Pre 10 godina je Krim vraćen Rusiji! Nariškin: Predaja Krima Ukrajini 1954. je bila tragična greška Hruščova
Krim je postao ruski region u martu 2014. godine
Pre tačno deset godina, 18. marta 2014, Republika Krim i grad Sevastopolj i zvanično su ponovo postali deo Rusije nakon održanog referenduma.
Tim povodom se u Rusiji održavaju mnoge svečanosti, a oglasili su se i brojni zvaničnici.
Direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin izjavio je da je odluka iz 1954. godine da se Krim preda Ukrajini bila "neoprostiva i tragična" greška sovjetskog lidera Nikite Hruščova.
Nariškin, koji je i predsednik Ruskog istorijskog društva, rekao je, na okruglom stolu povodom 10. godišnjice ponovnog ujedinjenja Krima i Sevastopolja sa Rusijom, da je to bio neustavan i voluntaristički korak, prenose Ria novosti.
Pročitajte još:
Russian Foreign Ministry Press Service via AP
- Razmišljajući o istoriji Krima i Sevastopolja, ne možemo a da ne osetimo duboko razočaranje zbog neoprostive, tragične greške koju je svojevremeno napravio Nikita Sergejevič Hruščov. Međutim, već tada je bilo jasno da je ovaj neustavan, voluntaristički korak direktno u suprotnosti sa težnjama stanovnika poluostrva - rekao je Nariškin.
Inače, Krim je postao ruski region u martu 2014. godine, nakon referenduma koji je održan posle državnog prevrata u Ukrajini. Na referendumu se 96,77 odsto birača na Krimu i 95,6 odsto birača u Sevastopolju izjasnilo za ujedinjenje s Rusijom.
"Simbol obnavljanja istorijske pravde"
Pre deset godina Krim i Sevastopolj su se ujedinili s Rusijom, a taj datum je postao simbol obnavljanja istorijske pravde, ocenio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.
- Danas je dan čiji se značaj za našu zemlju i narod teško može preceniti: pre deset godina krim i Sevastopolj su se ujedinili s Rusijom. Taj datum je postao simbol obnove istorijske pravde - napisao je Sobjanjin na Telegramu.
Profimedia
On je naveo da je Rusija, zahvaljujući jedinstvu svih svojih građana, uspela da odoli i nastavlja da odoleva svim teškoćama i naglasio da su se Krim i Sevastopolj tokom protekle decenije veoma promenili, da je mnogo toga učinjeno, a da mnogo toga tek predstoji da se uradi.
- Za naše pravo na miran i slobodan život sada se hrabro bore učesnici specijalne vojne operacije. Uveren sam da će Rusija, kao i svi mi zajedno, učiniti sve da bi snovi i nade naših ljudi postati realnost. Istina je na našoj strani. Važno je da budemo svesni da ćemo zajedno pobediti. Čestitam vam Krimsko proleće, prijatelji - dodao je Sobjanin.
"Ukrajina bila spremna još 1991. godine da se odrekne Krima"
Ukrajinske vlasti su još 1991. godine bile spremne da se odreknu Krima, kako bi stekle nezavisnost Ukrajine, izjavio je šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.
- Mnogo godina kasnije sam imao mogućnost da razgovaram sa bivšim predsednikom Ukrajine Leonidom Kravčukom, koji je bio negativan lik u istoriji Krima, koji je govorio o situaciji sa Beloveškom šumom i pričao, da tada nije bilo reči o Krimu, a čak i da je bilo, onda smo bili spremni da žrtvujemo ne samo Krim, već sve što je potrebno. Toliko je on želeo nezavisnost zapadnoukrajinske duboko iskompleksirane grupe stanovnika - rekao je Konstantinov televiziji "Krim 24".
Prema njegovim rečima, početkom 90-ih godina, u periodu raspada SSSR-a, nije bilo političke volje da se do kraja završi ono što je započeto i da se Krim ponovo uključi u sastav Rusije.
Ključni referendum
U Krimskoj oblasti, koja je deo Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike od 1954. godine, 20. januara 1991. godine je održan referendum o obnavljanju Krimske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike.
To je bio prvi plebiscit u istoriji SSSR-a. Prema njegovim rezultatima, za obnovu Krimske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike kao subjekta SSSR-a i učesnika Saveznog dogovora glasalo je 93,26 odsto birača.
Na osnovu rezultata referenduma 12. februara 1991. godine Vrhovna rada Ukrajine je priznala zakon "O obnavljanju Krimske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike", pritom nije uzet u obzir drugi deo pitanja koji je bio iznet na referendumu, o uvećanom statusu Krima do nivoa subjekta SSSR-a i učesnika Saveznog sporazuma.
Sporazum o uspostavljanju Zajednice nezavisnih država, poznatiji po neformalnom nazivu Beloveški sporazum, sporazum je kojim je ozvaničen prekid postojanja SSSR-a kao države. Potpisan je 8. decembra 1991. godine na lovačkom imanju Viskuli u Beloveškoj šumi u Belorusiji. Potpisnice su tri od četiri zemalja koje su 1922. godine osnovale SSSR: Rusija, Belorusija i Ukrajina.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari