Crno more bi moglo da postane „bure baruta": Zbog čega je incident sa dronom još više usmerio SAD ka opasnim vodama

Vojni dron „MQ-9 riper" nije jedina stvar koja je za Sjedinjene Američke Države problematična u Crnom moru.

Dramatični susret sa ruskim borbenim avionima prošle sedmice privukao je pažnju sveta na more koje je bilo u središtu rata u Ukrajini.

Ali to je takođe pokrenulo i ključno bezbednosno pitanje za Vašington i njegove saveznike: da li postoji jasna strategija za plovni put koji je dugo bio ključan u rivalstvu između Moskve i Zapada i koji bi sada mogao da postane glavna tačka žarišta?

Zakonodavci i bivši vojni zvaničnici rekli su da je odgovor posebno zabrinjavajući, jer je dogovor da se neophodne zalihe žitarica iz ukrajinskih luka na Crnom moru transportuju i da ruska flota koristi to područje kao lansirnu rampu za napade na ukrajinske gradove.

Ozbiljnost sukoba

Crno more, koje neki opisuju kao „potencijalno bure baruta“, ima šest zemalja na svojim obalama: Rusiju, članice NATO-a Tursku, Rumuniju i Bugarsku, kao i Gruziju i Ukrajinu, koje se smatraju partnerima SAD, ali koje nisu deo Alijanse.

Svojevremeno su SAD pomogle saveznicima da uporede svoje prisustvo u Crnom moru i tamo izvele vežbe, ali je Bajdenova administracija povukla američke brodove iz tog područja kada se činilo da se Rusi spremaju da napadnu Ukrajinu. Turska sada sprečava ulazak ratnih brodova u more kroz Bosforski moreuz, koji kontroliše i koji može da zatvori tokom rata.

Profimedia

To znači da SAD nemaju sredstava da povrate dron, za koji tvrde da su morale da sruše u Crno more u utorak pošto se navodno ruski borbeni avion sudario sa njim.

- To ukazuje na nedostatak sveobuhvatnog pristupa regionu koji je važan, ne samo za naše saveznike i zemlje koje se graniče sa Crnim morem, već je važan i za bezbednost Sjedinjenih Država - rekao je senator Džin Šahin za „En-Bi-Si njuz of Amerika".

SAD nemaju brod u toj oblasti za izvlačenje olupine, a jedini saveznik NATO-a koji se graniči sa Crnim morem i ima mornaricu dovoljno snažnu da se potencijalno približi mestu pada je Turska, koja je pokušala da ostane relativno prijateljski nastrojena prema Moskvi tokom rata sa Ukrajinom.

General Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova, rekao je novinarima u sredu da verovatno ionako nema mnogo ostataka za popravku. Dron je pao je u oblasti u kojoj dubine dosežu i do 1.500 metara, a američka vojska se pobrinula da banke podataka budu obrisane, rekao je on.

Rusija je za incident okrivila SAD, negirajući da je njen avion došao u kontakt sa dronom i optužujući Vašington za provokaciju vršenjem nadzora u blizini ruskog vazdušnog prostora.

Ruski predsednik Vladimir Putin odredio je proširenje prisustva Moskve kao prioritet, anektirajući poluostrvo Krim, istorijski dom ruske Crnomorske flote i temelj sposobnosti Kremlja da projektuje svoju moć širom regiona.

Profimedia

Šahin, koji predsedava Senatskim pododborom za spoljne odnose za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, i drugi rekli su da je ovonedeljni incident sa dronom istakao da SAD treba da iznesu plan za svoj pristup odbrani Crnog mora.

Prošlonedeljni incident naveo je Šahina, koji je prošlog meseca posetio vazdušnu bazu NATO-a u Rumuniji, da sa senatorom Mitom Romnijem ponovo predstavi zakon koji bi zahtevao od Bajdenove administracije da izradi međuagencijsku strategiju u roku od 180 dana za produbljivanje američke ekonomske i vojne veze sa zemljama u regionu.

- Postojao je veliki dvopartijski interes za to jer je - između rata u Ukrajini, ovog incidenta sa dronom, onoga što se dešava sa brodskim putevima - veoma je jasno koliko je region važan. A većina zemalja koje se graniče sa Crnim morem naši su saveznici i sada je važno da pokažemo kako ih podržavamo - rekao je Šahin.

Slaba tačka u vodi

Bivši zvaničnici nacionalne bezbednosti koji su delovali u regionu rekli su da nivo ulaganja SAD i NATO-a u Crno more ne odgovara njegovom strateškom značaju. Rekli su da je, uprkos retorici NATO-a, zapadna aktivnost u regionu počela da opada nakon što je Moskva zauzela Krim.

Glen Grant, bivši britanski oficir koji je radio kao vojni trener i konsultant za Ukrajinu i Bugarsku, rekao je da je Crno more posebno slaba tačka za istočni bok NATO-a.

Profimedia

- Na toj strani nema NATO-a zbog slabosti Bugarske i Rumunije i nepopustljivosti Turske - rekao je on.

Zvaničnik NATO-a, koji je tražio da ostane anoniman kako bi slobodno govorio za „En-Bi-Si njuz", naglasio je da je region Crnog mora od „strateške važnosti“ za Alijansu, napominjući da su njene članice pojačale prisustvo NATO-a reagujući na aneksiju Krima 2014. godine i vojnu operaciju koju je Rusija povela u Ukrajini.

Zvaničnik je rekao da je NATO predvodio veće vazdušne policijske misije iz Rumunije i Bugarske, postavio više vazdušnih i protivraketnih odbrambenih sistema u Rumuniji i Turskoj i stacionirao nove borbene grupe u regionu.

Stiven Horel, bivši američki mornarički obaveštajac koji proučava region za Centar za analizu evropske politike, istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Turska, koja služi kao južni bedem NATO-a i ima jednu od najmoćnijih vojski u Alijansi, „ mora da bude centralna“ u svakoj strategiji u vezi sa Crnim morem.

Profimedia

SAD moraju da pronađu način da postanu pouzdaniji partner jer Vašington takođe razvija bliže veze sa Rumunijom i Bugarskom, rekao je on.

Činilo se da je bilo određenog pomaka ka većoj saradnji, barem pošto su se predsednici Rumunije i Bugarske sastali u Sofiji i potpisali pakt za jačanje veza u sredu.

Na sve to dodatno je situaciju komplikovao žitni dogovor koji je isticao u nedelju, a koji je produžen za još 60 dana.

Uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, pakt je omogućio Ukrajini, jednom od najvećih svetskih izvoznika žitarica, suncokretovog ulja, pšenice i kukuruzam, da stabilizuje svetska tržišta i obezbedi globalnu sigurnost hrane.

Sve u svemu, sve oči će još neko vreme ostati uprte u Crno more.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi