Kijev: Postavljeni novi zamenici ministra odbrane; Vazdušna uzbuna u Sevastopolju

Rat u Ukrajini ušao je u 581. dan.

Mađarska neće podržati Ukrajinu na međunarodnom nivou sve dok Kijev ne povrati prava mađarskoj manjine na svojoj teritoriji, izjavio je premijer zemlje Viktor Orban pred parlamentom države.

Ukrajina tvrdi da je u napadu na Sevastopolj poginuo komandant ruske Crnomorske flote Viktor Sokolov.

Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je da bi Poljska mogla da obezbedi Ukrajini starije oružje iz svog arsenala nakon što ga zameni modernim.

23.54 - Kijev: Postavljeni novi zamenici ministra odbrane

Ukrajinska vlada imenovala je troje novih zamenika ministra odbrane, nakon što ih je šestoro smenjeno po postavljanju novog ministra, preneo je Rojters.

Pre tri nedelje je na mesto ministra odbrane postavljen Rustem Umerov, koji je poručio da će novi zamenici doprineti kvalitativnim promenama koje će prvo osetiti ukrajinski vojnici.

Umerovljevi zamenici biće Jurij Džihir, Natalija Kalimkova i Katarina Černohorenko.

22.21 - Trudo se izvinio zbog prisustva ukrajinskog nacističkog veterana u parlamentu

Kanadski premijer Džastin Trudo se izvinio zbog toga što je predsednik Donjeg doma u kanadskom parlamentu pozdravio ukrajinskog nacističkog veterana kao heroja tokom sednice kojoj je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Trudo je rekao da mu je posebno žao zbog neprijatne situacije u kojoj se zbog toga  našao Zelenski, prenosi Rojters.

"To je bila greška koja je duboko osramotila parlament i Kanadu", kazao je on.

22.00 - Nekadašnji trans portparol ukrajinske vojske na udaru prankera

20.20 - Lokalne vlasti: Vazdušna uzbuna u Sevastopolju

Lokalne vlasti na Krimu objavile su vazdušnu uzbunu u Sevastopolju, preneo je Rojters.

Vazdušnu uzbunu objavio je načelnik Sevastopolja Mihail Razvožajev putem Telegrama.

Krim je međunarodno priznat kao deo Ukrajine, ali od 2014. godine Rusija drži kontrolu nad tim regionom.

19.50 - Kijev traži od zemalja G7 oružje za napad na fabrike u Iranu i Siriji

Kijev traži od zemalja G7 oružje za napad na fabrike u Iranu i Siriji, piše Gardijan.

Medij, pozivajući se na dokument koji je Ukrajina predala G7, piše da je Rusija u prethodna tri meseca izvela više od 600 napada na ukrajinske gradove dronovima koji, navodno, sadrže evropske komponente.

Kao odgovor, Kijev želi da pokrene „raketne napade na fabrike dronova u Iranu i Siriji, kao i na potencijalne proizvodne pogone u Ruskoj Federaciji“.

19.07 - Kijev imenovao troje novih zamenika ministra odbrane Rustema Umerova

Ukrajinska vlada imenovala je danas troje novih zamenika ministra odbrane nakon što su šestorica zvaničnika razrešena posle imenovanja novog resornog ministra Rustema Umerova ranije ovog meseca.

Među novim zamenicima su Jurij Džihir, zamenik ministra finansija od 2018 do 2020; Natalija Kalmikova, bivša izvršna direktorka ukrajinskog veteranskog fonda, kao i Katerina Černohorenko, šefica ukrajinskog projekta "Vojska dronova".

AP Photo/Roman Chop

19.05 - Zatvoren konzulat Finske u Sankt Peterburgu

Konzulat Finske u Sankt Peterburgu zatvoren je danas nakon što je Rusija ranije najavila njegovo zatvaranje.

Korisnički servis u konzulatu već je bio ukinut početkom meseca.

- Kraj jedne ere. Ponosna sam na naš tim i obavljeni posao - navela je konzul Sanamarija Vanamo na društvenoj mreži X (Tviter).

Finska je početkom juna obavestila Rusiju da će proterati devet ruskih "špijuna" iz svoje zemlje jer su oni, kako su navele finske vlasti, prekršili Bečku konvenciju koja reguliše diplomatske odnose.

18.11 - Kijev pozvao MSP da odbaci ruske prigovore o navodima o genocidu

Ukrajina je danas pozvala Međunarodni sud pravde (MSP) da odbaci prigovore Rusije i u potpunosti sasluša tvrdnju Kijeva da je Moskva zloupotrebila međunarodno pravo rekavši da je invazija 2022. učinjena da bi se zaustavio navodni genocid.

Kijev tvrdi da Rusija zloupotrebljava međunarodno pravo govoreći da je invazija bila opravdana i da joj je cilj bio da zaustavi navodni genocid u istočnoj Ukrajini, kao i da nije bilo rizika da se genocid dogodi na tom području, gde se Ukrajina bori protiv snaga koje podržava Rusija od 2014.

Prošle nedelje Rusija je pozvala MSP, takođe poznat kao Svetski sud, da odbaci slučaj, tvrdeći da su pravni argumenti Kijeva pogrešni.

17.28 - Češka odobrila plan za kupovinu 24 američka borbena aviona F-35

Češka vlada je odobrila plan za kupovinu 24 borbena aviona F-35, saopštio je danas premijer Petr Fijala.

On je naveo da će prvi avion stići 2029. godine, a ostali do 2035. godine.

16.07 - Kijev tražio oružje za napade na fabrike u Iranu i Siriji

Kijev traži od zemalja G7 oružje za napad na fabrike u Iranu i Siriji, piše Gardijan.

List, pozivajući se na dokument koji je Ukrajina predala G7, piše da je Rusija u prethodna tri meseca izvela više od 600 napada na ukrajinske gradove dronovima koji, navodno, sadrže evropske komponente.

Profimedia

Kao odgovor Kijev želi da pokrene „raketne napade na fabrike dronova u Iranu i Siriji, kao i na potencijalne proizvodne pogone u Ruskoj Federaciji“.

16.02 - Nemačka odlaže isporuku krstarećih raketa Ukrajini

Nemačka odlaže isporuku krstarećih raketa dugog dometa "taurus" Ukrajini zbog straha od direktne konfrontacije sa Rusijom, piše Volstrit žurnal, pozivajući se na nemačke zvaničnike.

Prema njegovim rečima, Nemačka strahuje da će Taurusu biti potrebni nemački specijalisti za posao, a to bi moglo da gurne Berlin u direktnu konfrontaciju sa Moskvom. Prema pisanju lista, nemački kancelar Olaf Šolc je lično suspendovao isporuku raketa zbog ovih zabrinutosti.

15.41 - Bugarska daje Ukrajini rakete kojima treba popravka

Bugarski parlamentarci su u sredu doneli odluku da Ukrajini pruže dodatnu vojnu pomoć, koja će uključivati rakete za protivvazdušne raketne sisteme S-300 kojima je potrebna popravka, kao i municiju za automatsko oružje, koje bugarska vojska odavno ne koristi.

Odluka je doneta na zatvorenoj sednici.

Profimedia/Yuri Smityuk/TASS

15.39 - Peskov: Klintonova zamenila pojmove optužujući Rusiju i Putina za širenje NATO

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton pokušava da izmeni pojmove kada optužuje Rusiju i predsednika Rusije Vladimira Putina za širenje NATO, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- Gospođa Klinton je među nama poznata po svojim pokušajima da sve preokrene naglavačke i promeni pojmove - rekao je on.

15.30 - FS Poljske najavio bojkot svih utakmica protiv ruskih reprezentacija 

Predsednik Fudbalskog saveza Poljske (PZPN) najavio je danas da će ova zemlja bojkotovati moguće utakmice protiv ruskih selekcija u evropskim takmičenjima.

- Bio sam iznenađen jučerašnjim saopštenjem Izvršnog komiteta Evropske fudbalske unije (UEFA). Ako ruskim selekcijama bude dozvoljeno da igraju, naše reprezentacije neće igrati protiv njih. Ovo je jedina ispravna odluka - rekao je predsednik PZPN Cezari Kuleša na društvenoj mreži X (Iks).

13.39 - Peskov: Rusija čeka međunarodnu reakciju na aplauz kanadskog parlamenta nacisti

Moskva čeka međunarodnu reakciju na aplauz kanadskog parlamenta nacisti SS Galicijske divizije Jaroslavu Hunki, rekao je danas novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Na pitanje o tome da li je bilo potrebno da predsednik Donjeg doma kanadskog parlamenta Entoni Rota podnese ostavku, portparol Kremlja je rekao da je jasno da je on preuzeo odgovornost, ali je zapitao "šta da se radi sa parlamentom koji je ovacijama pozdravio fašistu", preneo je TASS.

- Mora da postoji međunarodna reakcija, koju bismo, naravno, radije čuli nego da ćutimo o ovom pitanju - istakao je Peskov.

Profimedia

13.06 - Civil poginuo u granatiranju Donjecka

Jedan civil je poginuo kada su ukrajinske snage gađale Donjeck, saopštio je gradonačelnik Aleksej Kulemzin.

 

11.32 - Telus: Razgovori Poljske sa Ukrajinom o uvozu žita na pravom putu

Nakon nedavnog spora između Poljske i Ukrajine zbog odluke zvanične Varšave da produži zabranu na uvoz ukrajinskog žita poljski ministar poljoprivrede Robert Telus izjavio je danas da su "razgovori sa Ukrajinom o uvozu žita na pravom putu".

11.08 - Rusi napredovali u Harkovskoj oblasti

Ruske snage su u poslednje vreme značajno napredovale i utvrdile se na položajima koje su ranije u Harkovskoj oblasti držale snage Kijeva, rekao je šef administracije te oblasti Vitalij Gančev za televiziju "Rusija 24".

On je dodao da protivnik dovlači snove rezervne snage i pruža žestok otpor.

- Imaju velike gubitke - rekao je Gančev i dodao da su glavni položaji, strateški važni za dalje napredovanje pod kontrolom ruskih snaga.

11.05 - Zaharova optužila SAD i Britaniju da su pomogli u napadu na Sevastopolj

10.33 - Saldo pozvao sve koji su aplaudirali u kanadskom parlamentu da podnesu ostavku

Gubernator Hersonske oblasti Vladimir Saldo pozvao je sve koji su u parlamentu Kanade aplaudirali ukrajinskom nacisti i veteranu SS divizije Jaroslavu Hunki da daju ostavke.

Profimedia

- Evo, premijer Kanade, Džastin Trudo, sakrio se od odgovornosti iza leđa predsednika Donjeg doma parlamenta Entonija Rote. On bi takođe trebalo da podnese ostavku, kao i svi koji su aplaudirali u sali parlamenta. Posebno njegova zamenica Kristi Friland, koja je naslednica banderovaca i na čiju inicijativu je zapravo i organizovan ovaj nacistički cirkus. Još bolje bi bilo da im bude suđeno zbog toga - napisao je Saldo na svom Telegram kanalu.

10.28 - U hersonskom delu fronta uništena ukrajinska haubica M777

Pripadnici grupe „Dnjepar“ uništili su na hersonskom delu fronta ukrajinsku haubicu M777 američke proizvodnje i minobacač kalibra 120 milimetara, rekao je za Sputnjik izvor upoznat sa situacijom.

10.07 - Američki Senat predložio da se izdvoji manje novca za Ukrajinu

Američki Senat predložio je da usaglasi izdvajanje sredstava za Ukrajinu u umanjenom obimu, u iznosu od 4,5 milijardi dolara preko Pentagona i 1,65 milijardi dolara preko Stejt departmenta do 17. novembra, proizlazi iz nacrta privremenog budžeta koji je objavio portak „Pančboul“.

U slučaju da se usvoji kompletan budžet ovaj predlog bi prestao da funkcioniše.

Podsetimo, prethodno je gotovo 30 kongresmena republikanaca u pismu, čiju je kopiju dobio „Volstrit žurnal“, obavestilo Belu kuću da odbijaju zahtev za izdvajanje 24 milijarde dolara za potrebe Kijeva.

Profimedia

Krajem avgusta Bela kuća tražila je od Kongresa sredstva koja bi pokrila potrebe federalne Vlade u toku usaglašavanja kompletnog budžeta za 2024. finansijsku godinu.

9.59 - Grupa ukrajinskih boraca se predala ruskim vojnicima

Grupa ukrajinskih boraca u pravcu Svatovo-Kremena predala se ruskim snagama. Oni su se prethodno oglasili preko specijalnog otvorenog radio kanala. Predali su i sanduke sa municijom, rekao je za Sputnjik izvor upoznat sa situacijom.

9.44 - Nemačka vlada izviždana zbog pomoći Ukrajini

Tokom jednog predizbornog skupa nemački kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izviždani su zbog pomoći Ukrajine, piše "Špigl".

Kako se navodi u članku, bez obzira na to što Šolc i Berbok predstavljaju različite stranke - on Socijaldemokratsku partiju, a ona Zelene - Nemci su ih dočekali sa podjednakim nezadovoljstvom.

- Uvrede, uzvici "uaa" i zviždanje, ne baš prijatan doček za kancelara Šolca u centru Nirnberga - navodi se u članku.

AP photo

8.36 - Hrvatski ratari tvrde da su preplavljeni žitom iz Ukrajine

Iako hrvatski premijer Andrej Plenković tvrdi da je Hrvatska samo tranzitna zemlja za ukrajinsko žito, podaci Ministarstva poljoprivrede govore suprotno, a predstavnik domaćih ratara Petar Pranjić kaže da je Hrvatska izložena nekontroliranom uvozu ukrajinskog žita i brašna.

Plenković je, naime, prošle sedmice odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti da deo ukrajinskog žita, čiji je prevoz preko hrvatskih luka od Dunava do Jadrana nedavno dogovoren s Kijevom, ostane u Hrvatskoj, rekao "da će hrvatske luke služiti za tranzit ukrajinskog žita trećim zemljama".

8.31 - Kijev: Evropske komponente ugrađene u iranske dronove koje koristi Rusija

Različite komponente evropskih proizvođača ugrađivane su u iranske dronove koje koristi Rusija u napadima na Ukrajinu, navodi se u tajnom dokumentu koji je Kijev poslao svojim zapadnim saveznicima tražeći isporuke raketa dugog dometa za napade na proizvodne lokacije u Rusiji, Iranu i Siriji.

U dokumentu na 47 stranica koji je u avgustu ukrajinska vlada dostavila vladama G7, Kijev tvrdi da je u prethodna tri meseca bilo više od 600 ruskih napada bespilotnim letelicama (UAV) koje sadrže zapadnu tehnologiju, prenosi londonski Gardijan.

7.30 - Zelenski imenovao Ševčenka za spoljnopolitičkog savetnika

MN Press

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je bivšeg fudbalera Andrija Ševčenka za spoljnopolitičkog savetnika, prema predsedničkom ukazu objavljenom danas. U ukazu nisu navedeni detalji u Ševčenkovoj ulozi, prenosi Kijev Indipendent.

Ševčenko je tokom svoje fudbalske karijere igrao za Dinamo Kijev, Milan i Čelsi. Sa Milanom je 2003. bio šampion Evrope, a 2004. dobio je Zlatnu loptu, najprestižniju individualnu fudbalsku nagradu. Ševčenko je bio selektor fudbalske reprezentacije svoje zemlje od 2016. do 2021. godine i trener italijanskog kluba Đenova u sezoni 2021-22. Pod Ševčenkovim vođstvom fudbalska reprezentacija Ukrajine stigla je do četvrtfinala Evropskog prvenstva u fudbalu 2020. godine, što je njen najbolji rezultat do sada.

7.15 - Kina pozvala Dansku, Švedsku i Nemačku da ne odlažu istragu o Severnom toku

Zamenik stalnog predstavnika Kine pri UN Geng Šuang pozvao je Dansku, Švedsku i Nemačku na sednici Saveta bezbednosti UN da ne odlažu istragu o okolnostima sabotaže u Severnom toku.

Profimedia

- Relevantne zemlje već neko vreme sprovode nacionalne istrage. Ali, još nismo videli nikakve rezultate. Što se to duže bude odlagalo, biće teže prikupiti dokaze i otkriti istinu, a to će više sumnji i spekulacija izazvati - rekao je Geng.

On je istakao da trenutno ne postoji merodavan zaključak o istragama tri zemlje, prenosi Rojters.

- Nadamo se da će uključene zemlje aktivno odgovoriti na zabrinutost međunarodne zajednice i blagovremeno objaviti napredak u istragama - rekao je Geng.

7.00 - Ukrajini preti najniža stopa nataliteta na svetu

Ukrajina se suočava sa još jednom demografskom katastrofom, pošto prognoze ističu da će stopa nataliteta u toj zemlji postati najniža na svetu postati najniža na svetu usred sukoba sa Rusijom.

Ukrajinska populacija se smanjuje ne samo zbog nastavljanja sukoba koji je već rezultovao desetinama hiljada žrtava, već i zbog "bebi kolapsa" koji je započeo mnogo pre februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju, navodi "Volstrit džornal".

Američki list je primetio da je broj rođenih u prvoj polovini 2023. godine bio 28 odsto manji nego u istom periodu pre eskalacije sukoba.

- Ukrajinski demografi sada predviđaju [da će stopa nataliteta] postati najniža na svetu - navodi se u izveštaju.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi