Poslednji samit je napravio buru: Zašto se Zapad plaši BRIKS-a?

Šesnaesti samit BRIKS-a u Kazanju kojim je predsedavao ruski predsednik Vladimir Putin pokazuje da je cilj Zapada da ga lično demonizuje i izoluje Rusiju na međunarodnom planu propao.

Dvadeset i četiri svetska lidera prisustvovala su samitu u Kazanju, uključujući one iz četiri nove zemlje BRIKS-a koje su se ove godine pridružile bloku. 

Putin je tokom samita održao bilateralne sastanke sa ključnim liderima, uključujući indijskog premijera Narendru Modija i kineskog predsednika Si Đinpinga i održao podužu konferenciju za štampu.

Broj zemalja zainteresovanih za ulazak u BRIKS (više od 30) pokazuje da nacije globalnog juga žele da budu deo nezapadnih foruma kako bi proširile svoje geopolitičke opcije i smanjile svoju ranjivost na pritiske Zapada na političke, ekonomske i bezbednosne frontove.

Profimedia

Konflikt u Ukrajini je dramatično razotkrio ove ranjivosti sa zaplenom rezervi i državne imovine trećih zemalja, čestom upotrebom drakonskih sankcija protiv protivnika koje utiču na treće strane, korišćenjem dolara kao oružja koji SAD upotrebljavaju kako bi kontrolisale globalni finansijski sistem itd. Lekcija o tome šta Zapad može da uradi moćnoj, resursima bogatoj, nuklearno naoružanoj zemlji kao što je Rusija kada se sukobe interesi poučila je i zemlje globalnog juga.

One traže reformisani globalni politički, bezbednosni i finansijski sistem zasnovan na jednakosti i pravičnosti. One žele da se više pažnje posveti njihovim brigama i prioritetima. One su sve više uplašene zbog dvostrukih standarda Zapada i politike promene režima.

U okviru foruma kao što je BRIKS zemlje članice i partneri mogu razviti mehanizme međusobne saradnje na obostranu korist u smislu razvojnih projekata, finansijske podrške, povezanosti, trgovine, kulture i međuljudskih kontakata.

Samit BRIKS-a održan je krajem oktobra pod sloganom "Jačanje multilateralizma za pravičan globalni razvoj i bezbednost", sa ciljem promovisanja reprezentativnijeg, pravednijeg međunarodnog poretka, osnaženog i reformisanog multilateralnog sistema, održivog razvoja i inkluzivnog rasta. Lideri su konstatovali pojavu novih centara moći i ekonomskog rasta, što bi moglo da otvori put za pravedniji, demokratskiji i uravnoteženiji multipolarni svetski poredak.

Izgradnja konsenzusa

Uz rastuće interesovanje za BRIKS na globalnom jugu, pitanje proširenja njegovog članstva i kriterijuma za to nesumnjivo je predstavljalo poteškoće. BRIKS je forum zasnovan na konsenzusu. Proširenjem bi izgradnja konsenzusa postala teža, jer bi nove članice ušle sa svojim pitanjima i prioritetima.

Proširenje bi moglo da utiče na rad i kredibilitet foruma ako izgradnja konsenzusa postane ozbiljan problem. U BRIKS-u ne postoji sistem glasanja. Već na sastanku ministara spoljnih poslova BRIKS-a u ruskom gradu Nižnjem Novgorodu u junu, kome su prisustvovale četiri nove članice, nije moglo da se objavi zajedničko saopštenje zbog razlika u pojedinim tačkama.

Profimedia

 

Ruski predsednik Putin priznao je da se svako dalje širenje može izbeći u ovoj fazi. Članovi osnivači, smatra on, sada već godinama rade zajedno i znaju kako forum funkcioniše. Novi članovi bi morali da se prilagode metodama i duhu foruma pre nego što se razmotri bilo kakvo dalje proširenje. 

Sa toliko kandidata za članstvo izbor jedne zemlje, a ne druge, bio bi politički problematičan. Rešenje je bilo uspostavljanje partnerskog statusa za nove kandidate, a ne u njihovom prijemu. 

Čak bi i odluke da se odabranim zemljama ponudi status partnerstva zahtevale intenzivne diskusije jer moraju biti zasnovane na konsenzusu, pri čemu svaka država članica ima svoje preferencije. Morao se pronaći balans kako bi se osiguralo da nijedna zemlja BRIKS-a ne bude posebno u prednosti u izboru partnera. 

Premijer Modi je na samitu izjavio da je Indija spremna da primi nove zemlje u BRIKS kao partnerske zemlje, ali je podvukao da sve odluke u vezi sa tim treba da se donose konsenzusom i da treba poštovati stavove osnivača BRIKS-a. On je dodao da vodeće principe, standarde, kriterijume i procedure usvojene tokom samita u Johanesburgu treba da poštuju svi.

U Kazanju je primljeno 13 novih partnera BRIKS-a: Alžir, Belorusija, Bolivija, Kuba, Indonezija, Kazahstan, Malezija, Nigerija, Tajland, Turska, Uganda, Uzbekistan i Vijetnam. To što su četiri članice ASEAN-a postale partneri veoma je značajno jer proširuje bazu BRIKS-a u jugoistočnoj Aziji. Indonezija je 2023. povukla svoju prijavu za članstvo posle promene vlasti.

Tanjug/Alexander Nemenov, Pool Photo via AP

Alžir je bio nezadovoljan što nije mogao da postane član kada je BRIKS proširen prošle godine, ali je sada dobio status partnera. Partneri su postale i dve najuticajnije zemlje Centralne Azije. Oni koji su izostavljeni mogu biti nezadovoljni, ali oni su već članovi ŠOS-a ili su odvojeno deo foruma pod ruskom ili kineskom upravom. Nigerija i Uganda su zaslužni izbori iz Afrike. 

Uključivanje Belorusije je jasna ruska geopolitička preferencija. Latinsku Ameriku predstavljaju zemlje koje su bile političke mete SAD. Venecuela je mogla biti izbor, ali izgleda da Brazil nije bio za. Geografska rasprostranjenost novih partnerskih zemalja vredna je pažnje. 

Uključivanje Turske kao članice NATO-a izgleda neočekivano, ali jasno je da su geopolitička razmatranja imala veliku težinu u odluci. Geopolitički i ekonomski značaj Turske za Rusiju je očigledan. 

Indija je imala rezerve da Turska postane partner zbog antiindijskih stavova o Kašmiru u Generalnoj skupštini UN i u Organizaciji islamske saradnje, kao i zbog svoje uloge u blokiranju indijskog članstva u Grupi nuklearnih dobavljača. Na kraju, Indija nije stala na put da Turska postane partner BRIKS-a, bez sumnje zbog poštovanja prema ruskim preferencijama.

Saudijska Arabija je zadržala dvosmislenost u pogledu članstva u BRIKS-u, uprkos tome što je primljena u grupu 2023. Ona je dočekala predsednika Putina u Rijadu u decembru 2023, ignorišući presudu Međunarodnog krivičnog suda protiv njega. Saudijsku Arabiju je na samitu u Kazanju predstavljao njen ministar spoljnih poslova. Saudijski prestolonaslednik primio je američkog državnog sekretara Antonija Blinkena u Rijadu dok se samit održavao u Kazanju, što bi moglo ukazivati na određeni stepen pritiska Vašingtona.

Vlada Srbije

Kazanska deklaracija

Put koji je pred BRIKS-om u uspostavljanju bolje ravnoteže snaga u globalnom sistemu kroz promovisanje multipolarnosti neće biti lak. Međuzavisnost nacija je realnost, a cilj je saradnja na ravnopravnijoj i pravičnijoj osnovi, a ne na konfliktnoj osnovi.

Program BRIKS-a je očigledno veoma ambiciozan. Ciljeve BRIKS-a u stvaranju alternativa finansijskom sistemu kojim dominira dolar nije lako ostvariti. Unutar zemalja BRIKS-a postoje rivalstva i podele, njihovi politički sistemi se razlikuju, neke su duboko antizapadne, druge imaju prijateljske veze sa Zapadom, a ekonomske razlike unutar grupe su velike.

Kazanska deklaracija BRIKS-a, sa 134 paragrafa, pokriva čitav niz pitanja: reformu UN i STO, eliminisanje jednostranih prinudnih mera, uključujući nezakonite sankcije i održavanje snažne i efikasne globalne mreže finansijske sigurnosti sa MMF-om zasnovane na kvotama i adekvatnim resursima u svom centru. Naglašena je ključna uloga G20 kao glavnog globalnog foruma za multilateralnu ekonomsku i finansijsku saradnju, kao i dućnička ranjivost zemalja sa niskim i srednjim prihodima.

Deklaracija takođe ponavlja potrebu da se poštuju ciljevi i principi Povelje UN, kao i posvećenost mirnom rešavanju sporova diplomatskim putem i posredovanjem, uz priznavanje legitimnih i razumnih bezbednosnih zabrinutosti svih zemalja. Pronađen je jezik konsenzusa po pitanju Ukrajine, pri čemu je Rusija pokazala dosta fleksibilnosti.

Profimedia

 

Teroristički čin detonacije ručnih komunikacionih uređaja u Bejrutu 17. septembra 2024. osuđen je u deklaraciji, kao i izraelske akcije u Gazi i na jugu Libana. Izraelski napad na diplomatske prostorije Irana u Damasku 1. aprila 2024. opisan je kao kršenje relevantnih Bečkih konvencija. Pominje se pitanje prava i sloboda plovidbe svih država u Crvenom moru i moreuzu Bab El Mandeb, kao i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije.

Paragraf o terorizmu sročen je veoma oštro i sveobuhvatno. Pomenuta su i pitanja širenja dezinformacija, uključujući propagiranje lažnih narativa i lažnih vesti, kao i govora mržnje, posebno na digitalnim platformama.

Predviđeno je zajedničko razvijanje Nove razvojne banke u novu vrstu MDB u 21. veku, od Mehanizma međubankarske saradnje BRIKS-a (ICM) zatraženo je, između ostalog, da se fokusira na pronalaženje prihvatljivih mehanizama finansiranja u lokalnim valutama.

Postoji i poziv za kreiranje fer i pravičnog globalnog okvira za upravljanje podacima. 

Pogled iz Nju Delhija

Indija, kao zemlja koja je doživela tranziciju foruma RIK-a (Rusija, Indija, Kina) u BRIK i BRIKS, posvećena je forumu i podržava njegove ciljeve ukorenjene u promovisanju multipolarnog sveta.

Premijer Modi je na samitu u Kazanju primetio da u svom novom ruhu BRIKS čini 40 procenata svetske populacije, oko 30 procenata svetske ekonomije i da kao ekonomija vredi više od 30 triliona dolara. Nova razvojna banka koju je stvorio BRIKS, rekao je on, pojavila se kao važna opcija za razvojne potrebe zemalja globalnog juga, sa sankcionisanim razvojnim projektima vrednim oko 35 milijardi dolara.

 

On je napomenuo da će ove godine biti pokrenut BRICS Startup Forum predložen tokom indijskog predsedavanja 2021. Pozdravio je i postignuti konsenzus za Partnerstvo za otvoreno tržište ugljenika BRIKS-a pod ruskim predsedavanjem. Takođe je pozdravio napore za povećanje finansijske integracije među zemljama BRIKS-a, napominjući da bi trgovina u lokalnim valutama i neometana prekogranična plaćanja ojačala ekonomsku saradnju unutar BRIKS-a.

Sprečavanje inflacije, obezbeđivanje prehrambene, energetske, zdravstvene i vodne bezbednosti bila su prioritetna pitanja za sve zemlje sveta, rekao je on. Pojavili su se novi izazovi, kao što su sajber-fejk i dezinformacije. 

Modi je rekao da BRIKS mora da pošalje poruku svetu da nije organizacija koja stvara podele već ona koja radi u interesu čovečanstva, a Putin ga je citirao u Kazanju rekavši da "BRIKS nije antizapad, nego ne-zapad".

Modi se zalagao za jednosmernu, čvrstu podršku svih zemalja BRIKS-a u borbi protiv terorizma i finansiranja terorizma, bez dvostrukih standarda, pored preduzimanja aktivnih koraka za zaustavljanje radikalizacije mladih u državama članicama. On je pomenuo potrebu da se radi na globalnim propisima za sajber-bezbednost i bezbednu i sigurnu veštačku inteligenciju.

BRIKS, rekao je on, treba da podigne svoj glas za reforme globalnih institucija kao što su Savet bezbednosti UN, multilateralne razvojne banke i STO na vremenski ograničen način. Međutim, rekao je da BRIKS mora da pazi da ne stekne imidž nekoga ko pokušava da zameni globalne institucije, umesto da bude percipiran kao grupa koji želi da ih reformiše.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi