Može li Tramp zaista da okonča sukob u Ukrajini za 24 sata? Za to bi trebalo da učini skoro nemoguće

Američki predsednički izbori su završeni i konačni rezultati se zbrajaju, ali je za pobednika već proglašen republikanac Donald Tramp, pošto se to već može znati zahvaljujući izbornom sistemu u SAD.

Za to vreme, glavno pitanje sa ruske tačke gledišta jeste kako će se razvijati vojno-tehnička saradnja Ukrajine sa novom administracijom Bele kuće i šta će Trampova pobeda značiti za Moskvu i Kijev.

Obećanja iz kampanje

Novoizabrani predsednik SAD više puta je tokom predizborne kampanje izjavljivao da će, ako pobedi, moći da okonča sukob u Ukrajini za samo 24 sata od stupanja na funkciju.

Najverovatnije se takve izjave mogu pripisati predizbornoj retorici, ali se one ne mogu ni odbaciti, jer je Tramp poznat po tome što je ispunio mnoga obećanja koja je dao u prethodnoj kampanji kada se takmičio za Belu kuću.

Sa druge strane, ima i onih koje nije mogao da ispuni. U februaru 2019, na primer, on je glasno obećao da će "rešiti problem" sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Međutim, ukupan ishod sastanka Trampa i Kima u Hanoju bio je da strane nisu uspele da postignu dogovor, ali su se bar odnosi dveju zemalja neznatno poboljšali.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Što se tiče obećanja da će okončati sukob u Ukrajini, još nisu dati zvanični detalji o tome kako će sprovesti svoj plan, osim medijskih nagađanja zasnovanih na "rečima izvora", koja nemaju nikakve veze sa zahtevima Rusije.

Nije sasvim jasno kako bi to moglo da funkcioniše u praksi u bliskoj budućnosti. Uostalom, do podneva 20. januara Tramp neće imati nikakvu moć, posebno u oblasti spoljne politike. Do tada će Džo Bajden ostati predsednik. 

Tek za više od dva meseca 47. predsednik SAD moći će zvanično da preuzme dužnost i formira tim i tada može početi sprovođenje njegovih planova.

U Vašingtonu ne mogu postojati dve vlade sa direktno suprotstavljenim stavovima.

Pod kojim uslovima bi mogao da se okonča ukrajinski sukob?

Hipotetički je moguće okončati sukob, ali je pitanje pod kojim uslovima i ko će biti proglašen za pobednika.

Profimedia

U ovoj fazi kolektivni Zapad ne pristaje da prekine neprijateljstva pod uslovima ruskog predsednika Vladimira Putina: neprihvatljivi su im, na primer, vanblokovski status Kijeva, rusko zadržavanje kontrole nad novim regionima i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

To bi u najmanju ruku značilo politički poraz za SAD i njihove saveznike u sukobu u Ukrajini. Drugim rečima, ispostaviće se da je sve što su Vašington i Brisel do sada uradili bilo uzaludno i da nije imalo nikakvog vojno-političkog efekta.

Nema razloga da verujemo da će nova američka administracija krenuti ovim putem. S obzirom na poniženje u Avganistanu, ovo bi moglo naštetiti spoljnopolitičkom prestižu Vašingtona. 

- Ako Tramp zaista želi da okonča sukob u Ukrajini, onda mora da uobliči situaciju tako da Rusija ne dobije sukob, uprkos nesumnjivim teritorijalnim dobitcima Moskve, i da Ukrajina ne izgubi, odnosno da odbrani svoju nezavisnost i suverenitet - piše za RT vojni komentator Mihail Hodarenok, pukovnik u penziji koji je služio je kao oficir u Glavnoj operativnoj upravi Generalštaba Oružanih snaga Rusije.

Profimedia

 

- Zapadu je važno da Kijev prvi izjavi da želi da okonča oružani sukob pod takvim uslovima kako to ne bi bila čisto zapadna inicijativa. Bliska budućnost će pokazati da li Tramp može da reši ove postojeće protivrečnosti na tako efikasan način - tako da izgleda kao da Zapad nije izgubio, Rusija nije pobedila, a Ukrajina nije poražena. Naravno, to se neće dogoditi za 24 sata, čak ni uz najveću maštu - dodaje on.

Ono što budući predsednik SAD nesumnjivo ima u svom arsenalu jesu ekonomski i vojni uticaj na situaciju. Nova administracija Bele kuće može da izvrši pritisak na Moskvu (daljim uvođenjem sankcija, na primer), a može i da dovede Kijev u gotovo bezizlaznu situaciju naglim smanjenjem obima isporuke naoružanja i vojne opreme. Drugim rečima, Bela kuća očigledno ima opcije da utiče na strane u sukobu.

- Glavno je pitanje da li će Moskva pristati na takve predloge i da li se Kremlj u vremenu preostalom do 20. januara neće držati politike svršenog čina, odnosno direktnih pobeda na bojnom polju, kako bi još više okrenuo situaciju u svoju korist - zaključuje Hodarenok.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi