Jedan Kinez je stao pred tenkove i ušao u legendu: Kako je nastala fotografija "čoveka tenka"? (VIDEO)

Protesti bez presedana viđeni su 1989. godine u Pekingu kada se više od milion ljudi okupilo na trgu Tjenanmen tražeći veću slobodu govora a manje cenzure.

Protesti su vrhunac doživeli u maju, a iako kineska vlada u početku nije reagovala, krajem meseca se situacija drastično promenila.

Trupe su došle u prestonicu sa svih strana 3. juna i napale goloruke demonstrante automatskim oružjem, palicama i bajonetima. Prema određenim procenama, oko 200.000 vojnika i stotine tenkova je trebalo da uguše protest u noći između 3. i 4. juna 1989.

Profimedia

Trg Tjenanmen 5. juna bio je potpuno raščišćen, na njemu su se videli samo tenkovi u pokretu. Usamljena prilika golorukog demonstranta koji je stao pred kolonu vojnih vozila dobro se videla na čistini... Upravo taj prizor samo nekoliko sati kasnije obići će svet i postati jedna od najpoznatijih fotografija svih vremena.

Kako je sve počelo?

Protest je počeo posle smrti Hua Jaobanga, 15. aprila 1989, lidera Komunističke partije koji se zalagao za liberalizaciju kineske politike, a koga su politički protivnici  istisnuli s najviše pozicije još dve godine ranije.

Njegovoj sahrani prisustvovale su desetine hiljada ljudi.

Profimedia

U narednih nekoliko nedelja, na trgu se skupljalo sve više i više ljudi. Vlast je uvela vanredno stanje i proterala zapadne medije.

Masakr 3-4. juna

Oko 200.000 vojnika, više od 100 tenkova i stotine oklopnih vozila je ušlo u Peking 3. juna, a prvi napadi su prijavljeni oko 22.30.

Vojska je na Tjenanmen stigla oko jedan sat ujutru, a demonstranti su glasali o tome da li da se raziđu ili da ostanu.

Studenti su napustili trg, ali se nekoliko ljudi vratilo narednog jutra i kineski vojnici su otvorili vatru na njih. Desetine ljudi bi stradale svaki put kada bi se neko usudio da uđe na trg.

Novinarka Đan Vong, koja je sve gledala s prozora svoje hotelske sobe, rekla je da su vojnici pucali ljudima u leđa.

Profimedia

- A to se ponavljalo desetak puta tokom dana - dodala je.

Tenkovi su gazili sve pred sobom, i ljudi su unezvereno bežali pokušavajući da se sklone.

A onda je na trenutak sve stalo...

Čovek tenk

Nepoznati muškarac, noseći dve kese s namirnicama, stao je ispred tenkova na Tjenanmenu. Kad je prvi tenk stigao do čoveka, na snimcima se videlo da im je mahao. Tenk je pokušao da ga zaobiđe, ali se čovek uporno pomerao ne dozvoljavajući prolaz. Nakon oko pola sata ove pasivne blokade, čovek se popeo na vojno vozilo. Kada je sišao, do njega je dotrčalo još nekoliko demonstranata koji su ga sklonili. Do danas se ne zna šta je rekao vozaču, niti šta se dogodilo posle ovoga.

Čitav prizor je zabeležio reporter agencije AP Džef Videner, a fotografija je ubrzo postala simbol prkosa širom sveta. Uprkos tome što je fotografija dostigla svetsku slavu, ništa se ne o tom muškarcu ne zna, niti kakva ga je sudbina zadesila.

Jedna od prihvaćenih verzija događaja je da je čovek posle ovoga nestao u gomili. Drugi kažu da je uhapšen. Ima i onih koji smatraju da je odmah ubijen.

Nekoliko verzija fotografije

Pet fotografa je uspelo da zabeleži trenutak kada je nepoznati demonstrant stao ispred tenkova. Verovatno ih je bilo i više, ali su kineske vlasti nakon masakra na Tjenanmenu masovno zaplenjivale foto-aparate, pa je verovatnije da je reč o pet fotografija koje su prokrijumčarene iz Kine. Najpoznatija je fotografija Stjuarta Franklina snimljene sa obližnjeg balkona. Njegovu rolnu filma, upakovanu u kutiju čaja, iz Kine je izneo jedan francuski student. Ipak, danas je najkorišćenija fotografija koju je načinio fotograf Asošijeted presa Džef Videner.

Postoji nekoliko međusobno sukobljenih izveštaja o tome šta se dogodilo "čoveku tenku", kako su ga nazvali.

Ubrzo nakon incidenta, britanski tabloid "Sandej ekspres" je objavio da je na fotografiji Vang Vajlin, 19-godišnji student koji je kasnije optužen za "politički huliganizam". Ipak, tačnost ove informacije nikada nije potvrđena, a kineska Komunistička partija demantovala je da zna o kome je reč, jer slavnog demonstranta „nikada nisu pronašli".

U svom govoru u Predsedničkom klubu 1999. Brus Heršenson, bivši zamenik specijalnog asistenta predsednika Ričarda Niksona, izjavio je da je čovek ubijen dve nedelje posle demonstracija. Drugi izvori tvrdili su da su ga ubile kineske vlasti nekoliko meseci posle događaja.

Zvaničnici Kine nisu mnogo govorili ni o incidentu ni o identitetu "čoveka tenka". U intervjuu za "ABC njuz" 1990. godine, tadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kine Điang Cemin rekao je da ne može da potvrdi da li je mladić uhapšen, ali da je siguran da nije ubijen. Ipak, bilo je to vreme kada su kineske vlasti pokušavale da opravdaju svoje delovanje na trgu Tjenanmen i prikažu režim u što boljem svetlu, pa su ove tvrdnje prihvaćene s rezervom.

Profimedia

U knjizi „Bluz crvene Kine: Moj dugi marš od Maoa do Sada", Đan Vong je iznela tvrdnju da je čovek koji je bar na trenutak zaustavio čitav jedan režim i dalje živ i da se krije negde u unutrašnjosti Kine.

Inače, tačan broj mrtvih u studentskim protestima ne zna se ni danas, a Tjenanmenske majke svake godine šalju pisma i peticije vlastima, tražeći istinu. Ipak, i 34 godine posle dramatičnih događaja u Pekingu, Kina uglavnom ćuti.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi