Libija nakon Gadafija: Trinaest godina na raskršću između prošlosti i budućnosti!
Dok neki Libijci i dalje oplakuju Gadafija kao vođu koji je garantovao socijalnu sigurnost i državni suverenitet, drugi pamte njegov pad kao priliku za demokratizaciju zemlje – priliku koja još uvek nije ostvarena
Danas se obeležava trinaesta godišnjica smrti Muamera el Gadafija, bivšeg vođe Libije, čija je vladavina trajala četiri decenije i ostavila dubok trag na ovu severnoafričku zemlju. Gadafi je ubijen 20. oktobra 2011. godine u Sirtu, a njegov pad označio je početak nestabilnog perioda koji i dalje potresa Libiju.
Kraj vladavine i početak političkog vakuuma
Gadafijeva smrt došla je nakon višemesečnih sukoba koji su započeli u februaru 2011. godine, inspirisani Arapskim prolećem. Demonstracije protiv režima brzo su se pretvorile u građanski rat. Prelazni nacionalni savet (PNS), uz podršku NATO-a, uspeo je da svrgne Gadafija, ali kraj njegove vladavine nije doneo stabilnost, već je otvorio vrata za unutrašnje sukobe i međunarodne intervencije.
Libija je ubrzo postala poprište borbi između različitih frakcija i političkih lidera koji su pokušavali da zavladaju podeljenom zemljom. Nastojanja da se uspostavi jedinstvena vlada često su bila bezuspešna, dok su pokušaji mirovnih pregovora nailazili na prepreke zbog suprotstavljenih interesa.
Gadafi – između heroja i tiranina
Sećanje na Gadafija ostaje duboko podeljeno među Libijcima. Za jedne je bio vođa koji je podigao životni standard i osigurao suverenitet zemlje, dok ga drugi pamte kao diktatora odgovornog za represiju i gušenje sloboda. Njegova Socijalistička Narodna libijska Arapska Džamahirija, proglašena 1969. godine nakon državnog udara, bila je zasnovana na socijalističkim principima i autokratskoj kontroli.
Tokom vladavine, Gadafi je unapredio infrastrukturu i učinio obrazovanje i zdravstvenu zaštitu dostupnim i besplatnim za sve građane. Libija je, zahvaljujući naftnom bogatstvu, postala država s jednim od najviših standarda u Africi. Međutim, njegova vladavina bila je obeležena i političkom represijom i kultom ličnosti, što je izazvalo nezadovoljstvo kod mnogih građana.
Socijalistički režim, kakav do tada nije viđen
Gadafi je vladao Libijom 42 godine, a na vlast je došao 1969. kada je uz pomoć Saveza slobodnih oficira izvršio puč i srušio kralja Idriza. Odmah nakon toga, preimenovao je državu u Socijalističku narodnu libijsku arapsku džamahiriju i uspostavio socijalistički režim, kakav do tada nije viđen. Tokom vladavine bio je zagovornik ujedinjenja afričkih zemalja, a od Libije, koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, stvorio je naciju sa najvišim standardom u Africi.
Za vreme njegove vladavine obrazovanje i zdravstvena zaštita bili su besplatni, a računi za struju nisu postojali u ovoj zemlji. Gadafi je dosta polagao na obrazovanje – kad je počeo da vlada, samo 25 odsto stanovnika bilo je pismeno, dok danas četvrtina građana ima fakultetsku diplomu. Oni koji bi želeli da se školuju u inostranstvu od države bi dobijali po 2300 dolara za smeštaj i prevoz. Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija, pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije. Ovaj vodovod je dobrim delom uništen tokom NATO bombardovanja.
Libija danas – haos bez kraja
Trinaest godina nakon pada Gadafija, Libija i dalje nije pronašla put ka stabilnosti. Zemlja se suočava s političkim krizama, ekonomskom nestabilnošću i borbama između različitih milicija. Mnogi Libijci i dalje žive u nesigurnim uslovima, dok međunarodni pregovori često završavaju bez konkretnih rešenja.
Libija je postala i ključna tranzitna tačka za migrante koji pokušavaju da pređu Sredozemno more ka Evropi, što dodatno komplikuje humanitarnu situaciju u zemlji. Uprkos brojnim inicijativama za pomirenje i obnovu, zemlja je i dalje podeljena između različitih političkih frakcija koje se bore za prevlast.
Nasleđe Gadafijeve ere
Dok neki Libijci i dalje oplakuju Gadafija kao vođu koji je garantovao socijalnu sigurnost i državni suverenitet, drugi pamte njegov pad kao priliku za demokratizaciju zemlje – priliku koja još uvek nije ostvarena. Libija ostaje na raskršću između prošlosti i budućnosti, a pitanje ostaje otvoreno: da li je pad Gadafija bio početak novog poglavlja ili produženje haosa?
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari