Zagovornik rata u Ukrajini od samog početka: Ko je Mark Rute i kojim lestvicama se uspeo do mesta šefa NATO-a?

Holandski političar Mart Rute zvanično je u utorak preuzeo funkciju 14. generalnog sekretara NATO-a, nasledivši Jensa Stoltenberga iz Norveške, koji je na tom mestu bio deset godina.

Rane godine

Rute je rođen 14. februara 1967. u Hagu. Diplomirao je istoriju 1992. godine na Univerzitetu u Lajdenu, a nakon toga, od 1992. do 1997, radio je kao menadžer ljudskih resursa u kompaniji robe široke potrošnje "Unilever", gde je bio odgovoran za obuku i razvoj kadrova, kao i za reorganizaciju.

Od 1997. do 2002. nastavio je sličan posao u kompaniji "Van der Berg", koja je takođe deo "Unilevera".

Funkciju direktora ljudskih resursa u kompaniji "Iglomora Grup VB", još jednoj podružnici "Unilevera", preuzeo je 2002.

Tanjug/AP Photo/Harry Nakos

Osim toga, od septembra 2008. bio je gostujući predavač u školskom sistemu „Johan de Vit“ u Hagu.

Politički uspon

Ruteov politički angažman počeo je tokom njegovih studentskih dana.

Između 1988. i 1991. godine vodio je omladinsku organizaciju "Sloboda i demokratija", koja je bila povezana s desničarskom liberalnom Narodnom strankom za slobodu i demokratiju.

U maju 2006. postao je lider te stranke.

U ranijoj fazi političke karijere, između 2002. i 2004. godine, obavljao je funkciju državnog sekretara za socijalna pitanja i zapošljavanje, dok je od 2004. do 2006. bio državni sekretar za obrazovanje, kulturu i nauku u vladi premijera Jana Petera Balkenendea.

Kratko je bio član Donjeg doma parlamenta Holandije 2003. godine, a od 2006. do 2010. bio je zamenik Donjeg doma i lider Narodne stranke za slobodu i demokratiju.

Tanjug/AP Photo/Harry Nakos

Pod njegovim vođstvom stranka je na izborima 2010. godine ušla u koalicijsku vladu i postala vodeća politička snaga.

Od oktobra 2010. Rute je preuzeo dužnost premijera i ministra opštih poslova Holandije, a na toj poziciji je ostao tokom više mandata - biran je ponovo 2012, 2017. i 2022. godine.

U ekonomskoj politici, zagovarao je povećanje starosne granice za penziju, smanjenje državnog budžetskog deficita i bio je pristalica monetarističkih mera.

U politici migracija zalagao se za strože kontrole, dok je na međunarodnom planu podržavao aktivno učešće Holandije u Evropskoj uniji i NATO-u.

Ukrajina i neminovni gubitak izbora

Tokom njegovog premijerskog mandata Holandija se pozicionirala kao jedan od glavnih vojnih sponzora Ukrajine, posebno u okviru "koalicije za lovce", kojoj je cilj bio isporuku aviona F-16 ukrajinskoj vojsci.

Tanjug/AP Photo/Harry Nakos

Holandija je takođe obezbedila Ukrajini artiljeriju, dronove i municiju, a troškovi za odbranu su nadmašili dva procenta BDP-a, što je NATO zahtevao od svojih članica.

Ruteova politička karijera nije tekla glatko. Brojni skandali su ga pratili dok je bio na funkciji u Holandiji.

Njegove veštine u sprečavanju da se političke mrlje zalepe za njega donele su mu nadimak "teflon".

Njegova treća koaliciona vlada podnela je ostavku početkom 2021. zbog skandala u vezi sa istragama o isplatama socijalne pomoći za decu, posle kojih su hiljade roditelja pogrešno označene kao prevaranti.

Nekoliko meseci kasnije Rute se pokazao kao majstor opstanka dovodeći svoju konzervativnu Narodnu partiju za slobodu i demokratiju do pobede na nacionalnim izborima i formirajući četvrtu i poslednju koaliciju od istih partija koje su podnele ostavku da bi pokrenule glasanje.

Tanjug/AP Photo/Harry Nakos

Ruteova politička karijera naišla je na prepreku u julu 2023. godine, kada je podneo ostavku zbog neuspeha koalicije da postigne dogovor o regulisanju priliva azilanata.

Nakon vanrednih izbora u novembru 2023, na kojima je pobedila krajnje desničarska Partija za slobodu, Rute je objavio da će napustiti Narodnu stranku za slobodu i demokratiju, čiji je lider bio dugi niz godina.

Dana 20. juna 2024. objavljeno je da su sve 32 članice NATO-a podržale Ruteovu kandidaturu za poziciju generalnog sekretara Alijanse, čime je on postao njen novi lider.

Da bi obezbedio sebi mesto šefa NATO-a, Mark Rute je morao da upotrebi sve diplomatske veštine dok je ubeđivao one koji su bili sumnjičavi prema njemu, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, da podrže njegovu kandidaturu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi