuirala nacistička Nemačka, pozivajući Ruse da "prebiju jevrejskog političkog komesara“. Ako Severna Koreja pribegne oštrom vojnom odgovoru (kao što su artiljerijski udari na mesta za lansiranje balona u Južnoj Koreji), to ne bi ostavilo Jugu drugog izbora osim da uzvrati, čime bi se rasplamsao sukob koji mnogi u Južnoj Koreji očekuju - krstaški rat hrišćanstva i demokratije protiv "bezbožnog komunizma".

Međutim, uprkos žestokoj retorici, Severna Koreja je smislila neke impresivne protivmere. U znak odmazde za propagandne balone, sami su napunili svoje balone smećem i poslali ih u Južnu Koreju. Ovi baloni sadržali su kućni otpad i ostatke papira.

Severna Koreja je do danas lansirala više od 6.000 balona sa smećem, od kojih su neki čak sleteli u predsednički kompleks u Seulu. Iako su oni pričinili određenu štetu, nema prijavljenih žrtava. Ovaj odgovor se čini daleko boljim od bombardovanja. Baloni se lansiraju i kao odgovor na propagandu protiv Severne Koreje koja se emituje preko zvučnika u pograničnim oblastima.

Iz perspektive međunarodnog prava, lansiranje dronova je daleko ozbiljnije kršenje vazdušnog prostora i nacionalnog suvereniteta od slanja balona koje nosi vetar.

Profimedia

Osim toga, reakcija Južne Koreje na ove događaje je prilično intrigantna. Organizacije koje se inače bave slanjem balona sa lecima rekli su da nemaju nikakve veze sa tim. U početku su južnokorejski vojni zvaničnici negirali umešanost, ali je njihov stav kasnije prešao na "ne možemo ni potvrditi ni poreći ono što Severna Koreja tvrdi". Štaviše, vlasti su odbile da istraže ko stoji iza lansiranja bespilotnih letelica, dok je Kim Jo Džong, zamenica direktora odeljenja za javnost i informisanje Radničke partije Koreje i sestra vrhovnog lidera Severne Koreje, Kim Džong Una, direktno optužila južnokorejsku vojsku za provokaciju. 

Ovo daje razloga za spekulaciju da su dronovi ušli u vazdušni prostor Severne Koreje bez odobrenja vojnog vrha zemlje. To znači da u južnokorejskoj vojsci možda postoji grupa "mladih radikala" koji su ili želeli da pokažu vojne sposobnosti Seula Pjongjangu ili da se obračunaju zbog prošlih incidenata kada su severnokorejski izviđački dronovi uspešno leteli do Južne Koreje i nazad. Zabrinjavajući scenario nastaje ako je ova grupa povezana sa protestantskim sektama, jer to može dovesti do daljih provokacija.

U međuvremenu, Severna Koreja je naredila svojim artiljerijskim snagama lociranim duž granice da budu u punoj borbenoj gotovosti i pokrenula kampanju širom zemlje podstičući upis u Korejsku narodnu armiju. Iako je reč o značajnoj eskalaciji, do sada nije došlo do novih provokacija.

- Očekivano bi bilo da, iako komanda retko priznaje "budalaste inicijative građana", vojska sprovede internu istragu i obuzda bezobzirne entuzijaste čiji bi postupci mogli da ugroze celu zemlju. Uostalom, slična situacija se dogodila 2010. godine kada su južnokorejske snage granatirale severnokorejske teritorijalne vode tokom vežbi u blizini granice, pod pretpostavkom da, pošto niko nije povređen osim ribe, neće biti nikakvih posledica. Međutim, kao odgovor, Severna Koreja je bombardovala ostrvo Jeonpjeong, što je rezultiralo sa četiri smrtna slučaja. Sukob nije dalje eskalirao samo zato što su sve strane razumele razloge za to - piše Asmolov.

Profimedia

Presečeni putevi za Južnu Koreju

Činjenica da je Severna Koreja postavila artiljerijske jedinice duž granice poklopila se sa još jednim velikim događajem: njene snage su digle u vazduh puteve koji vode ka granici sa Južnom Korejom, presecajući sve preostale komunikacione rute između zemalja.

Ovo je označilo kulminaciju serije odbrambenih mera koje je Severna Koreja preduzela nakon radikalne promene u međukorejskoj politici krajem 2023. i početkom 2024, kada je odustala od koncepta ponovnog ujedinjenja. Kada se zemlja inicijalno podelila, mnogi su verovali da će do ponovnog ujedinjenja Koreje na kraju doći.

- Do 1972. Pjongjang je smatrao Seul svojom prestonicom, označavajući ga kao "privremeno okupiranu teritoriju". Dok su diskusije o ponovnom ujedinjenju početkom 20. veka često bile uokvirene kao daleka perspektiva, "Olimpijsko zbližavanje" 2018-2019 otkrilo je da je Seul čak i pod relativno liberalnom administracijom bivšeg predsednika Muna na međukorejski dijalog više gledao kao na predstavu nego kao na pravu priliku za saradnju. Međutim, pod konzervativnim vođstvom stav Južne Koreje prema Severnoj Koreji postao je otvoreno neprijateljski, a Pjongjang je shvatio da ideja o hipotetičkom ponovnom ujedinjenju sa "sunarodnicima" na jugu liči na nekada široko rasprostranjenu ideju da se nemački narod neće boriti za naciste - podseća Asmolov.

Sada je zvanično priznato da na Korejskom poluostrvu postoje dve antagonističke države, a Južna Koreja se otvoreno pominje kao neprijatelj.

Profimedia

- Međutim, ideja o vođenju rata zarad nasilnog ponovnog ujedinjenja više nije aktuelna. Severnokorejska propaganda tvrdi da će, ako Južna Koreja pokrene sukob, ona neizbežno biti slomljena i da će njenu teritoriju pripojiti Sever, ali to se može dogoditi samo kao odgovor na agresiju. Biti spreman za rat nije isto što i hteti da se rat započne - štaviše, Pjongjang u potpunosti razume da bi zbog Sporazuma o međusobnoj odbrani potpisanog 1953. između SAD i Južne Koreje svaki sukob odmah eskalirao u sukob koji bi uključivao Severnu Koreju, SAD i njihove saveznike. Zbog toga se Severna Koreja od početka godine priprema za odbranu u slučaju ofanzive Južne Koreje i gradi minska polja i utvrđenja. Uništavanje puteva naglašava ovu doktrinu i ovde bi vojnim stručnjacima trebalo da bude jasna jedna stvar - objašnjava analitičar.

- Kada se zemlja priprema za ofanzivu, ona nastoji da uspostavi snažan sistem komunikacionih linija od ključne važnosti za pružanje prekogranične podrške napadačkim snagama, uključujući pojačanja i municiju. Ovaj aspekt se često pojavljuje u diskusijama o izbijanju Korejskog rata - vojni istoričari primećuju da su tenkovi Severne Koreje uglavnom uništeni u američkim vazdušnaim udarima, a ne da su za to odgovorne mine. Ovo se može objasniti činjenicom da, iako se Južna Koreja takođe spremala da napadne Sever, vojno rukovodstvo potonje uspelo je da dobije odobrenje za ofanzivnu operaciju, dok vojska Južne Koreje nije dobila takvo odobrenje - dodaje on.

Ideja da je dizanje puteva u vazduh još jedna "provokacija" Severne Koreje zvuči zanimljivo, posebno ako se ima u vidu da je u Ustavu Južne Koreje navedeno da teritorija te zemlje obuhvata celo Korejsko poluostrvo, dok njen Zakon o nacionalnoj bezbednosti ne definiše Severnu Koreju kao državu već kao antidržavni entitet koji je nezakonito zauzeo severne pokrajine.

AP Photo/Ahn Young-joon

- Kijev je slično doživljavao Donjeck i Lugansk kada su oni još bili nepriznate republike. Međutim, uprkos upečatljivim slikama dignutih puteva u vazduh, činjenica da se Severna Koreja sprema da se brani zapravo znači da najverovatnije neće pokrenuti sukob. Po mom mišljenju, ovaj dokument je trebalo da bude ratifikovan mnogo ranije. Međutim, s obzirom na spore birokratske procese, činjenica da je ruski predsednik Vladimir Putin predložio ratifikaciju dokumenta u ovom trenutku deluje više kao slučajnost nego kao namerno iskazivanje podrške Rusije Pjongjangu. Štaviše, veća je verovatnoća da će ovaj sporazum ublažiti tenzije na poluostrvu umesto da ih eskalira - kaže Asmolov.

Zapadni analitičari su se fokusirali na član četiri sporazuma, koji kaže da ako se jedna strana nađe u ratnom stanju, druga je dužna da pruži svu moguću vojnu pomoć. Na Zapadu je ovo protumačeno kao naznaka da bi severnokorejske trupe uskoro mogle biti raspoređene u Ukrajini ili da bi, uz podršku Moskve, Pjongjang mogao da se upusti u nove oružane provokacije.

- Formulacija "ratno stanje" je ključna. Ne kvalifikuje se svaki oružani sukob kao "rat", a tehnički gledano, ruska specijalna vojna operacija ne smatra se takvom. Stoga je možda važnije fokusirati se na član 3 sporazuma, koji kaže da strane moraju održati konsultacije i razviti zajedničke strategije u slučaju potencijalnog sukoba. S obzirom na istoriju saradnje Moskve i Pjongjanga u ovoj oblasti, ove konsultacije verovatno imaju za cilj traženje neagresivnih rešenja problema, jer bi još jedna tačka žarišta blizu ruskih granica bila nepoželjna za Moskvu - objašnjava analitičar u tekstu za RT.

Pored toga, činjenica da su i Severna i Južna Koreja vezane sporazumima o međusobnoj odbrani sa velikim svetskim silama pretvara sukob u makroregionalno pitanje. Izgledi za treći svetski rat su nepovoljni i za Vašington i za Moskvu, pošto gubici daleko nadmašuju bilo kakve hipotetičke dobitke.

Profimedia

Neki zapadni eksperti i ruski liberali smatraju da će ratifikacija ovog sporazuma dovesti do značajnog zahlađenja odnosa između Moskve i Seula, kao i da može navesti Rusiju da ukine međunarodne sankcije koje je Pjongjangu uveo Savet bezbednosti UN. Čini se da su ovi strahovi preuveličani. Član 5 sporazuma zabranjuje stranama da se upuštaju u neprijateljske akcije, tako da južnokorejski govornici više neće moći da drže predavanja na ruskim univerzitetima o navodnim zločinima koje je počinila Severna Koreja, niti da navode da je komunizam produžetak satanizma. Međutim, ovaj član ne utiče na druge veze između Rusije i Južne Koreje - mogao bi da utiče na vojno-tehničku saradnju, ali trenutno takva saradnja ne postoji.

Što se tiče sankcija, čini se da za sada pozicija Rusije ostaje nepromenjena. Najviši ruski zvaničnici često kažu da je režim sankcija Severnoj Koreji nepravedan i da ga treba revidirati, a Rusija se čvrsto protivi uvođenju novih ograničenja pod bilo kojim izgovorom, s obzirom na to da je ukupan nivo sankcionog pritiska već blizu totalne ekonomske blokade.

- Ako se vratimo na odnose između Moskve i Seula, Južna Koreja ostaje "najprijateljskija od neprijateljskih zemalja" za Rusiju. Iako se verbalne prepirke i diplomatske tenzije povremeno razbuktavaju, čini se da su obe strane sklonije održavanju sadašnjeg nivoa saradnje, a ne dramatičnom prekidu veza. Crvena linija je jasno definisana: za Moskvu je to direktno snabdevanje Ukrajine oružjem i vojnom opremom, a za Seul je to vojno-tehnička saradnja između Rusije i Severne Koreje koja bi pojačala raketne i nuklearne sposobnosti Severne Koreje - objašnjava Asmolov.

Tvrdnje o severnokorejskim trupama u Ukrajini

Prvi izveštaji u kojima se tvrdi da je grupa severnokorejskih vojnika eliminisana u Ukrajini ili da se jedinice Korejske narodne armije prebacuju u Ukrajinu, pojavili su se u ukrajinskim medijima, uglavnom tabloidima, a ne zvaničnim publikacijama.

Printscreen X/YourAnonCentral

Ovi članci su se ili pozivali na "anonimne izvore u obaveštajnoj zajednici" ili na "ruske društvene mreže", misleći na određene kanale na Telegramu. Na tim kanalima se vide postovi o borcima iz Severne Koreje pored "informacija koje su procurile".

- Ovakve priče su našle put u modernoj ukrajinskoj propagandi. Iako nisam ni stručnjak za Ukrajinu ni vojni analitičar, čini se jasnim da je režimu Zelenskog hitno potrebno dodatno opravdanje za veću pomoć Zapada, a takođe treba da objasni javnosti zašto je situacija na linijama fronta tako strašna. U tom kontekstu, severnokorejske trupe služe kao mitsko čudovište koje prizivaju neprijatelji iz dubina podzemlja - nova monstruozna pretnja protiv koje su stare mere neefikasne i nova rešenja su očajnički potrebna. U međuvremenu, dokazi o vojnom prisustvu Severne Koreje u Ukrajini svode se ili na priče iz druge ruke ili na mutne video-snimke snimljene iza ograde, na kojima se vide neidentifikovani ljudi u uniformama koji nose ko zna šta ko zna gde. Međutim, u kontekstu ratne propagande, neki smatraju da je ovo dovoljan dokaz - piše analitičar za ruski portal.

- Verujem da bi hipotetičko prisustvo severnokorejskih trupa u Ukrajini donelo više problema nego koristi, jer ne prihvatam zapadni narativ da je situacija za Rusiju toliko sumorna da samo pseudo-Burijati mogu da spasu njenu vojnu kampanju. Prvo, s obzirom na tenzije na Korejskom poluostrvu, malo je verovatno da će Severna Koreja rasporediti značajne snage daleko od kuće. Drugo, dolazak ovih trupa zaista bi predstavljao određene izazove, posebno u pogledu broja vojnih prevodilaca potrebnih za obezbeđivanje komunikacije na različitim nivoima – od visoke komande do svakodnevnih interakcija. Treće, internacionalizacija sukoba stvorila bi slične mogućnosti i za drugu stranu - NATO bi lako mogao da uspostavi svoje prisustvo u Ukrajini na isti način, čak i ako je reč o "dobrovoljcima". Konačno, upotreba severnokorejskih snaga mogla bi da utiče na unutrašnji politički pejzaž Rusije, potencijalno naškodivši rejtingu vladajuće stranke, jer bi ljudi postavljali pitanja poput: "Zar Kremlj ne može da reši ovo unutrašnje pitanje sam, bez takvih saveznika?" Uprkos sve manjem broju mitova o Severnoj Koreji u ruskim medijima, mnogi Rusi i dalje doživljavaju Severnu Koreju kao bizarno mesto gde bi slušanje K-popa moglo da vas osudi na smrtnu kaznu - objašnjava Asmolov.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi