Lula ide kod Sija u Peking: Kina i Brazil će zadati još jedan udarac dolaru

Brazilski predsednik Lula Injasio Lula da Silva prvobitno je morao da otkaže posetu Kini zbog upale pluća, ali je sada poznato da će u Pekingu boraviti od 11. do 14. aprila.

Levičar želi da pojača veze sa Kinom, koja je, inače, najveći trgovinski partner Brazila.

Lula (77) je naznačio da je ova poseta među njegovim prioritetima, pogotovo nakon što je njegov prethodnik Žair Bolsonaro pogoršao odnose sa mnogim državama, pa tako i Kinom.

Brazil i Kina su prošle godine imali rekordnu godinu kada je reč o međusobnoj trgovini - od 150,5 milijardi dolara.

AP Photo/Eraldo Peres

Osim toga, Brazil je izvestio da se sa Kinom dogovorio da odustanu od američkog dolara i da ubuduće trguju u kineskim juanima i brazilskim realima.

Pretpostavlja se da će Lula i Si razgovarati i o ukrajinskom ratu. Kao što znamo, Peking je u februaru izneo mirovni predlog u 12 tačaka kojim bi sukob mogao da se reši. I dok su ruske vlasti pozdravile predlog, Zapad ga je odbacio.

Lula, sa druge strane, nastoji da zadrži neutralnu poziciju i do sada je odolevao pozivima da i Brazil isporučuje oružje Ukrajini. I njegov cilj je da Rusija i Ukrajina sednu za pregovarački sto.

Prošle godine našao se na udaru kritika kada je rekao da je i ukrajinski lider Vladimir Zelenski odgovoran za rat.

Podsetimo, Brazil, Rusija i Kina su sve članice BRIKS-a, ekonomskog bloka koji čine i Indija i Južna Afrika.

Pao dogovor

Kina i Brazil su se dogovorili da će trgovati u svojim valutama, a pretpostavlja se da će sporazum zvanično biti potpisan tokom Luline posete Pekingu.

U međuvremenu, Kina je već obavila prvu transakciju u juanima, kada je isporučila tečni prirodni gas francuskoj kompaniji "TotalEnergies".

AP Photo/Ng Han Guan, File

Odluka Brazilije i Pekinga je veliki geopolitički trenutak i znak je da sve više zemalja traži način da se udalji od dolara i oslobodi se američke hegemonije.

Naravno, to se neće dogoditi preko noći i dolar će nastaviti da bude globalna sila u svetskoj ekonomiji, ali stručnjaci smatraju da se smanjuje američka sposobnost da se ta valuta koristi za ucenjivanje drugih zemalja.

Hegemonija dolara

Američki dolar od kraja Drugog svetskog rata važi za svetsku rezervnu valutu i standard po kome se odvija međunarodna trgovina, što je utvrđeno Bretonvudskim sporazumom 1944. godine. Tada su predstavnici 44 države rešavali pitanja posleratnih monetarnih i finansijskih problema, a osnovani su i Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu i razvoj.

Cene globalne robe su zasnovane na američkom dolaru, a Vašington se pozicionirao kao stub svetskog finansijskog sistema, gde je koncentrisan veći deo kapitala. Zato banke daju i uzimaju novac u dolarima.

Pošto su dobile veliku moć nad svetskim finansijskim sistemom, SAD su ubrzo dolar koristile i kao geopolitičko oružje kako bi svoju volju nametnule drugim zemljama, direktno i indirektno. To bi činile i pretnjama da će pojedinci, pa i čitave države, biti odsečeni iz sistema. Takve mere su uglavnom veoma delotvorne, pošto ukoliko budete izbačeni iz trgovine dolarom, svi poslovi će vam propasti, bilo da se nalazite u SAD ili u nekom drugom kraju sveta.

AP Photo/Matt Slocum

Ponekad to može biti i korisno, kao kada se američkim sankcijama preseku finansiranja terorističkih grupa, primera radi. Međutim, sankcije SAD se poslednjih godina koriste masovno u geopolitičke svrhe i njima se osiromašuju i izoluju brojne države poput Sirije, Irana ili Severne Koreje.

Korak ka multipolarnom svetu

Zato nije ni iznenađujuće što određen broj zemalja vidi dolar kao nepouzdan i arbitraran, smatra politički analitičar Timur Fomenko. Želje za alternativnim sistemom plaćanja su sve veće, što se vidi kao pokušaj odbrane nacionalnog suvereniteta. Kina, kao ogromna ekonomska sila koja je na udaru američkih pritisaka i ekonomskih sankcija, oslobađanje od dolara vidi kao prioritet.

Ukoliko bi zaista došlo do rata zbog Tajvana, SAD bi verovatno odgovorile na isti način kao i posle ulaska ruskih trupa u Ukrajinu. Hiljade kineskih firmi bi se našlo na crnoj listi u cilju oslabljivanja tamošnje ekonomije. Stoga, Pekingu je veoma važno da razvije sistem van američke kontrole, pogotovo ako se ima u vidu da postoje zemlje zainteresovane za multipolarni svet.

AP Photo/Ng Han Guan

Fomenko zaključuje za RT da je rastuća želja za alternativnom valutom i sistemom plaćanja politička reakcija na sve jaču politizaciju američkog dolara kao sredstva kojim se kontrolišu druge države. Iz svih navedenih razloga, brojne države vide dolar kao prepreku njihovom sopstvenom ekonomskom suverenitetu i razvoju, zbog čega članice BRIKS-a sada rade na dedolarizaciji.

- Naravno, uticaj dolara će uvek biti snažan, ali dani maltretiranja i osiromašivanja drugih blede dok na scenu stupa multipolarnost - objasnio je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi