Zašto je Kini potreban BRIKS i kakvu ulogu igraju ostale članice u njemu?

Šesnaesti samit BRIKS-a koji je održan u Kazanju u Rusiji postao je jedan od najvažnijih sastanaka u istoriji organizacije. Na samitu je prvi put učestvovala proširena grupa učesnika (prvobitnim članicama BRIKS-a Rusiji, Kini, Indiji, Brazilu i Južnoafričkoj Republici pridružile su se nove članice - UAE, Iran, Egipat i Etiopija).

Na dnevnom redu su bile i rasprave o daljem širenju, a kao potencijalne članice razmatrane su Saudijska Arabija, Malezija, Turska i druge zemlje.

Ovaj samit pokazao se kao veliko diplomatsko dostignuće za Moskvu. Dok globalni lideri grle ruskog predsednika Vladimira Putina, u tome vidimo upečatljiv simbol neuspeha Zapada da izoluje Rusiju.

Iako sve zemlje članice BRIKS-a igraju važnu ulogu u organizaciji, jedna se posebno ističe - Kina, druga po veličini svetska ekonomija (i prva po paritetu kupovne moći) i primarni rival Sjedinjenih Američkih Država za globalni uticaj.

Ovo postavlja suštinsko pitanje: da li je BRIKS sredstvo za širenje uticaja Kine? I da li može da evoluira u neku vrstu "alijanse globalnog juga" koju vodi Kina protiv "globalnog severa" kojim dominiraju SAD?

Tanjug/Maxim Shemetov, Pool Photo via AP

Zvanične izjave Kine donekle odgovaraju na ova pitanja.

Šta BRIKS znači za Kinu?

Važno je razumeti da je BRIKS platforma za dijalog, a ne savez koji svojim članicama nameće posebne obaveze. Malo je verovatno da će se BRIKS transformisati u integrisanu organizaciju poput Evropske unije. Ako je neko poređenje relevantno, kao forum za diskusiju BRIKS je bliži G7, objašnjava Ivan Zuenko, viši naučni saradnik na Univerzitetskom institutu MGIMO za međunarodne studije.

- Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, među državama članicama BRIKS-a postoje određene unutrašnje protivrečnosti, a učešće u organizaciji ne znači da će ova pitanja biti rešena. Dobar primer je teritorijalni spor između Kine i Indije, ali postoje i drugi izazovi. I kako se organizacija širi, što izgleda neizbežno, broj ovih pitanja će se samo povećavati - piše Zuenko za RT.

- Drugo, stvaranje saveza i čvrsto strukturisanih integracija protivreči kineskoj spoljnopolitičkoj filozofiji, koja odbacuje staru logiku "blokovske opozicije" u korist razvoja "novog tipa međunarodnih odnosa", partnerstava između zemalja bez obavezujućih sporazuma. Prema Kini, odnos između Rusije i Kine ilustruje ovaj pristup i smatra se "jačim od tradicionalnih saveza" - dodaje on.

Tanjug/Maxim Shemetov, Pool Photo via AP

Za Kinu je najvažniji potpuni suverenitet i princip nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja (i obrnuto – odupiranje spoljnom mešanju u njene unutrašnje poslove). Kina dosledno primenjuje ovaj pristup u svojim odnosima sa drugim zemljama. Nije slučajno što Inicijativa Pojas i put, koja postoji više od jedne decenije, nije postala integrisani savez i što ostaje jednostavno "inicijativa".

Implementacija inicijative koncepta "zajednice zajedničke budućnosti za čovečanstvo" podrazumeva zajednički razvoj neograničenog broja zemalja zasnovan na međusobnoj interakciji. S jedne strane, podrazumeva integraciju (pošto liberalizuje prekogranično kretanje kapitala, dobara i usluga). S druge strane, ovaj oblik integracije poštuje suverenitet učesnika i ne diktira kojim međunarodnim organizacijama treba da se pridruže.

Kineska spoljnopolitička filozofija ne isključuje učešće u različitim integracionim inicijativama, nego gleda na njih pozitivno, a BRIKS je jedna od njih.

Za Kinu BRIKS prvenstveno služi kao platforma na kojoj Peking može saopšti svoju perspektivu o globalnim pitanjima drugim nacijama i koordiniše stavove o različitim pitanjima. Na kraju krajeva, članstvo drugih zemalja u BRIKS-u (od kojih mnoge imaju komplikovane odnose sa Kinom) deluje kao zaštita, sprečavajući ih da budu uvučene u zapadne koalicije koje mogu biti neprijateljski nastrojene prema Kini.

- Ovaj pristup sprečava svaku mogućnost dominacije Kine. Ako bi Peking formirao sopstvenu "džepnu alijansu", uradio bi to pod sopstvenim uslovima i pozvao bi nacije koje su ekonomski zavisne od Kine. U međuvremenu, Rusija i Indija definitivno ne spadaju u tu kategoriju - piše Zuenko.

Profimedia

- Ključni interesi Kine u okviru BRIKS-a uključuju dedolarizaciju, uspostavljanje alternativa Svetskoj banci i MMF-u i pomoć globalnom jugu da se oslobodi zavisnosti od zapadnih institucija. Platforma BRIKS-a olakšava ove inicijative na globalnom nivou i proširuje njihov domet izvan jednog regiona, istovremeno minimizirajući zabrinutost partnera o potencijalnim rizicima povezanim sa ekspanzijom Kine - nastavlja analitičar.

Iz ove perspektive, što se više zemalja pridruži BRIKS-u, to bolje. Zemlje BRIKS-a kolektivno nadmašuju zemlje G7 po broju stanovnika i različitim ekonomskim pokazateljima. Ovo je u skladu sa kineskim pogledom na trenutnu fazu svetske istorije kao jednu od "promena bez presedana" koju karakteriše uspon bivših kolonija i polukolonija - promene za koje Kina veruje da bi mogle da poboljšaju svet u celini.

Međutim, to ne znači da Kina vidi BRIKS isključivo kao antizapadni blok. Takođe se nada da će se angažovati sa Zapadom i negovati obostrano korisnu saradnju u duhu "zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva".

U ovom trenutku nema govora o pridruživanju zemalja EU, Australije ili Kanade, nacija koje imaju zategnute odnose sa Kinom. Međutim, ako se uzme u obzir geografska ekspanziju Inicijative Pojas i put, postaje jasno da Kina pokazuje fleksibilnost i otvorenost u pitanjima integracije i da je spremna da sarađuje sa svima.

Tanjug/Maxim Shemetov, Pool Photo via AP

Ova perspektiva sugeriše da Kina ne koristi BRIKS kao sredstvo za suprotstavljanje SAD. Naprotiv, kako se organizacija širi, smanjuje se verovatnoća da se transformiše u "vojno-politički savez". Međutim, za Kinu to nije nedostatak, već prednost.

Zašto je učešće Kine u BRIKS-u važno za Rusiju

- Kineski pristup je u skladu sa političkom strategijom Moskve. Kina nema dominantnu poziciju u BRIKS-u kada je u pitanju donošenje odluka - sve rezolucije se donose zajedničkim konsenzusom, a uticaj Rusije je jednak kineskom - navodi Zuenko.

Međutim, učešće Kine čini BRIKS (koji se na kineskom naziva "đinžuang" ili "zlatna cigla") pravom alternativom onome što se često naziva zapadnom "zlatnom milijardom".

Bez Kine BRIKS ne može da zastupa interese globalne većine, posebno u ekonomskom smislu.

Kina služi kao primarni trgovinski partner i investitor za većinu zemalja BRIKS-a. Dakle, inicijative usmerene na racionalizaciju trgovine među članicama BRIKS-a mogu doneti značajne koristi samo kada uključuju Kinu. Predlozi za prelazak na nacionalne valute ili stvaranje alternativa SWIFT-u bili bi besmisleni bez učešća Kine.

Tanjug/Maxim Shemetov, Pool Photo via AP

Investicioni projekti povezani sa BRIKS-om takođe postaju irelevantni u odsustvu Kine. Nova razvojna banka, sa sedištem u finansijskom okrugu u Šangaju, uglavnom se finansira kineskim kapitalom. Njeni projekti u Rusiji uključuju kreditne linije za održivi razvoj malih istorijskih gradova, poboljšanje sistema vodosnabdevanja u gradovima sliva Volge i unapređenje transportne i logističke infrastrukture u arktičkom regionu.

- Ukratko, pristup kineskim ekonomskim resursima posebno je privlačan za sadašnje i potencijalne članice BRIKS-a, uključujući Rusiju. Pošto ovaj pristup nije direktan već je "filtriran" kroz BRIKS, to pomaže u ublažavanju rizika povezanih sa zavisnošću od finansijskih institucija - ne samo zapadnih, već i kineskih. Što je još važnije, zajedničko učešće Rusije i Kine u BRIKS-u pojačava uticaj njihovog bilateralnog strateškog partnerstva, pretvarajući ga u kamen temeljac za izgradnju novog svetskog poretka zasnovanog na multipolarnosti (Kina preferira termin "multilateralizam" koji, uprkos nekim nijansama, prenosi sličnu ideju) - objašnjava Zuenko.

Rusija održava bliska partnerstva sa svim zemljama BRIKS-a, ali se Kina ističe kao stalna članica Saveta bezbednosti UN koja je sposobna da izazove Zapad u pogledu razvoja naprednih tehnologija. Zajednička vizija Rusije i Kine u pogledu na budućnost globalne politike, njihove sposobnosti da pregovaraju i prevazilaze razlike (koje svakako imaju, kao i sve suverene države), i njihova otvorenost za saradnju sa drugim nacijama čine osnovu BRIKS-a.

Tanjug/Maxim Shemetov, Pool Photo via AP

Strateško partnerstvo Rusije i Kine njihovi lideri su više puta opisali kao "jedan od ključnih faktora stabilnosti na globalnoj sceni", a unutar BRIKS-a, ovaj stabilizacijski efekat postaje još dublji, kaže analitičar.

Kako je suočena sa značajnim pritiskom Zapada na Rusiju, saradnja sa Kinom u okviru BRIKS-a dobija novo značenje za Moskvu. Kada se Putin i kineski predsednik Si Đinping sastaju na bilateralnim samitima, zapadni mediji govore o navodnom "savezu dve autokratije". Međutim, kada im se pridruže generalni sekretar UN Antonio Gutereš, indijski premijer Narendra Modi, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa i drugi globalni lideri, postaje teško održati tu priču.

Nedavni samit BRIKS-a u Kazanju dokazuje da su odnosi Rusije i Kine jaki kao i uvek. Ovo partnerstvo nije partnerstvo između gospodara i podređenog, već je to ravnopravan, obostrano koristan savez koji podstiče saradnju sa drugim nacijama. Odgovarajući okvir za takva partnerstva već postoji i nastavlja da se širi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi