Kina godinama ćutala, sad naprasno priznala sve: Obelodanjeno šta drži u tajanstvenim silosima u pustinji (VIDEO/FOTO)

Kina je prvi put potvrdila da gradi velika polja silosa namenjenih interkontinentalnim balističkim raketama, o kojima se na Zapadu govori još od 2021. godine, kada su njihovo postojanje otkrili satelitski snimci, piše specijalizovani vojni portal "Defence Blog".

Kineska državna televizija CCTV prikazala je u dokumentarcu povodom 99. godišnjice osnivanja Narodnooslobodilačke vojske vojnog inženjera Cui Daohua, pripadnika jedne od brigada Raketnih snaga. On je govorio o višegodišnjem radu na izgradnji "kuća za projektile" u pustinjskim oblastima na zapadu Kine.

Istraživači su analizom komercijalnih satelitskih snimaka ranije identifikovali tri velika kompleksa sa oko 320 silosa za interkontinentalne balističke rakete, kao i prateći poligon za obuku kod Đilantaija. Kina je do sada izbegavala da javno govori o tim objektima.

 

 

Njihovo otkrivanje pokrenulo je rasprave o tome da li Peking menja svoju nuklearnu strategiju i napušta politiku prema kojoj neće prvi upotrebiti nuklearno oružje. Kineske vlasti su takve tvrdnje odbacivale, a u dokumentu o kontroli naoružanja iz 2025. godine ponovile su da arsenal održavaju na "minimalnom nivou potrebnom za nacionalnu bezbednost".

Posebnu pažnju privukli su delovi dokumentarca u kojima Cui opisuje pritisak da se radovi završe u predviđenom roku. On je od 2023. godine vojni izaslanik u kineskom Nacionalnom narodnom kongresu, a tokom odlazaka u Peking na zasedanja, kako je rekao, često mu je postavljano pitanje da li će projekat biti završen na vreme.

 

Njegov tim je zbog toga razvio nove metode izgradnje silosa, uključujući drugačiji način ugradnje jednog od ključnih konstrukcionih elemenata. Cui je objasnio da je cilj bio da Kina u ključnom trenutku može da upotrebi svoj "strateški adut", što je izraz koji se u kineskom vojnom kontekstu koristi za strateške nuklearne projektile.

Jačanje arsenala

Robert Rast, analitičar kineske nuklearne politike iz Programa za globalnu bezbednost organizacije "Union of Concerned Scientists", smatra da način na koji je projekat predstavljen ima posebno značenje. Prema njegovoj analizi za "Bilten atomskih naučnika", dokumentarac ukazuje na to da Peking širenje silosa predstavlja prvenstveno kao sredstvo za očuvanje sposobnosti drugog udara, odnosno mogućnosti da uzvrati nuklearnim napadom čak i nakon što bi sam pretrpeo prvi udar.

Takvo tumačenje ne mora da znači da Kina prelazi na agresivniju nuklearnu doktrinu. Rast kineskog arsenala mogao bi, prema Rastovoj analizi, biti povezan i sa razvojem američkih protivraketnih sistema, uključujući projekat "Zlatna kupola" administracije Donalda Trampa.

 

 

Logika je da bi Kina, ukoliko SAD povećaju sposobnost presretanja raketa, mogla nastojati da dodatno poveća i ojača svoj arsenal kako bi osigurala da deo projektila preživi eventualni prvi napad. Reč je o analitičkom tumačenju, a ne o zvaničnom objašnjenju Pekinga.

Cui se ranije pojavljivao u kineskim vojnim medijima, gde su 2025. predstavljene njegove inženjerske inovacije. Međutim, tada nije bilo direktnog povezivanja njegovog rada sa strateškim raketnim silosima i nuklearnim odvraćanjem. Rast smatra da bi činjenica da CCTV sada to čini mogla ukazivati na to da je izgradnja velikih kompleksa završena ili da se približava kraju.

Dokumentarac je deo šire kampanje predstavljanja modernizacije kineskih oružanih snaga. CCTV je prikazao i retke snimke drugih strateških sistema, među kojima je hipersonična raketa DF-17, dok je u drugom segmentu prikazan bombarder H-6N sa raketom sposobnom da nosi nuklearnu bojevu glavu.

Wikimedia/颐园居

I dalje nije jasno koliki će konačni obim kineskog nuklearnog arsenala biti. Američko Ministarstvo odbrane i pojedini istraživači ranije su procenjivali da bi Kina do 2030. mogla imati najmanje 1.000 nuklearnih bojevih glava. Deo tih procena zasniva se na mogućnosti proizvodnje dodatnog plutonijuma u kineskim brzim reaktorima.

Rast, međutim, upozorava da su ti projekti kasnili, dok neke nezavisne procene ukazuju na to da Kina možda već ima dovoljno plutonijuma za proizvodnju između 800 i 1.000 bojevih glava. Zbog toga i dalje postoje različite procene o brzini i krajnjem obimu kineskog nuklearnog jačanja.

Peking je poslednjih godina počeo otvorenije da prikazuje deo svog strateškog naoružanja, uključujući nove raketne sisteme i ranije retko viđene detalje o nuklearnim i konvencionalnim sposobnostima. Posle višegodišnjeg ćutanja o stotinama silosa koje su zapadni sateliti već registrovali, kineski državni mediji sada su prvi put direktno prikazali deo njihovog strateškog konteksta.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi