Zapad ima čega da se plaši: Kako je BRIKS postao jedna od najjačih grupa u svetu i šta je postigao za 18 godina postojanja?

Samit BRIKS-a u Kazanju u Rusiji mogao bi da označi prekretnicu u globalnoj geopolitičkoj istoriji.

Kako zapadni svetski poredak doživljava sporu eroziju, novi savez raste, razvija se privlači sve veći broj zainteresovanih koji su sve odlučniji da zacrtaju sopstveni kurs.

Ovaj jedinstveni događaj okuplja 24 šefa država, a uključivanje Antonija Gutereša, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, u ovaj samit otvara velika pitanja o trenutnoj dinamici globalnog upravljanja.

Potraga za istinskom saradnjom

Tradicionalno, na UN se gleda kao na bastion multilateralizma, ali se njihovo usklađivanje sa zapadnim silama dovodi u pitanje. Ovaj samit u Kazanju mogao bi da bude katalizator za strateško repozicioniranje, gde bi UN mogle da traže da se kreću između starih saveza i trendova u nastajanju.

BRIKS više nije samo ekonomska koalicija - oni se afirmišu kao održiva alternativa istorijskoj dominaciji zapadnih zemalja.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Čini se da unipolarni svet kakav poznajemo ustupa mesto multipolarnoj eri, gde nekoliko sila u nastajanju polaže pravo na svoje mesto u globalnom procesu donošenja odluka.

Samit u Kazanju predstavlja priliku bez presedana za BRIKS da iscrta novu mapu međunarodne saradnje. Prisutni šefovi država razgovaraće o mnoštvu pitanja, od ekonomije do bezbednosti, uključujući i ekološke izazove.

Formiranjem strateških saveza, ova grupa, koja predstavlja preko 45 odsto svetske populacije, nastoji ne samo da ojača svoj uticaj, već i da ponudi alternativnu platformu za zemlje u razvoju koje se često osećaju marginalizovano u okviru tradicionalnih institucija Breton Vudsa kao što su MMF ili Svetska banka.

Ove rasprave mogle bi da dovedu do sporazuma koji bi, u zavisnosti od svog obima, mogli da redefinišu pravila međunarodne ekonomske igre.

Reakcija Zapada

Zapad je, umesto da stoji po strani, primoran da odgovori na rastuću i sve popularniju dinamiku BRIKS-a. Zapadne vlade, koje se često ne slažu i podeljene su oko svojih pristupa, mogu biti prinuđene da preispitaju svoj odnos sa zemljama u razvoju.

Tanjug/Maxim Shipenkov, Pool Photo via AP

Trenutna situacija je obeležena rastućim tenzijama, što ilustruje opadanje poverenja u institucije sa zapadnjačkim središtem. Stav NATO-a i evropskih aktera prema BRIKS-u mogao bi da postane fokus žestokih debata, naglašavajući neizbežnu potrebu za prilagođavanjem.

Prisustvujući ovom događaju, Gutereš verovatno ilustruje želju UN-a da revitalizuje svoju ulogu u svetu koji se menja. Njegova intervencija mogla bi da podvuče rastući značaj dijaloga na jugu i razmene u cilju uspostavljanja kooperativnih partnerstava koja prevazilaze uobičajene podele.

Prilika za globalni jug 

Ovogodišnji samit takođe bi mogao da pruži priliku za zemlje Globalnog juga, koje žele da se njihov glas čuje na međunarodnoj sceni.

Ove nacije, koje se često zanemaruju u globalnim diskusijama, mogu imati koristi od iskustava i resursa BRIKS-a i uspostaviti razvojne modele prilagođene njihovim potrebama.

Tanjug/Maxim Shipenkov, Pool Photo via AP

Izazov leži u stvaranju jakih i trajnih veza koje nisu zasnovane samo na ekonomskim osnovama, već takođe integrišu društvena i ekološka razmatranja.

Budućnost multilateralizma 

Multilateralizam, kako je zamišljen posle Drugog svetskog rata, suočava se sa periodom neizvesnosti. Uspostavljene institucije bore se da efikasno odgovore na savremene izazove kao što su klimatske promene, rastuća nejednakost i krize upravljanja.

Samit BRIKS-a mogao bi da ponudi novu viziju multilateralizma, inkluzivniju i prilagođenu aktuelnoj realnosti. Ovaj model mogao bi da stvori sinergiju među zemljama globalnog juga, predlažući alternativu rigidnosti sadašnjeg zapadnog okvira.

Samita BRIKS-a u Kazanju nije samo niz diplomatskih diskusija, već laboratorija za stvaranje nove globalne arhitekture. Pošto Zapad može biti svedok preraspodele moći u međunarodnim poslovima, zemlje u razvoju, koje predstavlja BRIKS, preuzimaju uzde ove transformacije.

Ovaj samit mogao bi da označi početak kraja zapadne prevlasti i nastanak nove ere u kojoj se konačno čuje glas Globalnog juga.

Tanjug/Maxim Shipenkov, Pool Photo via AP

Sa više od 200 različitih događaja, ovo je prvi samit na kom su prisustvovali novi članovi grupe.

Ruski grad Kazanj je domaćin 16. samita BRIKS-a, a lideri iz 36 zemalja, uključujući 22 šefa država ili vlada, prisustvuju trodnevnom događaju.

Moto događaja je "Jačanje multilateralizma za pravičan globalni razvoj i bezbednost".

Istorija grupe

BRIKS su 2006. osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika mu se pridružila 2011.

Egipat, Iran, UAE, Saudijska Arabija i Etiopija postali su 1. januara 2024. punopravni članovi, dok je Rusija preuzela predsedavanje BRIKS-om.

BRIKS je počeo da sarađuje sa zemljama trećeg sveta početkom 2010-ih kroz format "BRICS Plus/Outreach".

Tanjug/Maxim Shipenkov, Pool Photo via AP

Oko 40 zemalja zainteresovano je za saradnju sa grupom na različite načine.

BRIKS je "klub istomišljenika" članica, a ne blok poput NATO-a ili EU, i nedostaju mu povelja, budžet, sekretarijat i nadnacionalne strukture.

Šta je BRIKS postigao?

Prošireni BRIKS predstavlja oko 45 procenata svetske populacije (oko 3,6 milijardi ljudi) i kombinovani nominalni BDP od 28,5 biliona dolara (MMF, 2023).

BRIKS sada učestvuje sa 36 procenata globalnog BDP-a, nadmašujući 29,3 odsto zamalja G7 i 14,5 odsto Evropske unije.

Predviđa se rast BRIKS-a za 2024. na 4 odsto, naspram 1,7 odsto za G7 i 3,2 odsto na globalnom nivou, rekao je Putin na poslovnom forumu BRIKS-a.

Zemlje BRIKS-a zajedno čine 45 odsto globalne proizvodnje sirove nafte.

Profimedia

Zemlje BRIKS-a imao više od 20 odsto globalnih rezervi zlata, predvođene Rusijom (2.340 tona) i Kinom (2.260 tona), prema proračunima Sputnjika, koji je koristio podatke Svetskog saveta za zlato.

BRIKS čini 25 procenata svetskog izvoza. U 2023. trgovina Rusije dostigla je 228 milijardi dolara sa Kinom, 57 milijardi dolara sa Indijom i 13 milijardi dolara sa Brazilom i Južnom Afrikom.

BRIKS je osnovao Novu razvojnu banku (NDB) 2014. godine za finansiranje projekata infrastrukture i održivog razvoja u državama članicama i tržištima u razvoju. Ovlašćeni kapital NDB iznosi 100 milijardi dolara.

Od 2016. godine NDB je investirao u 138 projekata širom Kine, Indije, Brazila, Rusije, Južne Afrike, Bangladeša i Egipta, navodi se na zvaničnoj veb-stranici.

Zbog sankcija Zapada u oko 65 procenata trgovine između Rusije i partnera iz BRIKS-a sada se koriste nacionalne valute.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi