Obostrana korist: Šta širenje BRIKS-a predstavlja za Afriku?

BRIKS je u januaru primio četiri nove članice u svoje redove - Egipat, Etiopiju, Iran i Ujedinjene Arapske Emirate, a Saudijska Arabija trenutno završava proces pristupanja.

Uključivanje još dve afričke nacije, Egipta i Etiopije, u grupu značajno je pojačalo njihov uticaj na kontinentu dajući im globalnu platformu za oblikovanje ne samo regionalne već i međunarodne politike.

Ove dve države su regionalni lideri sa diverzifikovanim ekonomijama i značajnom populacijom i stoga njihovo članstvo funkcioniše u oba smera tako što omogućava drugim zemljama članicama širi pristup afričkim tržištima.

Međutim, zajedno sa prilikama dolaze i izazovi povezani sa zategnutim odnosima između Egipta i Etiopije izazvane sporom ukorenjenim u kolonijalnoj prošlosti.

BRIKS u brojkama

Akronim BRIKS označava grupu koju su osnovali Brazil, Rusija, Indija, Kina, a kasnije i Južnoafrička Republika. Nakon početnog samita BRIK-a u Jekaterinburgu u Rusiji 2009. godine, kada je grupa zvanično pokrenuta, fokusirali su se na poboljšanje uloge privreda u usponu i zemalja u razvoju u globalnom poretku.

Profimedia

Na drugom samitu u aprilu 2010. lideri BRIK-a su poželeli dobrodošlicu Južnoj Africi u grupu, koja je tada promenila ime u BRIKS, kako bi odrazila njenu uključenost. Grupa je preduzela korake ka obezbeđivanju alternativnih ekonomskih instrumenata za zemlje članice, kao što je pokretanje multilateralne Nove razvojne banke (NDB).

Prošireni BRICS+ sada predstavlja 46 odsto globalne populacije i čini više od četvrtine svetske kopnene površine. Sa kombinovanim udelom u globalnoj trgovini od 28 odsto, privlačeći 25 odsto globalnih SDI (direktne strane investicije), BRICS+ ima značajan potencijal da podstakne svetsku trgovinu.

Komparativno, BRIKS+ sada parira drugim globalnim ekonomskim blokovima kao što su EU i G7 u smislu globalnog uticaja i ekonomskog dometa.

Na primer, udeo grupe G7 u globalnom BDP-u (bruto domaći proizvod zasnovan na paritetu kupovne moći) smanjen je sa 42,1 u 2002. na 29,6 procenata u 2024, što je pad od 12,5 procenata.

Nasuprot tome, udeo grupe BRIKS+ porastao je sa 24,1 u 2002. na 36,7 procenata u 2024, što je povećanje od 12,6 odsto. Ove promene ukazuju na rebalans globalne ekonomske moći, pri čemu je BRIKS+ potencijalno glavni u zastupanju ekonomskih interesa globalnog juga.

Profimedia

Očekuje se da će do 2029. udeo grupe G7 još više pasti, na 27,5 procenata, dok se predviđa da će udeo grupe BRIKS+ porasti na 38,3 odsto, što će naglaiti sve veći uticaj ekonomija u razvoju na globalnom tržištu.

Mogućnosti i izazovi koje nosi Afrika

I Egipat i Etiopija imaju značajnu moć u svojim regionima, pored toga što imaju raznovrsnu ekonomiju i veliku populaciju. Njihovo članstvo u BRIKS-u daje jedinstvenu platformu za pojačavanje njihovog glasa na globalnom nivou, dok ostalim članovima grupe omogućava širi pristup tržištima kontinenta.

Uključivanje Egipta i Etiopije ojačalo je raznolikost grupe i proširilo njen geografski domet. Ovo je omogućilo BRIKS-u da postane reprezentativniji glas za zemlje u razvoju i da igra aktivniju ulogu u globalnim poslovima. Međutim, njihovo članstvo donosi i izazove, kako na domaćem planu, tako i u smislu regionalne dinamike.

Značajan izazov koji bi mogao da napravi problem BRIKS-a jesu tenzije između Egipta i Etiopije oko Velike etiopske renesansne brane (GERD). Navodno se strahuje da će brana, koja je pri kraju, smanjiti dotok vode Egiptu i Sudanu. Međutim, kako je GERD 90 odsto završen, proizvodnja energije u Etiopiji je počela, a na vodosnabdevanje Egipta još nije uticalo brzo punjenje rezervoara zahvaljujući nizu izuzetnih vlažnih sezona.

Dok je Sporazum o Nilu istorijski dao Egiptu i Sudanu kontrolu nad vodama reke, Etiopija je odbila da bude vezana njime.

Profimedia

Ovaj spor, kao i mnogi drugi u Africi, ima korene u kolonijalnoj prošlosti. Cilj britanske imperijalne strategije u krajem 19. i početkom 20. veka bio je da se obezbedi politička i ekonomska stabilnost Egipta kontrolisanjem basena Nila uglavnom za proizvodnju pamuka koji bi pomogao britansku tekstilnu industriju. Britanci su imali za cilj da kontrolišu vode Nila u okviru ovog plana, a do 1890-ih preuzeli su zemlje poput Ugande i Sudana.

Sporazum iz 1902, koji je predviđao da Etiopija, pod carem Menelikom II, neće koristiti vode Plavog Nila bez britanske dozvole, učvrstio je njihovu dominaciju. Tretirajući Nil kao jedinstvenu hidrološku jedinicu pod britanskom kontrolom, ovaj sporazum i druge diplomatske smicalice učinili su Britaniju defakto vladarem basena Nila.

Istovremeno je regionalna nejednakost proširena, a reka je korišćena kao oružje protiv egipatskog nacionalizma. Ovaj dugogodišnji spor mogao bi da stvori trenja unutar BRIKS-a ako se ne reši, jer uključuje dve ključne članice sa sukobljenim interesima oko vitalnog resursa.

Diverzifikacija egipatske ekonomije

Egipat se trenutno bori sa ekonomskom krizom, pri čemu je inflacija dostigla vrhunac od blizu 40 odsto u martu 2024, a egipatska funta je jedna od najlošijih valuta na svetu. Pošto se godinama oslanjao na američku pomoć, Egipat sada nastoji da proširi ekonomiju kroz trgovinu sa članicama BRIKS-a, posebno kroz uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Indije i Kine, kao što je pšenica.

Profimedia

Rusija je ojačala poziciju lidera na egipatskom tržištu pšenice u marketinškoj 2023–2024, popevši se na 63 procenta tržišnog udela sa 55 procenata prethodne godine. Rusija je ostala na čelu sa 5,9 MMT (miliona metričkih tona) pšenice u periodu između jula i marta 2023–2024, uprkos oporavku ukrajinskog izvoza pšenice u Egipat, koji je dostigao 1,2 MMT.

Oštar porast ruskih isporuka pšenice, posebno nakon što je egipatska Opšta uprava za snabdevanje (GASC) ponovo otvorila ponude za ukrajinsku pšenicu u decembru 2023. godine, naglašava vitalnu ulogu Rusije u zadovoljavanju potreba Egipta za pšenicom, nadmašujući druge dobavljače poput EU.

Pored toga, egipatski sektor plastike mogao bi imati koristi od poboljšanog pristupa tržištima u drugim zemljama BRIKS+, pružajući preko potrebnu ekonomsku diverzifikaciju. Industrija plastike je jedan od najdinamičnijih proizvodnih sektora u zemlji i proizvodi širok spektar robe, od građevinskih komponenti do materijala za pakovanje. Ova industrija se brzo širi, podstaknuta izvozom, kao i domaćom potražnjom, i od vitalnog je značaja za egipatski ekonomski pejzaž.

Egipatski ministar trgovine i industrije Ahmed Samir izjavio je da je cilj zemlje da poveća godišnji izvoz na 100 milijardi dolara, posebno kroz industrijsku ekspanziju i trgovinu sa novim tržištima. BRIKS bi mogao da igra ključnu ulogu u tome, omogućavajući Egiptu da se bavi trgovinom denominiranom u valutama BRIKS-a, potencijalno zaobilazeći oslanjanje na američki dolar.

Foto: Printskrin/Tviter/@AdvoBarryRoux

Međutim, ovo će zahtevati strukturne reforme, uključujući smanjenje birokratskih prepreka stranim ulaganjima i bolje upravljanje resursima kako bi se osigurala dugoročna dobit.

Brz razvoj Etiopije

Etiopija, iako ekonomija koja brzo raste, suočava se sa sopstvenim nizom izazova, uključujući inflaciju, spoljni dug i nedostatak strane valute. Konflikt u regionu Tigraja takođe je ozbiljno uticao na njegovu ekonomiju. Međutim, članstvo u BRIKS-u pruža Etiopiji mogućnosti da proširi trgovinu i privuče investicije, posebno iz Kine i Indije, njenih najvećih trgovinskih partnera van EU.

Sa privredom Etiopije koja raste za više od 5 procenata godišnje, ona je među najbrže rastućim ekonomijama u Africi.

Rukovodstvo zemlje je naglasilo da je članstvo u BRIKS-u važna diplomatska pobeda, koja će omogućiti Etiopiji da ojača međunarodni položaj i ekonomske veze. Međutim, da bi Etiopija u potpunosti imala koristi od ovoga, mora se pozabaviti domaćim pitanjima, stabilizovati politički pejzaž i poboljšati infrastrukturu kako bi iskoristila nove trgovinske mogućnosti.

Ulazak na afričko tržište

Egipat i Etiopija bi mogli da posluže kao kapije za BRIKS-a za pristup afričkom tržištu. Sporazum o Afričkoj kontinentalnoj zoni slobodne trgovine (AfCFTA), čiji je Egipat član, omogućava BRIKS-u direktan pristup regionalnim tržištima. To bi moglo dovesti do povećanja unutarafričke trgovine i dublje ekonomske integracije.

Profimedia

U međuvremenu, BRIKS bi mogao da posluži kao protivteža finansijskim institucijama kojima dominira Zapad, kao što su MMF i Svetska banka, nudeći alternativne izvore finansiranja za afričke zemlje. Ovo je posebno relevantno za Etiopiju, koja se istorijski borila sa dugovima tradicionalnih zajmodavaca.

Sa BRIKS-om koji pruža fleksibilnije finansijske aranžmane, afričke zemlje bi mogle imati veći uticaj u pregovorima o uslovima razvojnih projekata.

Ekspanzija BRIKS-a naglašava rastući uticaj grupe u globalnim poslovima, posebno jer uključuje više zemalja sa globalnog juga. Za Egipat i Etiopiju članstvo u BRIKS-u predstavlja mogućnosti za ekonomsku diverzifikaciju, rast trgovine i jači glas na međunarodnoj sceni.

Štaviše, pristup finansijskim resursima BRIKS+ mogao bi pomoći stabilizaciji ekonomije Etiopije i podržati strukturne reforme u Egiptu, obezbeđujući obema nacijama alate potrebne za uspešno upravljanje domaćim i regionalnim tenzijama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi