Svi pričaju o Eskobarovim "kokainskim nilskim konjima", ali šta je sve narko-bos imao na toj čuvenoj hacijendi? (VIDEO)
Ove životinje nisu bile jedina zanimljivost na Eskobarovoj hacijendi "Napoles", odnosno, Napulj
Jedan od najpoznatijih narko-bosova, Pablo Eskobar, hvalio se velikim bogatstvom, a pažnju su privlačila i njegova raskošna imanja koja su imala i zoo vrtove.
Upravo nilski konji iz jednog takvog zoo vrta i danas Kolumbiji prave velike probleme jer se nekontrolisano razmnožavaju.
Vlasti su saopštile da će troškovi prenosa 70 nilskih konja u prekomorska utočišta iznositi 3,5 miliona dolara. Deset životinja bi trebalo da završi u Meksiku, a 60 u Indiji.
Pošto su nilski konji pobegli nakon Eskobarove smrti, vlasti nisu uspele da ukrote rastuću populaciju koja je sliv reke Magdalene učinila svojim domom.
Od prvobitna četiri nilska konja koja su pobegla sa Eskobarovog seoskog imanja, Kolumbija danas ima oko 130, što je njihov najveći broj na jednom mestu van Afrike.
Bez prirodnih predatora koji bi ih držali pod kontrolom njihova populacija će nastaviti eksponencijalno da raste. Jedna studija procenjuje da će do 2034. godine biti čak 1.400 nilskih konja u ovoj zemlji.
Studije su upozorile da nilski konji oštećuju ekosistem u Magdaleni, najveće reke u jednoj od zemalja sa najvećim biodiverzitetom na svetu. Svaki nilski konj pojede oko 40 kilograma trave dnevno, dok njihov izmet truje vodu, ubija ribu i ugrožava bogat biodiverzitet reke.
Nilski konji takođe sve više dolaze u sukob sa lokalnim stanovništvom, a njihovi napadi su sve češći poslednjih godina.
Ipak, ove životinje nisu bile jedina zanimljivost na Eskobarovoj hacijendi "Napoles", odnosno, Napulj.
Kokainska palata
Pre nego što je morao da se da u bekstvo, Pablo Eskobar je 1978. kupio hacijendu "Napulj". Prostirući se na 12 kilometara, imanje je postalo veoma impresivno, baš kao i sama vladavina narko-bosa sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Eskobar nije štedeo novca. Na hacijendi se nalazila španska kolonijalna vila, vrt pun skulptura, aerodrom, nekoliko bazena i predivnih travnjaka, veštačkih jezera i privatni zoo vrt u kome su obitavale egzotične ptice, konji, slonovi, nosorozi i pomenuti nilski konji.
Osim što je "Napulj" služio kao utočište Eskobaru i njegovoj porodici, tamo je mogao i da se hvali bogatstvom. Pokazivao je luksuznu kolekciju automobila i motora, a čak je izgradio i poligon za trke.
Na vrhuncu svoje moći, Eskobar je mogao na imanje da sleti avionom, potom šeta pored statua dinosaurusa u prirodnoj veličini, a onda da uživa u zoo vrtu, u kartingu ili nekim drugim aktivnostima.
Iako mu to nije bilo jedino imanje, bilo je očigledno da mu je omiljeno, a pošto je svakodnevno zarađivao milione, imao je dovoljno novca da obezbedi sve što je poželeo.
Predstavljao je i izrešetani sedan iz tridesetih godina, tvrdeći daje pripadao Džonu Dilindžeru, Boni i Klajdu ili Al Kaponeu.
Najviše se, pak, hvalio replikom aviona "pajper PA-18 super kab". Bio je to mali avion kojim je prebacio svoju prvu pošiljku kokaina u SAD - što mu je potom donelo neverovatno bogatstvo i prestiž. Avion je služio kao podsetnik da je Kolumbija bila pod kontrolom narko-bosa.
Ipak, sve se to jednog dana promenilo.
Hacijenda danas
Nakon što je Eskobara likvidirala kolumbijska policija 1993. godine, porodica se našla u sukobu sa vlastima oko vlasništva nad hacijendom "Napulj".
Vlada je naposletku preuzela kontrolu nad imanjem, a zvaničnici su ubrzo uvideli da ne mogu da se izbore sa svim životinjama, pa su ih premestile u brojne zoo vrtove.
Međutim, nisu uspeli da uhvate četiri nilska konja. Ne samo što su teški za hvatanje, već je njihov transport veoma komplikovan. Nilski konji su tako sami pobegli sa imanja i počeli nezaustavljivo da se razmnožavaju.
Hacijenda "Napoles" je 2006. godine procenjena na 5 milijardi pezosa (oko 2,23 miliona dolara), a u to vreme je bila proglašena državnom imovinom.
Vlasti su želele mladim Kolumbijcima da poruče da se trgovina drogom ne isplati i da će, sve što budu stekli takvim poslovima, izgubiti.
Do 2010. je privatna kompanija preuzela kontrolu nad imanjem i počela je da je pretvara u turističku atrakciju koja uključuje akva-park, vrt leptira i brojne muzeje.
Mogu se videti nojevi, zebre, merkati, majmuni i druge životinje, od kojih većina uopšte nije karakteristična za Kolumbiju.
Iako je namera da se imanje ne povezuje da imenom Pabla Eskobara, turisti upravo zbog toga i hrle tamo. Posetioci mogu posetiti i Memorijalni muzej koji pominje Eskobarovu istoriju.
Dešava se i da mnogi krišom upadaju u imanje nadajući se da će naći neko blago koje je Kolumbijac ostavio.
Eskobar je posedovao i mnoge druge nekretnine, poput vile u Majamiju koju je 1980. godine kupio za 765.500 dolara. Pretpostavlja se da je kuća od četiri spavaće sobe i šest kupatila služila kao utočište za Eskobarove saradnike. Vila je 1990. prodata lokalnom advokatu Rodžeru Šindleru za 915.000 dolara, a 2014. ju je pazario vlasnik lanca restorana Kristijan de Berdouare za 9,7 miliona dolara. Međutim, kada je saznao kome je prvobitno pripadala, srušio ju je.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari